Vla­da pla­ni­ra da se u na­red­ne tri go­di­ne za­du­ži mi­li­jar­du eura uko­li­ko eko­nom­ski rast bu­de na pla­ni­ra­nom ni­vou od 3,8 od­sto. U slu­ča­ju ni­žeg ra­sta, za­du­že­nje će bi­ti ve­će, kao i udio jav­nog du­ga u bru­to do­ma­ćem pro­iz­vo­du, po­ka­zu­ju po­da­ci iz pro­gra­ma eko­nom­skih re­for­mi ko­ji je Vla­da usvo­ji­la na po­sled­njoj sjed­ni­ci i tre­ba da ih po­ša­lje Evrop­skoj ko­mi­si­ji do 31. ja­nu­a­ra.
Jav­ni dug tre­nut­no iz­no­si 1,958 mi­li­jar­di, dok se, pre­ma osnov­nom sce­na­ri­ju ra­sta, pred­vi­đa da će na kra­ju 2017. go­di­ne iz­no­si­ti 2,7 mi­li­jar­di, s tim što će se ino­stra­ni dug po­ve­ća­ti za mi­li­jar­du eura, a do­ma­ći sma­nji­ti sa 360 mi­li­o­na na 150 mi­li­o­na. Od­no­sno, od mi­li­jar­du eura po­zaj­mi­ca dio će se is­ko­ri­sti­ti za na­mi­re­nje kre­di­ta kod do­ma­ćih ba­na­ka. Pre­ma prog­no­zi Vla­de, dug će na kra­ju 2017. go­di­ne iz­no­si­ti 69 od­sto BDP-a, za ko­ji pred­vi­đa­ju da će iz­no­si­ti sko­ro če­ti­ri mi­li­jar­de. To zna­či da će u 2018. go­di­nu sva­ki gra­đa­nin uđi sa za­du­že­njem od 4.380 eura. Tre­nut­no to za­du­že­nje iz­no­si 3.134 eura.
Za­du­ži­va­nje će se na­stav­i­ti i u 2018. go­di­ni, ka­da se pla­ni­ra do­dat­nih 200 mi­li­o­na kre­di­ta, pa će na kra­ju te go­di­ne jav­ni dug iz­no­si­ti 2,937 mi­li­jar­di eura.
– Do 2018. go­di­ne oče­ku­je se da dug do­stig­ne naj­ve­ći ni­vo, ka­da se pred­vi­đa da će dr­žav­ni dug iz­no­si­ti 69,9 od­sto BDP-a. Naj­ve­ći pri­ti­sak na kre­ta­nje du­ga ima­će po­vla­če­nje sred­sta­va za fi­nan­si­ra­nje iz­grad­nje auto­pu­ta. Na­kon pe­ri­o­da iz­grad­nje oče­ku­je se da će vi­si­na du­ga ima­ti si­la­zni trend – pi­še u pro­gra­mu eko­nom­skih re­for­mi od 2015. do 2017. go­di­ne.
Pre­ma sce­na­ri­ju ni­žeg ra­sta ko­ji je pro­ci­je­njen na 2,9 od­sto, Vla­da bi se do kra­ja 2017. go­di­ne za­du­ži­la sko­ro 1,1 mi­li­jar­du eura. Jav­ni dug bi u slu­ča­ju tog sce­na­ri­ja iz­no­sio 2,8 mi­li­jar­di, a BDP 3,8 mi­li­jar­di, či­me bi udio du­ga u BDP-u iz­no­sio 74 od­sto. Vla­da u do­ku­men­tu ni­je pri­ka­za­la prog­no­ze za 2018. go­di­nu u slu­ča­ju ni­žeg ra­sta.
Član skup­štin­skog od­bo­ra za eko­no­mi­ju Ne­boj­ša Me­do­je­vić (DF) tvr­di da je za­du­ži­va­nje od mi­li­jar­du eura u na­red­ne tri go­di­ne kon­ti­nu­i­tet po­gub­ne po­li­ti­ke Vla­de.
– Za­du­že­nje tre­ba stro­go li­mi­ti­ra­ti za­ko­nom i pro­pi­sa­ti da se smi­je za­du­ži­va­ti is­klju­či­vo za in­ve­sti­ci­je ko­je po­ve­ća­va­ju broj rad­nih mje­sta. Ova­ko, kad se za­du­žu­je­mo za jav­nu po­tro­šnju ili auto­put, to ima po­gu­ban efe­kat na eko­no­mi­ju dr­ža­ve – is­ta­kao je Me­do­je­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, Cr­na Go­ra je po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na po­zaj­mi­la mi­li­jar­du eura, dok je isto­vre­me­no BDP po­ras­tao za 250 mi­li­o­na.
– Čim je ka­ma­ta na po­zaj­mi­ce ve­ća od ra­sta BDP-a, dug se po­ve­ća­va. CG je 220 mi­li­o­na po­zaj­mi­la pre­ko ob­ve­zni­ca i sa­da mo­ra da pla­ti 390 mi­li­o­na, što go­vo­ri da kli­zi­mo ka du­žnič­kom rop­stvu – na­veo je Me­do­je­vić.
Nje­gov ko­le­ga iz od­bo­ra Go­ran Tu­po­nja (Po­zi­tiv­na) sma­tra da da­lje za­du­ži­va­nje zna­či još neo­d­go­vor­ni­je po­na­ša­nje pre­ma oni­ma ko­ji će taj no­vac mo­ra­ti da vra­ća­ju.
– To su ge­ne­ra­ci­je ko­je tek sta­sa­va­ju, to su na­ša dje­ca. Njih ni­ko ne pi­ta šta že­le i mi­sle, ali se za­du­žu­je­mo na nji­hov ra­čun i već sa­da se zna da će mo­ra­ti da vra­ća­ju mi­li­jar­de ko­je im vlast osta­vlja u ama­net. Vlast ne sa­mo što pra­vi no­ve du­go­ve, ne­go uop­šte ne vra­ća sta­re, to jest uzi­ma no­ve kre­di­te da bi vra­ti­la prisjpje­le ka­ma­te od sta­rih. To je fi­lo­zo­fi­ja koc­ka­ra za­vi­sni­ka i spi­ra­la ko­ja vo­di u sa­mo­u­ni­šte­nje – po­ru­čio je Tu­po­nja.
Cr­na Go­ra je, ka­ko je oci­je­nio, već pre­za­du­že­na i umje­sto da Vla­da tro­ši ono­li­ko ko­li­ko za­ra­di, ona sa­mo smi­šlja ka­ko i gdje da se još vi­še za­du­ži i šta još mo­že da pro­da.
– Ta­kav od­nos pre­ma ge­ne­ra­ci­ja­ma ko­je do­la­ze mo­ra se hit­no za­u­sta­vi­ti. Ni­ko ni­ko­me ni­je dao le­gi­ti­mi­tet da se za­du­žu­je u nji­ho­vo ime. Ovo ni­je pi­ta­nje smje­ne vla­sti, već da li će bu­du­će ge­ne­ra­ci­je ima­ti ika­kvu šan­su da kre­i­ra­ju svo­je ži­vo­te ili će sa­mo vra­ća­ti du­go­ve. Ako se to do­zvo­li, smje­na vla­sti ni­šta ne­će zna­či­ti – na­gla­sio je Tu­po­nja.
D.M.


Naj­bit­ni­je gdje se ula­že no­vac

Da bi za­vr­ši­la ve­će pro­jek­te, Cr­na Go­ra se mo­ra za­du­ži­va­ti, ali je mno­go va­žni­je u šta je ulo­žen po­zajm­lje­ni no­vac, ka­zao je eko­nom­ski ana­li­ti­čar Pre­drag Dre­cun.
– Re­če­no lo­gi­kom do­ma­ći­na, to zna­či da se ni­je do­bro za­du­ži­ti za opi­ja­nje po ka­fa­na­ma, ali je­ste ako ku­pu­ješ ne­ko ka­pi­tal­no do­bro da bi od to­ga ubi­rao pro­fit. Sva­ki bi­znis plan po­ka­zu­je da li je za­du­ži­va­nje oprav­da­no. Pre­la­zak sa te­o­ri­je u prak­su če­sto je bo­lan ka­da je u pi­ta­nju Cr­na Go­ra. Za­to me­ne vi­še bri­ne što ne­ma­mo čvr­ste ad­mi­ni­stra­tiv­ne okvi­re ka­ko bi se no­vac ula­gao u skla­du sa usvo­je­nim pla­no­vi­ma, već se ne­ri­jet­ko de­ša­va da se fi­nan­si­ra ne­ki akut­ni pro­blem – re­kao je Dre­cun.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, BDP Cr­ne Go­re je u 2013. go­di­ni iz­no­sio 3,3 mi­li­jar­de. Is­ti­če da re­la­tiv­no ma­li BDP ni­je do­bra osno­va za mje­re­nje i ana­li­zi­ra­nje re­la­tiv­nih po­da­ta­ka, kao što je sto­pr­o­cent­ni iz­nos za­du­že­nja u od­no­su na BDP.
– Re­ci­mo dva krup­na in­fra­struk­tur­na pro­jek­ta mo­gu da ko­šta­ju ko­li­ko naš BDP, što bi zna­či­lo da ne smi­je­mo ući u te pro­jek­te za­to što su u vi­si­ni BDP-a. To je po­gre­šan za­klju­čak – ka­zao je Dre­cun i do­dao da SAD ima ve­ći jav­ni dug od BDP-a.
– Ako se dr­ža­va za­du­ži da iz­gra­di auto­put, una­pri­je­di po­re­sku ad­mi­ni­stra­ci­ju, ulo­ži u me­di­cin­sku za­šti­tu to je do­bar dug. Tre­ba sa­mo is­pra­ti­ti re­a­li­za­ci­ju tih pro­je­ka­ta, što je u na­šem slu­ča­ju naj­ri­zič­ni­ji mo­me­nat. Sva­ko ka­šnje­nje, od­stu­pa­nje i ne­do­ma­ćin­sko po­na­ša­nje ko­šta. Tu le­ži pro­blem, jer kad se utvr­de be­e­ne­fi­ti od sva­kog pro­jek­ta tre­ba ih usmje­ri­ti na vra­ća­nje du­ga – is­ta­kao je Dre­cun.
Pre­ma nje­go­voj ocje­ni na­ša eko­no­mi­ja je plit­ka, jer la­ko mo­že da po­su­sta­ne i da se opo­ra­vi.


Strah od pri­stu­pa iz­vo­ri­ma fi­nan­si­ra­nja

S ob­zi­rom na ni­vo fi­nan­si­ra­nja po­tre­ba jav­nih fi­nan­si­ja, Mi­ni­star­tvo fi­nan­si­ja će bi­ti do­dat­no iz­lo­že­no unu­tra­šnjim i spolj­nim ri­zi­ci­ma po uspje­šnu re­a­li­za­ci­ju pla­no­va, pi­še u do­ku­men­tu.
– Je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih ri­zi­ka je da dr­ža­vi bu­de ogra­ni­če­na mo­guć­nost pri­stu­pa me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu, od­no­sno iz­vo­ri­ma fi­nan­si­ra­nja. U tom di­je­lu naj­vi­še ri­zi­ka no­si pro­du­blji­va­nje ru­sko-ukra­jin­ske kri­ze, even­tu­al­no zna­čaj­na fi­nan­sij­ska kri­za u ne­koj od evrop­skih ze­ma­lja, od­re­đe­ne mje­re Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke ili FED-a ili po­re­me­ća­ji na fi­nan­sij­skom tr­ži­štu zbog tre­nut­nog kre­ta­nja ci­je­ne naf­te – na­ve­de­no je u pro­gra­mu.