NVO Kvir Mon­te­ne­gro je u kon­tak­tu sa se­dam oso­ba iz Cr­ne Go­re ko­je pla­ni­ra­ju ili su za­po­če­le pro­ces pro­mje­ne po­la, sa­op­štio je za „Dan” pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra te or­ga­ni­za­ci­je Da­ni­jel Ka­le­zić. On na­vo­di da s ob­zi­rom na to da trans za­jed­ni­cu či­ne raz­li­či­ti rod­ni iden­ti­te­ti, taj broj pred­sta­vlja sa­mo dio trans za­jed­ni­ce ko­ja se po­la­ko gra­di u Cr­noj Go­ri.
– Tre­nut­no su dvi­je oso­be ušle u sa­mu tran­zi­ci­ju, od ko­jih je jed­na pro­šla ope­ra­tiv­ne za­hva­te. U Cr­noj Go­ri ima­mo psi­hi­ja­tra, psi­ho­lo­ga i en­do­kri­no­lo­ga ko­ji ra­de sa trans oso­ba­ma, dok su ope­ra­tiv­ni za­hva­ti za sa­da do­stup­ni je­di­no u kli­ni­ci u Be­o­gra­du sa ko­jom je naš Fond za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje sklo­pio ugo­vor – ka­že Ka­le­zić.
Fond za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje je do sa­da kli­ni­ci u Be­o­gra­du upla­tio 10.500 eura za oba­vlje­ne tret­ma­ne. Fond po­kri­va i tro­ško­ve pu­to­va­nja na li­je­če­nje, s tim da su tro­ško­vi bo­rav­ka is­ka­za­ni u okvi­ru tro­ško­va li­je­če­nja. Pro­mje­na po­la odo­bre­na je na osno­vu pred­lo­ga kon­zi­li­ju­ma dok­to­ra Kli­nič­kog cen­tra (KCCG) i na osno­vu na­la­za pr­vo­ste­pe­ne lje­ka­r­ske ko­mi­si­je fon­da.
Da­ni­jel Ka­le­zić je is­ta­kao da je u Cr­noj Go­ri do­stu­pan od­re­đe­ni broj zdrav­stve­nih uslu­ga ko­je se ti­ču sa­mog pro­ce­sa tran­zi­ci­je, te se one fi­nan­si­ra­ju iz sred­sta­va zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja ko­je trans oso­be, kao i svi osta­li gra­đa­ni, upla­ću­ju, ali i sve osta­le uslu­ge ko­je su do­stup­ne gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re.
– Oba­vlja­njem di­je­la zdrav­stve­nih uslu­ga u Cr­noj Go­ri ukup­na ci­je­na pro­ce­sa tran­zi­ci­je znat­no se uma­nju­je. Što se ti­če sa­mih ope­ra­tiv­nih za­hva­ta, ci­je­na za­vi­si od ti­pa za­hva­ta, ali i sa­me pro­ce­du­re, a od­re­đu­je je upra­vo kli­ni­ka ko­ja ih oba­vlja, pa je ja­ko te­ško od­go­vo­ri­ti tač­no na to pi­ta­nje. Po­dat­ke o ko­li­či­ni sred­sta­va za pro­ce­du­re ko­je se oba­vlja­ju van na­še dr­ža­ve za na­še gra­đa­ne ne­ma­mo, pa sa­mim tim ne mo­že­mo ni od­go­vo­ri­ti na to pi­ta­nje. U sva­kom slu­ča­ju, ono što zna­mo je­ste da su te pro­ce­du­re u znat­noj mje­ri jef­ti­ni­je od ve­ći­ne pro­ce­du­ra za osta­le zdrav­stve­ne uslu­ge ko­je se oba­vlja­ju o tro­šku dr­ža­ve u ino­stran­stvu – re­kao je za „Dan” Ka­le­zić.
On je is­ta­kao da je dr­ža­va do sa­da po­ka­za­la sprem­nost za rad na una­pre­đe­nju po­lo­ža­ja trans oso­ba u Cr­noj Go­ri.
– Ka­da je u pi­ta­nju ova te­ma, tek smo na po­čet­ku, i ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti da se ne smi­je sta­ti dok sve oso­be u ovoj dr­ža­vi ne bu­du ima­le jed­na­ka pra­va. Za­do­volj­ni smo sa­rad­njom ko­ju smo do sa­da ima­li sa nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma po ovom pi­ta­nju i na­da­mo se još uspje­šni­joj sa­rad­nji u bu­duć­no­sti – kon­sta­tu­je Ka­le­zić.
Mi­ni­star­stvo zdra­vlja je usvo­ji­lo pra­vil­nik o utvr­đi­va­nju me­di­cin­skih raz­lo­ga za pro­mje­nu po­la, pa je ta­ko oso­ba­ma ko­je že­le taj po­du­hvat umno­go­me olak­šan po­sao. Fond za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje po­kri­va 80 od­sto tro­ško­va za pro­mje­nu po­la.
Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, pro­mje­na iz mu­škog u žen­ski pol če­šći je za­htjev sa ko­jim se lje­ka­ri su­sre­ću. Obr­nu­ti po­stu­pak je rje­đi, ali i kom­pli­ko­va­ni­ji. Mno­go je lak­še, ka­žu struč­nja­ci, re­kon­stru­i­sa­ti žen­ske pol­ne or­ga­ne ne­go mu­ške. Pri­li­kom ope­ra­ci­je, mu­ški pol­ni or­gan se pra­vi od pro­te­za ili od lo­kal­nog tki­va, što pod­ra­zu­mi­je­va i estet­ski mo­me­nat. Be­o­grad je ina­če re­gi­o­nal­ni cen­tar u ko­jem se uspje­šno oba­vlja­ju ope­ra­ci­je pro­mje­ne po­la.
M.S.


Led pro­bi­li Pod­go­ri­ča­ni

Pro­mje­na po­la u Crnoj Gori ni­je no­vost. Pod­go­ri­ča­nin Mark je to ura­dio pri­je ne­ko­li­ko go­di­na. On je ope­ra­ci­jom od­stra­nio doj­ke, a ka­sni­je oba­vio ko­rek­ci­ju ge­ni­ta­li­ja, od­no­sno na­do­grad­nju mu­škog pol­nog or­ga­na.
Pr­va oso­ba u Cr­noj Go­ri ko­ja je jav­no obje­lo­da­ni­la da je pro­mije­ni­la pol je Pod­go­ri­ča­nin Da­ni­jel. On je bio mu­ška­rac za­ro­bljen u ti­je­lu že­ne. Na­kon ope­ra­ci­je se ože­nio i ži­vi u Ri­mu.
Pr­va ope­ra­ci­ja pro­mje­ne po­la oba­vlje­na je u Ame­ri­ci 1950. go­di­ne, dok je u jed­nom me­di­cin­skom ča­so­pi­su za­bi­lje­že­no da je pr­va uspje­šna pro­mje­na po­la ura­đe­na dav­ne 1787. go­di­ne, i to na sed­mo­go­di­šnjem dje­te­tu ko­ga su ro­di­te­lji do­ve­li lje­ka­ru zbog „te­go­ba u pre­po­na­ma“.