Nad­zor­nu ko­mi­si­ju, shod­no pot­pi­sa­nom ugo­vo­ru o upra­vlja­nju, od­no­sno do­ka­pi­ta­li­za­ci­ji No­vog du­van­skog kom­bi­na­ta, for­mi­ra­ju pro­dav­ci, u ovom slu­ča­ju Vla­da Cr­ne Go­re i Glav­ni grad Pod­go­ri­ca i ona je shod­no čla­nu 5.3. ugo­vo­ra bi­la u oba­ve­zi da „vr­ši nad­zor nad im­ple­men­ta­ci­jom Obe­ve­znog in­ve­sti­ci­o­nog pro­gra­ma i im­ple­men­ta­ci­je Pro­gra­ma za­po­šlja­va­nja, kao i od­red­bi ovog ugo­vo­ra”, a, ta­ko­đe, i da oba­vlja „re­dov­ne kon­tro­le kvar­tal­no”. Ja­sno je da je Nad­zor­nu ko­mi­si­ju tre­ba­lo da for­mi­ra­ju Vla­da i Glav­ni grad, kao pro­dav­ci. Ako je ona for­mi­ra­na, on­da je po­treb­no da se ob­ja­ve iz­vje­šta­ji te ko­mi­si­je, jer je njen rad klju­čan sa aspek­ta pra­će­nja in­ve­sti­ci­ja i ra­da NDK-a. Ne smi­je se kri­ti rad Nad­zor­ne ko­mi­si­je, jer ona tre­ba da ob­ja­sni šta je ra­di­la od da­na pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan”, pot­pred­sjed­nik So­ci­jal de­mo­krat­ske par­ti­je Ra­ško Ko­nje­vić.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te na­vo­de da in­ve­sti­tor ni­je pre­kr­šio ugo­vor, kao i to da Nad­zor­na ko­mi­si­ja tek tre­ba da sa­či­ni iz­vje­štaj, s ob­zi­rom na to da je ko­mi­si­ja tre­ba­lo da pra­ti tok in­ve­sti­ci­je od ula­ska arap­ske kom­pa­ni­je BMJ u No­vi du­van­ski?
– Ja­sno je da je in­ve­sti­tor pre­kr­šio ne­ko­li­ko ključ­nih od­red­bi ugo­vo­ra. Čla­nom 3.1.3. pred­vi­đe­no je da u ro­ku od 60 da­na od pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra u fe­bru­a­ru 2016. in­ve­sti­tor iz­vr­ši­ti re­pa­ra­ci­ju po­sto­je­ćih ma­ši­na u NDK. Čla­nom 3.1.6 in­ve­sti­tor je bio u oba­ve­zi da obez­bi­je­di da dru­štvo „po­slu­je u pot­pun­sti u skla­du sa po­zi­tiv­nim pro­pi­si­ma i u skla­du sa do­brom po­slov­nom prak­som”. Ni­je­su valj­da zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja i kri­jum­ča­re­nje po­što­va­nje pro­pi­sa i do­bra po­slov­na prak­sa. Ta­ko­đe, istim čla­nom ugo­vo­ra po­sto­ja­la je oba­ve­za da pro­iz­vod­nja ot­poč­ne u no­voj fa­bri­ci „naj­ka­sni­je 30. mar­ta 2017. go­di­ne”. In­ve­sti­tor je pre­kr­šio i od­red­be o mi­ni­mu­mu po­treb­ne pro­iz­vod­nje, kao i o bro­ju za­po­sle­nih rad­ni­ka. Pre­kr­šio je i oba­ve­zu iz in­ve­sti­ci­o­nog pro­gra­ma jer je u 2016. go­di­ni mo­rao da in­ve­sti­ra oko 11 mi­li­o­na eura u iz­grad­nju no­ve fa­bri­ke i ma­ši­ne za li­ni­ju za king sajz i su­per slim. Vi­še je ne­go ja­sno da je in­ve­sti­tor pre­kr­šio ključ­ne od­red­be ugo­vo­ra o in­ve­sti­ra­nju i pro­gra­mu za­po­šlja­va­nja, a či­nje­ni­ca da je pred­stav­nik in­ve­sti­to­ra i pred­sjed­nik od­bo­ra di­rek­to­ra osum­nji­čen za ne­za­ko­nit rad, sa­mo tre­ba da bu­de do­dat­ni mo­tiv da Vla­da ras­ki­ne ovaj ugo­vor. Vla­da­vi­na pra­va pod­ra­zu­mi­je­va po­što­va­nje ugo­vo­ra. Ako ne že­li­te da po­štu­je­te ugo­vor i ta­ko za­šti­ti­te dr­žav­no vla­sni­štvo od in­ve­sti­to­ra, či­ji pred­stav­ni­ci ne po­štu­ju pot­pi­sa­no, ne­go po sum­nja­ma tu­ži­la­šta­va zlo­u­po­tre­blja­va­ju slu­žbe­ni po­lo­žaj i ba­ve se kri­jum­ča­re­njem, on­da se gra­đa­ni sa pra­vom pi­ta­ju ko i zbog če­ga šti­ti ova­kvog in­ve­sti­to­ra ko­ji na­no­si ozbilj­nu šte­tu re­pu­ta­ci­ji Cr­ne Go­re.
● Da li, po Va­šem mi­šlje­nju, Vla­da tre­ba da na­sta­vi sa­rad­nju sa arap­skom kom­pa­ni­jom, na­kon ak­tu­el­nih de­ša­va­nja u ve­zi sa pred­sjed­ni­kom Od­bo­ra di­rek­to­ra NDKP-a Isa­tom Bo­lje­vi­ćem?
– Vla­da i Glav­ni grad kao pro­dav­ci tre­ba da po­štu­ju ugo­vor ko­ji su pot­pi­sa­li. In­ve­sti­tor je pre­kr­šio vi­še ključ­nih od­red­bi ugo­vo­ra i ste­kli su se uslo­vi za ras­kid ugo­vo­ra na šte­tu in­ve­sti­to­ra.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te za­bri­nu­tost Svjet­ske ban­ke u naj­no­vi­jem iz­vje­šta­ju u ko­jem se na­vo­di da je Cr­noj Go­ri po­treb­na am­bi­ci­o­zna fi­skal­na kon­so­li­da­ci­ja ka­ko bi dr­ža­va mo­gla da vra­ća oba­ve­ze u pe­ri­o­du od 2019. do 2021. go­di­ne, ko­je iz­no­se 16 od­sto BDP-a?
– Na­ža­lost, u pe­ri­odu 2019–2021. go­di­ne jav­ne fi­nan­si­je su u ta­kvom sta­nju da je po­treb­no za­du­že­nje od oko 1,5 mi­li­jar­di eura ka­ko bi se vra­ti­la pret­hod­na za­du­že­nja. Sva­ke te tri go­di­ne go­di­šnje je po­treb­no za­du­že­nje od oko 500 mi­li­o­na. Vi­še pu­ta smo upo­zo­ra­va­li da je na­ra­sta­nje po­re­skog du­ga na pre­ko 800 mi­li­o­na eura re­zul­tat to­le­ri­sa­nja taj­ku­ni­ma bli­skim DPS-u i pred­sta­vlja uža­sno lo­šu fi­skal­nu di­sci­pli­nu, ko­ja se ne vo­di po za­ko­nu, ne­go po par­tij­skoj vo­lji DPS-a. Ne pla­ća­te po­re­ze, ali ste dio iz­bor­ne kam­pa­nje DPS-a. Sa­mo po­gle­daj­te li­stu du­žni­ka. Na hi­lja­de rad­ni­ka su ošte­će­ni jer im ni­je­su pla­će­ni do­pri­no­si za pen­zij­sko osi­gu­ra­nje. DPS je tu lo­šu po­li­ti­ku na­do­mje­štao ne­ra­ci­o­nal­nim za­du­že­njem ko­je je išlo u po­tro­šnju, od­no­sno u ser­vi­si­ra­nje ne­re­al­no vi­so­kog bu­dže­ta i, na­ža­lost, do­la­zi vri­je­me za pla­ća­nje ta­kvih od­lu­ka. DPS ne­ma sna­ge da ura­di ozbilj­nu kon­so­li­da­ci­ju – da sma­nji ad­mi­ni­stra­ci­ju, so­ci­jal­nu po­li­ti­ku uči­ni pra­ved­ni­jom, a ne par­tij­ski ori­jen­ti­sa­nom, na­pla­ti i po­sled­nji euro po­re­skog du­ga od taj­ku­na i re­struk­tu­ri­ra jav­na pred­u­ze­ća. Ta­ko­đe, to­le­ri­sa­nje fi­nan­sij­skog po­na­ša­nja op­šti­na je po­seb­na pri­ča. Ve­ći­na njih je u ogrom­nim du­bi­o­za­ma. Na­ža­lost, po­sle­di­ce lo­ših DPS od­lu­ka osje­ća­ju svi gra­đa­ni Cr­ne Go­re.
Sva lo­gi­ka DPS-a bi­la je za­sno­va­na na ras­pro­da­ji dr­žav­nih re­sur­sa. Ka­da je po­ne­sta­lo in­te­re­so­va­nja za pro­sto­rom sa­da su na me­ti po­je­di­ne dr­žav­ne kom­pa­ni­je. Pa ko mo­že odo­bri­ti pro­da­ju Lu­ke Bar za oko osam mi­li­o­na eura? Za iz­nos za ko­ji je dr­ža­va ku­pi­la je­dan mo­tel u oko­li­ni Pod­go­ri­ce od pri­vat­nog vla­sni­ka. Ne mo­že se Lu­ka pro­da­va­ti kao mo­tel u ka­ta­stro­fal­nom sta­nju. Ni­ko u okru­že­nju ni­je pro­dao lu­ke, one su u ve­ćin­skom dr­žav­nom vla­sni­štvu i u Hr­vat­skoj i u Slo­ve­ni­ji. Je­di­no bi DPS sve da ras­pro­da. Sa­da se za­du­žu­je­mo 80 mi­li­o­na eura kod Kre­dit Svis ban­ke i za­la­že­mo dr­žav­no zla­to. Zna­te, ka­da se pro­da­je zla­to iz ku­će, ja­sno je u ka­kvom su sta­nju jav­ne fi­nan­si­je.
● Sma­tra­te li da tre­ba pri­va­ti­zo­va­ti Lu­ku Bar u ovom tre­nut­ku?
– SDP je vi­še pu­ta do sa­da sa­op­štio, po­seb­no kroz ak­tiv­no­sti na­šeg op­štin­skog od­bo­ra u Ba­ru i po­sla­ni­ce Dra­gi­nje Vuk­sa­no­vić, da je pro­da­ja Lu­ke Bar za oko osam mi­li­o­na eura iz­u­zet­no loš po­sao ko­jim se od gra­đa­na že­li uze­ti jed­no od naj­vred­ni­jih do­ba­ra – Lu­ka Bar. Sa­mo ra­di ilu­stra­ci­je – dr­ža­va je od pri­vat­ne fir­me ku­pi­la za 8,4 mi­li­o­na mo­tel „Zla­ti­ca” za po­tre­be jed­nog dr­žav­nog or­ga­na. Je li mo­gu­će da je­dan mo­tel na pe­ri­fe­ri­ji Pod­go­ri­ce ko­šta vi­še ne­go Lu­ka Bar? Kom­pa­ni­ja po­slu­je sa pro­fi­tom i ima šan­se da­ljeg raz­vo­ja. Pro­da­va­ti Lu­ku sa­da su­prot­no je in­te­re­si­ma gra­đa­na Cr­ne Go­re.
J.Ve­ljo­vić


Vla­da ne šti­ti svo­ju imo­vi­nu

● Da li je pri­hva­tlji­vo to što je Vla­da do­zvo­li­la arap­skoj kom­pa­ni­ji da ne ot­ku­pi bren­do­ve NDKP-a, či­me je pro­iz­vod­nja „po­in­ta”, „lov­će­na” i „vin­sen­ta”, po ko­ji­ma je Cr­na Go­ra bi­la pre­po­zna­tlji­va, uga­še­na?
– Vla­da, na­ža­lost, ne po­štu­je od­red­be ugo­vo­ra ko­ji je pot­pi­sa­la i ta­ko ne šti­ti svo­ju imo­vi­nu. Za­pa­nju­ju­će je ob­ja­šnje­nje da je u pi­ta­nju neo­d­go­vor­ni po­je­di­nac. Jer je­dan čo­vjek, ko­ji je pred­sjed­nik od­bo­ra di­rek­to­ra, ni­je mo­gao sam da or­ga­ni­zu­je ak­tiv­no­sti ko­je su sa­da pod pa­žnjom tu­ži­la­štva. Šta ra­di pred­stav­nik dr­ža­ve u od­bo­ru di­rek­to­ra shod­no čla­nu 15.3. Ugo­vo­ra o upra­vlja­nju? Ko je taj pred­stav­nik? Za­što ne ob­ja­vi za­pi­sni­ke sa sa­sta­na­ka od­bo­ra di­rek­to­ra? Shod­no čla­nu 15.3.3. od­bor di­rek­to­ra je bio u oba­ve­zi da odr­ži naj­ma­nje če­ti­ri re­dov­ne go­di­šnje sjed­ni­ce. Da li je pred­stav­nik Vla­de znao šta ra­di NDK i nje­gov pred­sjed­nik od­bo­ra. Da li je znao za ne­le­gal­no po­slo­va­nje i šta je ura­dio tim po­vo­dom?


Pra­ti­će spro­vo­đe­nje Za­ko­na o re­pro­gra­mu

● Ka­kvo je Va­še mi­šlje­nje o re­pro­gra­mu po­re­skog du­ga, ko­jim je i du­žni­ci­ma ko­ji ima­ju mi­li­on­ske du­go­ve omo­gu­će­no pla­ća­nje u ra­ta­ma?
– To je ko­rekt­no rje­še­nje ima­ju­ći u vi­du sta­nje po­re­skog du­ga, uko­li­ko se Za­kon o re­pro­gra­mu bu­de strik­no po­što­vao i dr­ža­va po­stu­pa­la ne­se­lek­tiv­no. Na­ja­vlje­no je i da će od 1. apri­la sve ko­m­pa­ni­je i fi­zič­ka li­ca ko­ja du­gu­ju za po­rez, a ni­je­su se pri­ja­vi­la za re­pro­gram, bi­ti blo­ki­ra­na. Ni­je­sam pri­mi­je­tio da je na­ja­va mi­ni­stra fi­nan­si­ja spro­ve­de­na u dje­lo. SDP će vr­lo pom­no pra­ti­ti spro­vo­đe­nje ovog za­kon­skog rje­še­nje ka­ko ne bi bi­lo se­lek­tiv­ne pri­mje­ne ili ne­za­ko­ni­tog po­na­ša­nja.