Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je su u 2015. go­di­ni po­ka­za­le da mo­gu da uve­du na­me­te na ne­za­ko­nit na­čin i po tom osno­vu pri­ho­du­ju mi­li­o­ne eura, a da za to ni­ko ne od­go­va­ra. Ta­kav slu­čaj je bio sa tak­som na go­ri­vo od se­dam cen­ti po li­tru za auto­put i re­pre­zen­ta­tiv­ni sport, ko­ju je Vla­da uve­la u apri­lu bez sa­gla­sno­sti Skup­šti­ne. Iako je i la­i­ci­ma bi­lo ja­sno da je tak­sa uve­de­na na ne­u­sta­van na­čin jer je pri­je stu­pa­nja na sna­gu mo­ra­la da bu­de iz­gla­sa­na u Skup­šti­ni, Ustav­nom su­du je tre­ba­lo po­la go­di­ne da do­ne­se od­lu­ku da je tak­sa ne­u­stav­na, a po­tom još 20 da­na da tu od­lu­ku po­ša­lje Slu­žbe­nom li­stu ka­ko bi pre­sta­la da va­ži.
Za to vri­je­me u bu­džet se po tom osno­vu sli­lo 10,5 mi­li­o­na eura, ko­ji će, pre­ma ri­je­či­ma zva­nič­ni­ka Vla­de, bi­ti utro­še­ni na­mjen­ski za auto­put i re­pre­zen­ta­tiv­ni sport. Gra­đa­ni i pred­u­ze­ća ko­ja su pla­ća­la se­dam cen­ti po li­tru pu­nih se­dam mje­se­ci ne­će mo­ći da po­vra­te no­vac ko­ji im je ne­u­stav­no uzet jer od­lu­ke Ustav­nog su­da ne­ma­ju re­tro­ak­tiv­no dej­stvo.
Po­če­lo sa
eks­pro­pri­ja­ci­jom
U pr­vom kvar­ta­lu Vla­da je po­ku­ša­la da kr­oz Skup­šti­nu pro­gu­ra niz za­ko­na ko­ji­ma se na­ru­ša­va pra­vo pri­vat­ne svo­ji­ne ili, ka­ko su ka­za­li pro­tiv­ni­ci tih pred­lo­ga, oti­ma pri­vat­na imo­vi­na. Ri­ječ je o pred­lo­gu za­ko­na o mor­skom do­bru i do­pu­ni Za­ko­na o eks­pro­pri­ja­ci­ji.
Oba pred­lo­ga su na­i­šla na že­stok ot­por ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja sa Pri­mor­ja, či­ji su čla­no­vi do­la­zi­li is­pred Skup­šti­ne i pri­je­ti­li da će blo­ki­ra­ti pu­te­ve na Pri­mor­ju. Ka­sni­je su se po­ve­za­li sa po­sla­nič­kim klu­bo­vi­ma i iz­bo­ri­li se da Vla­da naj­pri­je do­ra­di pred­log za­ko­na o mor­skom do­bru, a ka­sni­je i da ga po­vu­če. Mor­sko do­bro je pr­vo ski­nu­to sa dnev­nog re­da u mar­tu, a u ju­lu je po­vu­če­no iz pro­ce­du­re. No­vi pred­log za­ko­na Vla­da je usvo­ji­la u de­cem­bru, a on ne sa­dr­ži član 25 ko­ji je bio naj­spor­ni­ji u pret­hod­nom ak­tu. Taj član, ko­ji je de­fi­ni­sao oblast ne­pre­no­si­vo­sti stvar­nih pra­va, pred­vi­đao je da se na mor­skoj oba­li, oba­li ri­je­ke Bo­ja­ne, pla­ža­ma, ku­pa­li­šti­ma, pri­sta­ni­šti­ma, pri­ve­zi­šti­ma, pon­ta­ma, po­sta­ma, man­dra­ći­ma, si­dri­šti­ma i ve­zo­vi­ma ne mo­že sti­ca­ti pra­vo svo­ji­ne ni dru­ga stvar­na pra­va po bi­lo kom osno­vu, od­no­sno da dje­ca Pri­mo­ra­ca ko­ji ima­ju imo­vi­nu u zo­ni mor­skog do­bra ne mo­gu na­sli­je­di­ti tu imo­vi­nu.
U pr­vom kvar­ta­lu vla­snik Uni­pro­ma Ve­se­lin Pe­jo­vić upla­tio je dru­gu ra­tu od 10 mi­li­o­na eura za imo­vi­nu Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma.
Auto­put i na­me­ti
Dru­gi kvar­tal obi­lje­žio je po­če­tak pri­prem­nih ra­do­va na auto­pu­tu. Pro­je­kat je pre­ma ugo­vo­ru te­žak 809,6 mi­li­o­na eura, a ka­da se do­da­ju ka­ma­te i va­lut­ne kla­u­zu­le ko­šta­će pre­ko mi­li­jar­du eura. Nje­go­va re­a­li­za­ci­ja po­če­la je 11. ma­ja, od ka­da zva­nič­no te­če rok od če­ti­ri go­di­ne za nje­go­vu iz­grad­nju. Za se­dam mje­se­ci ra­di­lo se na pri­prem­nim ra­do­vi­ma, pri­la­znim pu­te­vi­ma i kam­po­vi­ma. Glav­ni ra­do­vi i glav­ni pro­je­kat još ni­je­su po­če­li, od­no­sno još ni­je­su za­vr­še­ni.
Spor­na tak­sa na go­ri­vo ta­ko­đe je usvo­je­na u dru­gom kvar­ta­lu, 20 da­na pri­je po­čet­ka ra­do­va na auto­pu­tu. Usvo­je­na je na Vla­di i br­že-bo­lje po­sla­ta Slu­žbe­nom li­stu, ko­ji je u re­kord­nom ro­ku ob­ja­vio tu od­lu­ku. Od­mah na­kon to­ga usli­je­di­la je ini­ci­ja­ti­va sa­mo­stal­nih po­sla­ni­ka, MANS-a, a ka­sni­je i SNP-a, da tak­se od se­dam cen­ti za auto­put i re­pre­zen­ta­tiv­ni sport bu­de uki­nu­ta. Mo­žda bi u ne­koj dru­goj ze­mlji ta ini­ci­ja­ti­va bi­la raz­mo­tre­na i to­kom dru­gog kvar­ta­la, ali u Cr­noj Go­ri to je mo­ra­lo da se če­ka do ok­to­bra.
Ve­li­ki pro­blem ugo­sti­te­lji­ma u apri­lu i to­kom na­red­nih mje­se­ci uzro­ko­va­la je iz­mje­na Za­ko­na o stran­ci­ma zbog ko­je ni­je­su mo­gli za­po­sli­ti stra­nog dr­ža­vlja­ni­na ako na bi­rou ra­da po­sto­ji dr­ža­vlja­nin Cr­ne Go­re ko­ji is­pu­nja­va tra­že­ne uslo­ve.
U ju­nu je uve­den ste­čaj u „Vek­tri Bo­ka”, či­ji je vla­snik Dra­gan Br­ko­vić. Kraj ju­la bio je re­zer­vi­san za gla­sa­nje o bit­nim pro­jek­ti­ma u Skup­šti­ni, pa je u tom pe­ri­o­du usvo­jen aneks ugo­vo­ra za za­kup ho­te­la Sve­ti Ste­fan i Mi­lo­čer, dok su od­bi­je­ni aneks za ho­tel Kra­lji­či­na pla­ža i pred­log ugo­vo­ra o za­ku­pu ostr­va La­sta­vi­ca sa tvr­đa­vom Ma­mu­la.
U av­gu­stu je i Uni­prom pre­ba­cio 14 mi­li­o­na eura na pre­la­zni (eks­rov) ra­čun KAP-a u Vest ban­ci. Za taj kre­dit je za­lo­žio i ono što je­ste i ono što ni­je imo­vi­na KAP-a, a sve uz sa­gla­snost ste­čaj­ne upra­ve, pa su pod hi­po­te­kom za kre­dit Uni­pro­ma i zgra­da „Le­pa ka­ta”, Uli­ca Ste­va Kra­lje­vi­ća...
Smje­ne u tre­ćem
kvar­ta­lu
U tre­ćem kvar­ta­lu ostav­ku je pod­nio di­rek­tor Po­re­ske upra­ve Mi­lan La­ki­će­vić, a na nje­go­vo mje­sto do­šao je Mi­o­mir M. Mu­go­ša. Do pro­mje­na je do­šlo i na če­lu JP Mor­sko do­bro. Vla­da je sa čel­ne po­zi­ci­je smi­je­ni­la Raj­ka Ba­ro­vi­ća, a u ok­to­bru je za nje­go­vog na­sled­ni­ka ime­no­van Mi­ha­i­lo Đu­ro­vić, pred­sjed­nik OO SDP Bu­dva.
Mno­go bu­re u sep­tem­bu bi­lo je u Mon­te­ne­gro­er­laj­nsu. Pr­vo je pet pi­lo­ta na­pu­sti­lo kom­pa­ni­ju jer su bi­li ne­za­do­volj­ni od­no­som me­nadž­men­ta pre­ma nji­ma, za­tim je to pro­u­zro­ko­va­lo ka­šnje­nje jed­nog le­ta, a ne­ko­li­ko da­na na­kon to­ga za­htjev za spo­ra­zum­ni ras­kid ugo­vo­ra pod­nio je iz­vr­šni di­rek­tor Živ­ko Ba­nje­vić. Ta kom­pa­ni­ja još ni­je iza­bra­la od­bor di­rek­to­ra, a tek u de­cem­bru usvo­ji­li su re­vi­zor­ski iz­vje­štaj za 2014. go­di­nu, pre­ma ko­jem je gu­bi­tak te kom­pa­ni­je na po­čet­ku pro­šle god­i­ne iz­no­sio 50 mi­li­o­na.
U tre­ćem tro­mje­seč­ju po­čeo je s ra­dom skup­štin­ski an­ket­ni od­bor za Du­van­ski kom­bi­nat. To­kom sep­tem­bra je vi­še od de­set li­ca od­go­va­ra­lo na pi­ta­nja po­sla­ni­ka u ve­zi sa pro­da­jom imo­vi­ne tog pred­u­ze­ća. Ko­na­čan iz­vje­štaj o ra­du od­bo­ra još ni­je usvo­jen.
Po­dr­žan aneks za
Kra­lji­či­nu pla­žu
Po­sled­nji kvar­tal je kao i uvi­jek bio re­zer­vi­san za bu­džet. Po­sled­njih da­na go­di­ne usvo­jene bu­džet te­žak pre­ko dvi­je mi­li­jar­de, ko­jim je u 2016. go­di­ni pred­vi­đe­no za­du­ži­va­nje od 667 mi­li­o­na eura, usled če­ga će se jav­ni dug pri­bli­ži­ti na 70 od­sto BDP-a.
Li­je­pa vi­jest je da će stru­ja od 1. ja­nu­a­ra po­jef­ti­ni­ti. U pi­ta­nju je iznos od sa­mo 0,03 cen­ta, jer će u 2016. go­di­ni ki­lo­vat-sat stru­je ko­šta­ti 9,97 cen­ti sa PDV-om, u od­no­su na do­sa­da­šnjih 10 cen­ti.
Iako je po­lo­vi­nom ok­to­bra na­ja­vlje­no da će do kra­ja go­di­ne bi­ti pot­pi­san no­vi ugo­vor o me­nadž­men­tu sa A2A, to se ni­je de­si­lo. Pro­blem je i da­lje dru­gi blok Ter­mo­e­lek­tra­ne, oko ko­je­ga tre­ba da se do­go­vo­re Vla­da, A2A i Ško­da Prag.
Po­sled­nji kvar­tal je obi­lje­ži­la i pri­mje­na Za­ko­na o kon­ver­zi­ji kre­di­ta iz fra­na­ka u eure. Iako je taj za­kon pri­lič­no ja­san, Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ka ni­je tre­ti­ra­la kao svo­je kli­jen­te gra­đa­ne sa ko­ji­ma su ras­ki­nu­ti ugo­vo­ri. Kli­jen­ti ban­ke su bi­li za­do­volj­ni za­ko­nom, ali ne i nje­go­vom pri­mje­nom. Nji­ma je kra­jem de­cem­bra po­nu­đen no­vi aneks ugo­vo­ra, ko­ji tre­ba da pot­pi­šu do kra­ja ja­nu­a­ra.
U de­cem­bru je Uni­prom tu­žio KAP jer mu ni­je pre­dao imo­vi­nu ko­ja je bi­la na­ve­de­na u ogla­su i tra­žio osam mi­li­o­na. Na kra­ju su se po­rav­na­li, ta­ko što je ste­čaj­na upra­va Pe­jo­vi­ću vra­ti­la 2,4 mi­li­o­na eura ko­je je ra­ni­je upla­tio.
Po­sled­njih da­na de­cem­bra usvo­je­ni su aneks ugo­vo­ra za ho­tel „Kra­lji­či­na pla­ža” i ugo­vor o du­go­roč­nom za­ku­pu Ma­mu­le, kao i za­kon o ener­ge­ti­ci. Ugo­vo­ri su po­dr­ža­ni za­hva­lju­ju­ći Po­zi­tiv­noj, a Za­kon o ener­ge­ti­ci za­hva­lju­ju­ći SDP-u. U no­vom za­ko­nu je osta­la oba­ve­za pla­ća­nja pod­sti­ca­ja za pro­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra, ko­ja se pla­ća pre­ko ra­ču­na za stru­ju. Grad­njom mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­na naj­vi­še se ba­ve fir­me bli­ske pre­mi­je­ru Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću. Me­đu nji­ma je i BB hi­dro, či­ji je su­vla­snik nje­gov sin Bla­žo Đu­ka­no­vić.
DRA­ŠKO MI­LA­ČIĆ