Po­ra­ža­va­ju­ći je ne­do­sta­tak prav­de u vi­du ka­žnja­va­nja za rat­ne zlo­či­ne, za po­li­cij­sku tor­tu­ru i naj­o­zbilj­ni­je na­pa­de na no­vi­na­re, oci­je­ni­la je di­rek­to­ri­ca Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA) Tea Gor­janc Pre­le­vić. Ona je u raz­go­vo­ru za „Dan“ uka­za­la da dr­ža­va ni­je po­ka­za­la od­luč­nost u do­sti­za­nju me­đu­na­rod­nog stan­dar­da nul­te to­le­ran­ci­je za mu­če­nje, do­da­ju­ći da se pro­ce­su­i­ra­nje čak i naj­te­žih slu­ča­je­va mu­če­nja i zlo­sta­vlja­nja mo­že opi­sa­ti kao iz­nu­đe­no, ne­do­volj­no i ne­e­fi­ka­sno.
– Ne­ma pro­fe­si­o­nal­ne od­go­vor­no­sti me­đu tu­ži­o­ci­ma i su­di­ja­ma ko­ji su mo­ra­li obez­bi­je­di­ti prav­du u svim tim slu­ča­je­vi­ma. Nji­ho­vo na­pre­do­va­nje u ka­ri­je­ra­ma je de­mo­ti­vi­šu­će i stva­ra ri­zik od da­lje šte­te – upo­zo­ri­la je Gor­janc Pre­le­vić.
Pod­sje­ti­la je da je HRA pro­šle go­di­ne po­kre­nu­la ini­ci­ja­ti­vu za do­pu­ne Za­ko­na o me­di­ji­ma i Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, stan­dar­di­ma ko­ji bi tre­ba­lo, ka­ko je ka­za­la, da po­mog­nu da se su­di­je pri­dr­ža­va­ju stan­dar­da iz prak­se Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va u spo­ro­vi­ma za na­kna­du šte­te zbog kle­ve­te i po­vre­de pri­vat­no­sti i ko­ji bi tre­ba­lo da uti­ču na po­bolj­ša­nje bez­bjed­no­sti no­vi­na­ra.
– Me­đu­tim, skup­štin­ska ras­pra­va o Pred­lo­gu za­ko­na o me­di­ji­ma, ko­ji je u naj­ve­ćoj mje­ri sa­dr­žao HRA pred­lo­ge, bi­la je po­vr­šna i pro­iz­volj­na, u slu­žbi dnev­ne po­li­ti­ke, dok na­crt iz­mje­na KZ-a još ni­je ob­ja­vljen. Za HRA je ne­pri­hva­tljiv gu­bi­tak vre­me­na u ostva­ri­va­nju prav­de do iš­če­ki­va­nja od­lu­ka Ustav­nog su­da ili Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va. S dru­ge stra­ne, ohra­bru­je stav pre­mi­je­ra (Du­ška) Mar­ko­vi­ća da je po­treb­no do­ni­je­ti sve­o­bu­hvat­nu me­dij­sku stra­te­gi­ju, ili stra­te­gi­ju jav­nog in­for­mi­sa­nja, ko­ja će pod­sta­ći na ana­li­zu i pro­mje­ne u pa­ke­tu me­dij­skih za­ko­na. Me­đu­tim, da se ta ple­me­ni­ta ide­ja ne bi iz­vr­gla u svo­ju su­prot­nost, tre­ba vo­di­ti ra­ču­na da u iz­ra­du stra­te­gi­je bu­du uklju­če­ni svi ko­ji zna­čaj­no do­pri­no­se jav­nom in­for­mi­sa­nju, i da se po­seb­no vo­di ra­ču­na o to­me da je cr­no­gor­sko dru­štvo, sa svim svo­jim spe­ci­fič­no­sti­ma, još 2004. go­di­ne pri­hva­ti­lo da bu­de evrop­sko de­mo­krat­sko dru­štvo, sa svim pra­vi­ma i oba­ve­za­ma ko­je to pod­ra­zu­mi­je­va, ka­da se pri­stu­pi­lo Evrop­skoj kon­ven­ci­ji o ljud­skim pra­vi­ma i ušlo u Sa­vjet Evro­pe – po­ru­či­la je Gor­janc Pre­le­vić.
Gor­janc Pre­le­vić is­ti­če da su se nad­le­žne vla­sti, po pra­vi­lu, od­ni­je­le le­tar­gič­no pre­ma pro­ble­mi­ma ko­ji ti­šte lju­de, po­seb­no ugro­že­ne si­ro­ma­štvom.
– Iako je uvo­đe­nje so­ci­jal­nog kar­to­na do­ne­kle do­pri­ni­je­lo spre­ča­va­nju zlo­u­po­tre­ba so­ci­jal­ne po­mo­ći, ono ni­je do­ve­lo do po­ve­ća­nja iz­no­sa te po­mo­ći, ko­ji su ne­do­volj­ni, ne obez­bje­đu­ju pre­ži­vlja­va­nje već gu­ra­ju lju­de u si­vu eko­no­mi­ju. Sa­da pri­je­ti i uki­da­nje dječ­jeg do­dat­ka i sma­nje­nje na­kna­de za maj­ke, ko­je je pro­ble­ma­tič­no i s aspek­ta ustav­no­sti. Pro­la­zi već tre­ća zi­ma bez sklo­ni­šta za bes­kuć­ni­ke od ka­ko se obe­ća­va nje­go­vo us­po­sta­vlja­nje u Pod­go­ri­ci. Na­da­mo se i ra­du­je­mo da ko­nač­no bu­de osno­va­no u mar­tu, ali ne smi­je­mo bi­ti na­iv­ni pa za­bo­ra­vi­ti da je to obe­ća­va­no i pro­te­kle tri go­di­ni, a da ni­je mo­glo da bu­de us­po­sta­vlje­no ni pri­vre­me­no, zi­mi – na­ve­la je Gor­janc Pre­le­vić.
Ona is­ti­če da su u HRA ste­kli uti­sak da se ove go­di­ne bri­nu­lo o ve­li­kim po­li­tič­kim te­ma­ma, iz­bo­ri­ma, dok ni­je bi­lo ra­zu­mi­je­va­nja za rad na za­šti­ti ljud­skih pra­va ko­ja bi, ka­ko je re­kla, mo­ra­la bi­ti ap­so­lut­no za­šti­će­na, kao što je ka­žnja­va­nje tor­tu­re i za­šti­ta pra­va od ko­jih za­vi­se ži­vo­ti naj­u­gro­že­ni­jih gra­đa­na.
Go­vo­re­ći o si­tu­a­ci­ji po pi­ta­nju po­što­va­nja pra­va pri­tvo­re­nih li­ca, Gor­janc Pre­le­vić je pod­sje­ti­la da su sre­di­nom go­di­ne ob­ja­vi­li iz­vje­štaj o po­što­va­nju pra­va pri­tvo­re­nih i li­ca na iz­dr­ža­va­nju ka­zne za­tvo­ra, is­ti­ču­ći da je na osno­vu in­for­ma­ci­ja sa ko­ji­ma ras­po­la­žu, sta­nje i da­lje ma­nje-vi­še ne­pro­mi­je­nje­no.
– Po­red manj­ka­vo­sti zdrav­stve­ne za­šti­te u ZIKS-u i pro­pu­sta da se oja­ča­ju pro­ce­du­ral­ne ga­ran­ci­je pro­tiv mu­če­nja, kao po­seb­no za­bri­nja­va­ju­ću is­ti­če­mo či­nje­nji­cu da ni­ko od slu­žbe­ni­ka ZIKS-a do da­nas ne sa­mo da ni­je ka­žnjen za slu­čaj ma­sov­nog pre­bi­ja­nja za­tvo­re­ni­ka ko­je se do­go­di­lo pri­je sko­ro dvi­je go­di­ne (u ja­nu­a­ru 2015), već su­đe­nje prak­tič­no ni­je ni po­če­lo. Ilu­stra­ci­je ra­di, za­tvo­re­ni­ci ko­ji su op­tu­že­ni za na­pad na stra­ža­re u ve­zi s istim in­ci­den­tom, osu­đe­ni su za ne­pu­nih go­di­nu da­na i ova pre­su­da je, u me­đu­vre­me­nu, po­sta­la i pra­vo­sna­žna, a s dru­ge stra­ne, iako je su­đe­nje slu­žbe­ni­ci­ma pred istim su­dom za­po­če­to pri­je vi­še od 10 mje­se­ci, do da­nas je odr­ža­no sa­mo jed­no ro­či­šte, dok smo evi­den­ti­ra­li naj­ma­nje šest od­la­ga­nja. Ova­kva di­na­mi­ka su­đe­nja do­vo­di do za­star­je­lo­sti kri­vič­nog go­nje­nja slu­žbe­ni­ka, što je već vi­đe­no u Cr­noj Go­ri – upo­zo­ri­la je di­rek­to­ri­ca HRA.A.O.


Po­ma­ga­li zvi­žda­či­ma

Iz HRA su pod­sje­ti­li da su se to­kom pro­šle go­di­ne ba­vi­li slo­bo­dom iz­ra­ža­va­nja i re­for­mom pra­vo­su­đa, ne­ka­žnji­vo­šću rat­nih zlo­či­na i zlo­sta­vlja­nja, pra­vi­ma po­seb­no ra­nji­vih gru­pa, me­đu ko­ji­ma su lju­di u pri­tvo­ru i na iz­dr­ža­va­nju ka­zne, sek­su­al­ne ma­nji­ne, oso­be s men­tal­nim obo­lje­nji­ma, dje­ca s po­seb­nim obra­zov­nim po­tre­ba­ma, bes­kuć­ni­ci. Gor­janc Pre­le­vić je na­ve­la da su pru­ža­li i bes­plat­nu prav­nu po­moć u od­no­su na ostva­ri­va­nje pra­va iz so­ci­jal­ne za­šti­te, obez­bi­je­di­li su advo­ka­ta zvi­žda­či­ma u di­sci­plin­skim po­stup­ci­ma ko­ji su pro­tiv njih vo­đe­ni u Že­lje­zni­ci, i po­mo­gli pod­no­še­nje ustav­nih žal­bi – zbog kr­še­nja pra­va na ne­dje­lo­tvor­nu is­tra­gu po­ku­ša­ja ubi­stva u slu­ča­ju Tu­fi­ka Sof­ti­ća, na­vo­de­ći da ra­de na ustav­nim žal­ba­ma zbog ne­dje­lo­tvor­nih is­tra­ga po­li­cij­ske tor­tu­re u slu­ča­ju Mi­lo­ra­da Mar­ti­no­vi­ća i dvo­ji­ce mla­di­ća iz Zla­tar­ske uli­ce.
– Uspi­je­va­li smo u po­je­di­nač­nim slu­ča­je­vi­ma, kao što su po­stup­ci ko­je smo vo­di­li pro­tiv te­le­vi­zi­je Pink po­vo­dom ne­za­ko­ni­tog i ne­e­tič­nog iz­vje­šta­va­nja, po­stup­ci za­šti­te zvi­žda­ča ko­ji su nam se obra­ti­li za po­moć, do­ne­kle smo po­mo­gli una­pre­đe­nje uslo­va ži­vo­ta u za­tvo­ri­ma, ali, sve u sve­mu, ni­je­smo za­do­volj­ni br­zi­nom na­pret­ka u obla­sti­ma ko­ji­ma smo se ba­vi­li – sa­op­šti­la je Gor­janc Pre­le­vić.


Bez na­pret­ka

Tea Gor­janc Pre­le­vić is­ti­če da su za­ključ­ci iz­vje­šta­ja „Pro­ce­su­i­ra­nje na­pa­da na no­vi­na­re u Cr­noj Go­ri (2004-2016)“ ko­ji su ob­ja­vi­li u no­vem­bru po­ka­za­li da Cr­nu Go­ru op­te­re­ću­ju ne­ri­je­še­ne dvi­je tre­ći­ne na­pa­da na no­vi­na­re, a po­seb­no ne­dje­lo­tvor­ne is­tra­ge ne­ko­li­ko naj­te­žih na­pa­da na no­vi­na­re, po­seb­no ubi­stva Du­ška Jo­va­no­vi­ća i po­ku­ša­ja ubi­stva Tu­fi­ka Sof­ti­ća.
– U mi­šlje­nju o na­pret­ku Cr­ne Go­re za ovu go­di­nu, Evrop­ska ko­mi­si­ja je uoči­la da je Cr­na Go­ra „do­sti­gla od­re­đe­ni ni­vo sprem­no­sti na pod­ruč­ju slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja, ali ni­je bi­lo da­ljeg na­pret­ka u pro­te­kloj go­di­ni“ i da „ni­je bi­lo na­pret­ka na rje­ša­va­nju slu­ča­je­va na­pa­da na no­vi­na­re“. S ta­kvim ocje­na­ma, ne oče­ku­je­mo da Cr­na Go­ra mo­že da­lje na­pre­do­va­ti u pro­ce­su pri­dru­ži­va­nja sve dok ne po­ka­že kon­kret­ne re­zul­ta­te na ovom po­lju, a čim pro­đe pro­ces nje­nog pri­je­ma u NA­TO – upo­zo­ri­la je ona.