Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je su to­kom 2015. go­di­ne po­tro­ši­le 2.247.646 eura na ime na­kna­da za sta­no­va­nje i odvo­je­ni ži­vot dr­žav­nih funk­ci­ne­ra i slu­žbe­ni­ka. Ka­ko se na­vo­di u Pred­lo­gu za­ko­na o za­vr­šnom bu­dže­tu za pro­šlu go­di­nu, ko­ji je pre­dat u skup­štin­sku pro­ce­du­ru, naj­ve­će iz­dat­ke za odvo­jen ži­vot ima­lo je Mi­ni­star­stvo od­bra­ne (MO) i or­ga­ni­za­ci­je pod nji­ho­vom in­ge­ren­ci­jom i to 1.127.000 eura.
Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP) je za tu na­mje­nu po­tro­ši­lo 234.587 eura, pri če­mu je naj­ve­ći tro­šak ima­la Upra­va po­li­ci­je.
Za odvo­jen ži­vot i sta­no­va­nje za­po­sle­ni­ma u sud­stvu is­pla­će­no je 148.676 eura, tu­ži­la­štvu 56.807, Skup­šti­ni 8.150, a za­po­sle­ni­ma u in­sti­tu­ci­ji Pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re 2.244 eura. Od mi­ni­star­sta­va, re­sor prav­de i in­sti­tu­ci­je pod nje­go­vim okri­ljem na osno­vu tog iz­dat­ka ima­li su tro­šak od oko 17.000 eura, fi­nan­si­ja oko 45.000, a Mi­ni­star­stvo za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je 11.880. U Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja u tu svr­hu po­tro­še­no je oko 30.000 eura, u re­so­ru za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va oko 13.000, a ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja 8.500.
Agen­ci­ja za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost (ANB) je svo­jim slu­žbe­ni­ci­ma na osno­vu na­kna­da za odvo­jen ži­vot is­pla­ti­la 16.390 eura, dok su zdrav­stve­ne in­sti­tu­ci­je po istom osno­vu po­tro­ši­le 475.239 eura.
Pre­ma ured­bi o na­kna­di tro­ško­va dr­žav­nim slu­žbe­ni­ci­ma i na­mje­šte­ni­ci­ma, slu­žbe­ni­ku ko­ji je po na­lo­gu star­je­ši­ne or­ga­na ras­po­re­đen da ra­di van mje­sta pre­bi­va­li­šta i odvo­jen je od svo­je po­ro­di­ce pri­pa­da na­kna­da za odvo­je­ni ži­vot od po­ro­di­ce od 110 eura. Ne­zva­nič­na je pro­cje­na da na­kna­de pri­ma oko 1.750 slu­žbe­ni­ka.
Ta­ko­đe, slu­žbe­ni­ci ko­ji ra­de van mje­sta sta­no­va­nja ima­ju pra­vo na is­pla­tu tro­ško­va pre­vo­za ra­di po­sje­te užoj po­ro­di­ci od ko­je ži­ve odvo­je­no u vi­si­ni tro­ško­va pre­vo­za jav­nim pre­vo­zom za če­ti­ri pu­to­va­nja mje­seč­no.
U za­ko­nu ko­ji je u skup­štin­skoj pro­ce­du­ri na­vo­di se da je to­kom 2015. na ime na­kna­da za pre­voz is­pla­će­no 239.111 eura.
Gra­đa­ni će, pre­ma ra­ni­jim pro­jek­ci­ja­ma, na ime na­kna­da za sta­no­va­nje i odvo­jen ži­vot u 2016. pla­ti­ti 2.297.486 eura.
Pred­sjed­ni­ca Ban­ke hra­ne Ma­ri­na Me­do­je­vić is­ti­če da je ap­so­lut­no pre­vi­še tro­ši­ti mi­li­o­ne na sta­no­ve funk­ci­o­ne­ra dok hi­lja­de gra­đa­na u dr­ža­vi ne­ma­ju ni za hra­nu.
– Ova dr­ža­va ko­nač­no mo­ra da od­re­di pri­o­ri­te­te, da li su to glad­ni ili oni ko­ji već ima­ju. Za­i­sta, mi se su­o­ča­va­mo sa očaj­nom si­tu­a­ci­jom da nam se ja­vlja­ju lju­di u sve ve­ćem bro­ju i tra­že osnov­ne na­mir­ni­ce, jer ne­ma­ju. Ne­ki od njih i ra­de ali ne mo­gu da se pre­hra­ne sa tim pri­ma­njem. Dr­ža­va sve to sa­mo mir­no po­sma­tra i pra­vi se da je sve u re­du. To je ap­surd­no, pro­sto mo­ra­ju re­a­go­va­ti i po­mo­ći na­ro­du ko­ji to­ne sve du­blje u si­ro­ma­štvo – is­ti­če Me­do­je­vi­će­va.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić za „Dan” ka­že da je svi­ma do­bro po­zna­to da se sva pri­ma­nja dr­žav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma, osim pla­ta, is­pla­ću­ju u vi­du ne­kih na­kna­da, uče­šća u ko­mi­si­ja­ma i na dru­ge na­či­ne. Ta­ko se, ka­ko ka­že, po­ve­ća­va­ju pri­ma­nja za­po­sle­nih u dr­žav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji, ko­jih ima oko 50.000.
– Sa­ma pla­ta je li­mi­ti­ra­na, a sve dru­ge na­kna­de, slu­žbe­na pu­to­va­nja, ko­ri­šće­nje te­le­fo­na, vo­zi­la i dru­gih stva­ri pod­le­žne su mo­gu­ćim zlo­u­po­tre­ba­ma. Ne mo­že se go­vo­ri­ti o ne­stvar­nim tro­ško­vi­ma, ali je in­tre­sant­no da se ove po­zi­ci­je u bu­dže­tu stal­no po­ve­ća­va­ju i na ne­ki na­čin, na ma­la vra­ta po­ve­ća­va­ju se ukup­na pri­ma­nja dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka – ka­že Le­kić.
On sma­tra da da­va­nje na­kna­da za odvo­jen ži­vot i sta­no­va­nje tre­ba stro­že kon­tro­li­sa­ti, te da tu ulo­gu tre­ba da pre­u­zme Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja (DRI).
– DRI je da­va­la ne­ga­tiv­na mi­šlje­nja po­je­di­nim dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i ta mi­šlje­nja ni­je­su bi­la i pri­mi­je­nje­na. Za­klju­čak DRI o ne­kim zlo­u­po­tre­ba­ma mo­ra­ju da ima­ju iz­vr­šno rje­še­nje, sa pri­mje­nom istog, a ne da se mi­šlje­nje da­je i da ne­ma po­sle­di­ca po in­sti­tu­ci­je – sma­tra Le­kić.
M.S.


Pri­va­ti­zo­va­li in­sti­tu­ci­je

Pre­ma ri­je­či­ma Ve­ska Pe­ja­ka iz po­kre­ta Al­ter­na­ti­va Cr­ne Go­re, dr­žav­ne usta­no­ve su već odav­no po­sta­le pri­vat­na svo­ji­na, pa ni­je ni ču­do što su mno­gi za­ko­ni pri­la­go­đe­ni po­je­din­ci­ma. Is­ti­če da ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da mno­gi so­ci­jal­ni pro­gra­mi če­ka­ju na re­a­li­za­ci­ju jer ne­ma nov­ca.
– S dru­ge stra­ne, pi­ta­nje je ko­li­ko gra­đa­ni za­slu­žu­ju da dr­ža­va obra­ti pa­žnju na njih ako su svo­jim gla­so­vi­ma po­dr­ža­li da DPS ra­di to što ra­di. Mi kao gra­đa­ni mo­ra­mo da shva­ti­mo da je no­vac uzet iz na­ših dže­po­va. To što se ras­po­re­đu­je na ne­kom dru­gom mje­stu ne zna­či da ni­je naš. Zlo­u­po­tre­ba na­šeg nov­ca vo­di či­ta­vu ze­mlju u pro­past, pa ne bi bi­lo čud­no da do­đe do si­tu­a­ci­je da ne­ma nov­ca za pen­zi­je, a da funk­ci­o­ne­ri i da­lje re­dov­no pri­ma­ju svo­je za­ra­de. Al­ter­na­ti­va je već jed­nom re­kla da će usko­ro pri­fa­li­ti pa­ra za pen­zi­je. Na­rav­no, na­ći će se ne­ko oprav­da­nje ko­je će pen­zi­o­ne­ri da pri­hva­te – ka­že Pe­jak, ko­ji pred­la­že da se pod hit­no iz­vr­ši ra­ci­o­na­li­za­ci­ja po­tro­šnje iz bu­dže­ta kroz sma­nji­va­nje slu­žbe­nih pu­to­va­nja i li­mi­ti­ra­nje pla­ta u jav­nim pred­u­ze­ći­ma na ni­vo po­tro­šač­ke kor­pe, od­no­sno 850 eura.