Pred­stav­ni­ci ne­vla­di­nog sek­to­ra na­sta­vi­će da pro­te­stu­ju ka­ko bi gra­đa­ni do­bi­li pra­vo da se na re­fe­ren­du­mu iz­ja­sne že­le li da gle­da­ju bu­šo­ti­ne u Ja­dran­skom mo­ru, od­no­sno da se iz­ja­sne da li pri­sta­ju da se is­tra­žu­je pod­mor­je i eks­plo­a­ti­šu naf­ta i gas. Sa dru­ge stra­ne, Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je o to­me i ne raz­mi­šlja. Za njih ni­je pi­ta­nje tre­ba li is­tra­ži­va­ti ili ne, već ka­ko po­sti­ći naj­bo­lji od­nos ri­zi­ka i eko­nom­ske ko­ri­sti pri­li­kom is­tra­ži­va­nja.
Pred­stav­ni­ca NVO Grin ho­um Na­ta­ša Ko­va­če­vić je is­ta­kla da pla­ni­ra­ju sa­rad­nju sa par­la­men­tar­nim ti­je­li­ma i Evrop­skom ko­mi­si­jom ka­ko bi u pot­pu­no­sti ob­u­sta­vi­li pro­ces i ka­ko bi po­ni­šti­li ten­der za is­tra­ži­va­nje pod­mor­ja.
– Ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je će se i ubu­du­će oku­plja­ti ka­ko bi is­tra­ja­le u ovom za­htje­vu. Tre­nut­no is­pi­tu­je­mo is­pu­nje­nost uslo­va o pre­ko­gra­nič­nim kon­sul­ta­ci­ja­ma jav­no­sti iz Hr­vat­ske, Slo­ve­ni­je, BiH, Ita­li­je i Al­ba­ni­je o pro­jek­tu is­tra­ži­va­nja naf­te i ga­sa, pre­ma pro­to­ko­lu o stra­te­škoj pro­cje­ni uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, ESPOO kon­ven­ci­ji, kao i di­rek­ti­vi o obez­bje­đi­va­nju uče­šća jav­no­sti u iz­ra­di od­re­đe­nih pla­no­va i pro­gra­ma ko­ji se od­no­se na ži­vot­nu sre­di­nu. Pre­ma tim do­ku­men­ti­ma, pri­je do­no­še­nja pla­na u naj­kra­ćem ro­ku tre­ba oba­vi­je­sti­ti su­sjed­ne ze­mlje o mo­gu­ćim uti­ca­ji­ma – ka­za­la je Ko­va­če­vi­će­va.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, to što za­ga­đi­va­či već po­sto­je u Ja­dra­nu ne mo­že bi­ti ar­gu­ment za do­da­va­nje no­vih iz­vo­ra za­ga­đe­nja, na­pro­tiv tre­ba ozbilj­no pre­i­spi­ta­ti i re­gu­li­sa­ti po­sto­je­će iz­vo­re za­ga­đe­nja.
– Neo­dr­ži­vo je u ma­lo i za­tvo­re­no mo­re do­da­ti no­ve iz­vo­re za­ga­đe­nja, a da ono osta­ne pri­vlač­no za tu­ri­ste i bez­bjed­no za zdra­vlje i ži­vot gra­đa­na. Cr­na Go­ra ni­je Nor­ve­ška, ko­ja je se­i­zmo­lo­ški i struk­tu­rom pod­mor­ja sta­bil­na sa otvo­re­nim i ptro­stra­nim mo­rem. U slu­ča­ju ma­njih iz­li­va naf­te u mo­re, na­ša ze­mlja ne bi bi­la u sta­nju da se bo­ri sa ha­va­ri­ja­ma sa plat­for­mi ili bro­do­va. Uz to, me­đu naj­ko­rum­pi­ra­ni­jim smo ze­mlja­ma u Evro­pi i broj­na rje­še­nja se kod nas do­no­se na uštrb zdra­vlja, bez­bjed­no­sti gra­a­đa­na i pri­rod­nih re­sur­sa – za­klju­či­la je Ko­va­če­vi­će­va.
Iz Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je, na či­jem če­lu je Vla­di­mir Ka­va­rić, su ka­za­li da či­tav re­gi­on va­lo­ri­zu­je naf­tu i gas, te da se pre­ma po­da­ci­ma EU i hr­vat­skog In­sti­tu­ta za oce­a­no­gra­fi­ju go­di­šnje tan­ke­ri­ma kroz Ja­dran pre­ve­ze 70 mi­li­o­na to­na naf­te.
– Ja­sno je da se ove ak­tiv­no­sti u Ja­dra­nu spro­vo­de de­ce­ni­ja­ma, upo­re­do sa raz­vo­jem tu­ri­zma. Za Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je u si­tu­a­ci­ji ka­da ci­je­li re­gi­o­na va­lo­ri­zu­je ovaj po­ten­ci­jal ni­je pi­ta­nje tre­ba li ili ne is­tra­ži­va­ti. Što se ti­če od­lu­či­va­nja, na kra­ju će se o pro­jek­tu i ugo­vo­ri­ma iz­ja­sni­ti Skup­šti­na – sa­op­šti­li su iz re­sor­nog mi­ni­star­stva.
Na ten­der za is­tra­ži­va­nje pod­mor­ja pri­ja­vi­la su se tri kon­zor­ci­ju­ma, sa ko­ji­ma Vla­da tre­nut­no pre­go­va­ra. Oče­ku­je se da usko­ro usa­gla­se sve de­ta­lje, na­kon če­ga će ugo­vo­ri ići na od­lu­či­va­nje u Skup­šti­nu.
B.Ma.

Naj­o­pa­sni­ji tan­ke­ri

Iz Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je su ka­za­li da sve dr­ža­ve na Ja­dra­nu, osim Slo­ve­ni­je i BiH, spro­vo­de is­tra­ži­va­nje naf­te i ga­sa u pod­mor­ju.
– U to­me je naj­da­lje oti­šla Ita­li­ja ko­ja ima 1.358 is­tra­žnih bu­šo­ti­na, 110 pro­iz­vod­nih ga­snih i 38 naft­nih bu­šo­ti­na, kao i 100 plin­skih plat­for­mi. Sa­mo u hr­vat­skom di­je­lu Ja­dra­na po­sto­ji 133 is­tra­žnih bu­šo­ti­na, 38 plin­skih is­tra­žnih bu­šo­ti­na i 18 plat­for­mi. Grč­ka je u sep­tem­bru ras­pi­sa­la kon­kurs za is­tra­ži­va­nje naf­te i ga­sa na de­set blo­ko­va na sa­mom ula­zu u Ja­dran, a Hr­vat­ska je do­bi­la po­nu­de za de­set blo­ko­va, a u sva­kom se pla­ni­ra po jed­na is­tra­žna bu­šo­ti­na. Hr­vat­ska, ko­ja je čla­ni­ca EU, ne pla­ni­ra da ras­pi­še re­fe­ren­dum o ovom pi­ta­nju. Naj­ve­ći ri­zik za ve­će iz­li­va­nje naf­te u Ja­dran su tan­ke­ri ko­ji kr­sta­re Ja­dran­skim mo­rem – po­ru­či­li su iz mi­ni­star­stva.

Mo­guć ne­ga­ti­van uti­caj na oko­li­nu

Is­tra­ži­va­nje naf­te i ga­sa mo­že ima­ti ne­ga­ti­van uti­caj na ži­vot­nu sre­di­nu, ka­za­li su iz Agen­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne.
– Sva­ka ak­tiv­nost ko­ja se iz­vo­di u pri­ro­di ima uti­caj na kva­li­tet seg­me­na­ta ži­vot­ne sre­di­ne i na ukup­no okru­že­nje. Ta­ko i ak­tiv­no­sti ko­je su pla­ni­ra­ne da se spro­ve­du na is­tra­ži­va­nju i pro­iz­vod­nji ugljo­vo­do­ni­ka mo­gu ima­ti ne­ga­ti­van uti­caj. Da bi se tač­no utvr­di­lo ko­li­ki su ti uta­ca­ji i ho­će li ih uop­šte bi­ti, di­rek­ti­va­ma EU de­talj­no je pro­pi­san tran­spa­ren­tan po­stu­pak pro­cje­ne uti­ca­ja – sa­op­šti­li su „Da­nu” iz Agen­ci­je.
Oni su ka­za­li da je u po­stup­ku do­bi­ja­nja do­zvo­le za po­če­tak ra­do­va bu­du­ći kon­ce­si­o­nar oba­ve­zan da u sklo­pu ukup­ne teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je ura­di ela­bo­rat pro­cje­ne uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu i da pri­ba­vi sa­gla­snost Agen­ci­je.
– Tek na­kon spro­ve­de­nog tran­spa­rent­nog po­stup­ka pro­cje­ne uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, do­bi­će se kon­kre­tan od­go­vor – za­klju­či­li su iz Agen­ci­je.