-Ži­te­lji Ve­li­ke i osta­lih pod­ča­kor­skih se­la ju­če su obi­lje­ži­li 71 go­di­nu od fa­ši­stič­kog ge­no­ci­da nad ne­du­žnim na­ro­dom tog kra­ja, ka­da je 28. ju­la 1944. go­di­ne za sa­mo dva sa­ta zvjer­ski ubi­je­no, za­kla­no ili ži­vo u va­tru ba­če­no, vi­še od 500 dje­ce, že­na i sta­ra­ca tog kra­ja. Sra­zmjer­no pro­sto­ru i bro­ju sta­nov­ni­ka, taj zlo­čin se, uz po­grom Pi­vlja­na 1943, od istih fa­ši­stič­kih hor­di, sma­tra jed­nim od naj­te­žih i naj­stra­vič­ni­jih u Dru­gom svjet­skom ra­tu, ne sa­mo u Cr­noj Go­ri i Ju­go­sla­vi­ji, ne­go i ši­re.
Ar­hiv­ska do­ku­men­ta svje­do­če da su raz­u­la­re­ni osta­ci 7. SS do­bro­vo­ljač­ke di­vi­zi­je „Princ Eugen” i 21. SS di­vi­zi­je „Sken­der­beg”, po­pu­nje­ne ba­li­stič­ko-vu­len­tar­skim slu­ga­ma iz Ko­sme­ta, San­dža­ka, Pla­va i Gu­si­nja, iz­vr­ši­le po­kolj nad ne­du­žnim pod­ča­kor­skim sta­nov­ni­štvom, sa­mo za­to što su bi­li Sr­bi i pra­vo­slav­ci. Po­tom­ke i rod­bi­nu žr­ta­va bo­li to što je ve­lič­ki po­kolj, ta­ko uža­san i kr­vav, i je­dan od naj­svi­re­pi­jih u Dru­gom svjet­skom ra­tu, sve do sko­ri­je pre­ćut­ki­van.
Tim po­vo­dom, kod cr­kve Sve­tog Ki­ri­ka i Ju­li­te u Ve­li­ci, odr­žan je po­men ve­lič­kim žr­tva­ma, a sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju slu­žio je epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je, s vla­di­kom sla­von­sko-pa­krač­kim i ja­se­no­vač­kim Jo­va­nom Ću­li­br­kom, ar­hi­je­re­ji­ma i sve­šten­stvom.
Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je is­ta­kao je da je ovo sve­ti dan bož­ji, dan sve­tih mu­če­ni­ka iz sta­rih vre­me­na Ki­ri­ka i Ju­li­te i sve­tih mu­če­ni­ka iz no­vih vre­me­na iz ovo­ga mje­sta-mu­če­ni­ka ve­lič­kih.
– Ve­lič­ka žr­tva pri­vu­kla je ov­dje i sa­bra­la sve one ko­ji ima­ju du­še i sr­ca, sve nas ob­je­di­ni­la. Ovaj ve­lič­ki sa­bor je di­van i ve­li­čan­stven za­to što je ve­li­ki sa­bor na ne­bu, za­to što su se ona dje­ca Ve­li­ke ko­ja su po­bi­je­na i po­kla­na ov­dje, i one trud­ne že­ne, i ne­vi­ne dje­voj­ke i mla­di­ći, i mno­štvo sta­ra­ca, kao mu­če­ni­ci pri­klju­či­li sve­tom Ki­ri­ku i Ju­li­ti, mu­če­ni­ci­ma iz pr­vih hri­šćan­skih vre­me­na i svim onim sve­tim mu­če­ni­ci­ma u hri­šćan­skoj va­se­lje­ni ko­ji su za ime bož­je krv svo­ju pro­li­li. Po­seb­no že­lim da na­gla­sim da je u spo­men ve­lič­kih mu­če­ni­ka, po­što smo pro­šle go­di­ne, li­je­pim na­uč­nim sku­pom i ve­li­kim cr­kve­no na­rod­nim sa­bo­rom, obi­lje­ži­li 70 go­di­na od nji­ho­vog stra­da­nja, iza­šla i knji­ga o ve­lič­kom po­gro­mu, za­pra­vo zbor­nik ra­do­va sa tog sku­pa – re­kao je Jo­a­ni­ki­je.
Vla­di­ka Jo­van je is­ta­kao slič­nost stra­da­nja ve­lič­kog i sla­von­skog na­ro­da i sa­op­štio ka­ko je u mu­če­nič­koj Sla­vo­ni­ji 1941. go­di­ne bi­lo 250.000 lju­di, 1991 – 150.000, a da­nas ži­vi sve­ga njih 15.000, što sa­mo po se­bi go­vo­ri ka­ko je bi­lo srp­skom na­ro­du na tom pro­sto­ru, kao u osta­lom i na dru­gim pro­sto­ri­ma gdje oni ži­ve.
Is­pred do­ma­ći­na sku­pa, brat­stva Pe­tro­vi­ća, obra­tio se Ba­jo Pe­tro­vić, pod­sje­tiv­ši na stra­vič­nost tog do­ga­đa­ja i tog vre­me­na i za­hva­liv­ši se pri­sut­nim što su do­šli da za­jed­nič­ki po­di­je­le bol tog tu­žnog do­ga­đa­ja.
– Ove go­di­ne brat­stvo Pe­tro­vić do­ma­ćin je obi­lje­ža­va­nja 71-go­di­šnjeg po­me­na od stra­vič­nog ge­no­ci­da nad ne­du­žnim i ne­na­o­ru­ža­nim sta­nov­ni­štvom Ve­li­ke, Gor­nje Rža­ni­ce, Nov­ši­ća i bli­že oko­li­ne, ko­je su na­ci­stič­ko-vu­len­tar­sko-ba­li­stič­ki mon­stru­mi iz Princ Eugen i SS di­vi­zi­je po­či­ni­li na dan Sve­tog Ki­ri­ka i Ju­li­te. Ne­iz­mjer­no hva­la što ste nas, slu­ge bo­ži­je, udo­sto­ji­li do­la­skom i mi­lo­sti i do­ni­je­li nam bla­gost da za­ci­je­li­mo, uko­li­ko je to mo­gu­će, naj­te­žu ra­nu u isto­ri­ji na­šeg kra­ja. Ra­do­sni smo što su sa na­ma i što su slu­ži­li sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju u spo­men ve­lič­kim žr­tva­ma epi­sko­pi bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je i sla­von­sko-pa­krač­ki i ja­se­no­vač­ki Jo­van, sa sve­šten­stvom. Naj­to­pli­je po­zdra­vlja­mo i po­bra­ti­me Pi­vlja­ne, dra­ge go­ste iz Her­ce­go­vi­ne i sve go­ste, što ste nam uči­ni­li čast i uve­li­ča­li sa­bor – ka­zao je Pe­tro­vić.
N.V.


Ste­še­vi­ći sle­de­ći do­ma­ći­ni

Za sle­de­ću go­di­nu za do­ma­ći­na sku­pa ja­vi­lo se brat­stvo Ste­še­vić, ko­je je od Pe­tro­vi­ća pre­u­ze­lo dio slav­skog ko­la­ča. Na­rod Ve­li­ke i nji­ho­vi go­sti ju­če su se za­jed­no oku­pi­li za tr­pe­zom lju­ba­vi, gdje ih je uz stru­ne gu­sa­la na isto­ri­ju, slav­nu ali i tra­gič­nu, pod­sje­tio gu­slar Mi­lun To­mo­vić.


Pi­vlja­ne i Ve­li­ča­ne po­ve­zu­je ista tra­ge­di­ja

U ime Pi­vlja­na Mi­len­ko Mi­ća­no­vić uka­zao je na za­jed­nič­ku zlu sud­bi­nu dva brat­ska na­ro­da i po­že­lio da u bu­duć­no­sti ima­ju sve­u­kup­ni na­pre­dak i sreć­ni­ji ži­vot.
– Va­ša pre­o­sve­šten­stva, ča­sni oci, dra­ga bra­ćo stra­dal­nič­ka, če­sti­ta slo­bo­dar­ska i ple­me­ni­ta Ve­li­ko, po­zdra­vljam vas u ime Pi­ve i Pi­vlja­na, ko­ji­ma je kao i va­ma zlo­či­nac u jed­nom da­nu na­pra­vio kr­va­vi pir ubiv­ši vi­še od 500 ne­vi­nih lju­di, že­na i dje­ce. Pi­va i Ve­li­ka su zbog to­ga sve­ta mje­sta i Hri­sto­vo ple­me po­stra­da­lo zbog vje­re u Go­spo­da i ime­na srp­sko­ga. Ne mo­že­mo i ne­će­mo da za­bo­ra­vi­mo ni­ka­da na­še ne­vi­no stra­da­le, plač dje­ce i maj­ki i zlo­či­nač­ke ka­me i kr­va­ve ru­ke zv­je­ri bje­lo­svjet­skih. Naš rod srp­ski pam­ti i sje­ća se sa pi­je­te­tom tih te­ških i kr­va­vih da­na u Pi­vi i Ve­li­ci, ka­da je sve go­re­lo – ko­li­be i ku­će, lju­di i go­ra, ne­bo i cr­kva, iko­ne. Još čvr­šće nas je po­ve­za­lo stra­da­nje, naš slo­bo­dar­ski duh, če­sti­tost i vje­ra u Hri­sta i ime Sr­bi­no­vo. Za­to smo da­nas za­jed­no sa va­ma ov­dje u Ve­li­ci, na ovaj sve­ti dan, dan po­me­na i mo­li­tve za vas na­šu bra­ću i rod naš Ve­lič­ki. Ka­ko re­če vaš i naš To­dor Ži­va­lje­vić, ne­ka je vječ­no sje­ća­nje na ne­vi­ne žr­tve Ve­li­ke i Pi­ve. Bra­ćo Ve­li­ča­ni, u ime Pi­ve i Pi­vlja­na že­lim vam sva­ko do­bro i sve­u­kup­ni na­pre­dak na mno­ga­ja lje­ta – ka­zao je Mi­ća­no­vić.