Na­kon ju­če­ra­šnjeg po­sku­plje­nja ci­je­ne ben­zi­na od pet cen­ti, gra­đa­ni Cr­ne Go­re pla­ća­ju sko­ro naj­sku­plje go­ri­vo u re­gi­o­nu. Euro­di­zel je sa­da sku­plji za dva cen­ta, pa će li­tar euro­su­pe­ra 95 u na­red­nih 15 da­na ko­šta­ti 1,29 eura, a euro­su­pe­ra 98 – 1,33 eura. Ci­je­na lož ulja za ve­le­pro­da­ju ni­je pro­mi­je­nje­na, već je osta­la na ni­vou od 1,09 eura, dok ulje za gri­ja­nje ko­šta 82 cen­ta.
Po­sled­nje pro­mje­ne ci­je­na go­ri­va bi­le su 21. mar­ta, ka­da su sve vr­ste po­jef­ti­ni­le če­ti­ri ili pet cen­ti.
Ovog mje­se­ca ben­zin je u Hr­vat­skoj ko­štao oko 1,29 eura, dok je di­zel ko­štao 1,17 eura. U Sr­bi­ji je ben­zin ko­štao 1,17 eura, a di­zel 1,22 eura. U Slo­ve­ni­ji je di­zel u 16. ne­dje­lji ove go­di­ne ko­štao 1,28 eura, di­zel 1,17 eura. Či­nje­ni­ca je da su u te dvi­je ze­mlje, je­di­ne u re­gi­o­nu ko­je su čla­ni­ce Evrop­ske uni­je, ci­je­ne naft­nih de­ri­va­ta go­to­vo iden­tič­ne kao u Cr­noj Go­ri, dok su pro­sječ­ne za­ra­de sko­ro du­plo ve­će. Ci­je­ne naft­nih de­ri­va­ta u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni su znat­no ni­že ne­go u Cr­noj Go­ri, pa se li­tar ben­zi­na i euro­di­ze­la mo­že ku­pi­ti za 92 cen­ta. Li­tar bez­ni­na u Al­ba­ni­ji do pri­je de­se­tak da­na iz­no­sio je 1,27 eura, a di­ze­la 1,24 eura.
Ci­je­ne go­ri­va su jef­ti­ni­je u mno­gim ze­mlja­ma u Evro­pi gdje je stan­dard mno­go ve­ći ne­go kod nas. U Nje­mač­koj li­tar ben­zi­na ko­šta 1,36 eura, li­tar euro­di­ze­la 1,16 eura. U Bje­lo­ru­si­ji je li­tar ben­zi­na 0,62 eura, a euro­di­ze­la 0,63 eura. Go­ri­vo je jef­ti­ni­je i u Austri­ji, gdje je li­tar ben­zi­na 1,16 eura, od­no­sno di­ze­la 1,1 euro.
Go­ri­vo u Cr­noj Go­ri do­sti­glo je re­kord u ci­je­ni 2014. go­di­ne i ta­da je bi­lo naj­sku­plje u re­gi­o­nu, dok su pro­sječ­ne za­ra­de me­đu naj­ni­ži­ma. Euro­su­per 95 i 98 bio je sku­plji ne­go u Al­ba­ni­ji, Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, Hr­vat­skoj, Ma­ke­do­ni­ji, Sr­bi­ji.
Euro­su­per 95 u Cr­noj Go­ri ko­štao je ta­da 1,35 eura, u Hr­vat­skoj i Sr­bi­ji po 1,34 eura, Al­ba­ni­ji 1,33, Ma­ke­do­ni­ji 1,26, a u BiH 1,18 eura. Li­tar euro­su­pe­ra 98 u Cr­noj Go­ri se mo­gao ku­pi­ti za 1,38 eura, u Hr­vat­skoj za 1,37 eura, a u Ma­ke­do­ni­ji za 1,28 eura.
Pre­ma ri­je­či­ma po­sla­ni­ka De­mo­kra­ta Mo­ma Ko­pri­vi­ce, naj­sku­plje go­ri­vo je znak da je Vla­da Cr­ne Go­re naj­ne­spo­sob­ni­ja od svih vla­da u re­gi­o­nu.
– Vi­so­ke ci­je­ne go­ri­va su pre­vas­hod­no po­sle­di­ca na­zad­ne po­re­ske po­li­ti­ke Vla­de Cr­ne Go­re, ko­ja naj­ra­di­je po­se­že za na­me­ti­ma ko­ji joj do­no­se naj­vi­še i naj­sta­bil­ni­je pri­ho­de ne ma­re­ći ko će, od če­ga i sa ko­jim po­sle­di­ca­ma pla­ća­ti ta­kve na­me­te. Vla­da umje­sto da re­že ne­pro­duk­tiv­ne ras­ho­de i pri­vi­le­gi­je, pri­bje­ga­va pri­sil­nom uma­nje­nju do­hot­ka gra­đa­na. Svjet­ska kre­ta­nja oko eko­no­mi­je naft­nih de­ri­va­ta jed­na­ko po­ga­đa­ju sve ze­mlje re­gi­o­na, a to što je kod nas naj­sku­plje i pri ni­žim ni­vo­i­ma do­hot­ka po­sle­di­ca je unu­tra­šnje pre­da­tor­ske po­li­ti­ke Vla­de. U Ured­bi o na­či­nu obra­zo­va­nja ma­lo­pro­daj­nih ci­je­na naft­nih de­ri­va­ta kao pa­ra­me­tar u for­mu­li za od­re­đi­va­nje ci­je­ne sto­ji pa­ra­me­tar ko­ji se od­no­si na po­re­ze – oci­je­nio je Ko­pri­vi­ca.
On je ka­zao da go­ri­vo ni­je luk­suz u sa­vre­me­nim uslo­vi­ma ži­vo­ta.
– Tra­žnja za go­ri­vom ni­je pre­vi­še ela­stič­na, ta­ko da su po­tro­ša­či pri­nu­đe­ni da ku­pu­ju ot­pri­li­ke iste ko­li­či­ne go­ri­va i na­kon po­ra­sta nje­go­ve ci­je­ne. To Vla­da ko­ri­sti, pa umje­sto da po­bolj­ša na­pla­tu ogrom­nog po­re­skog du­ga i re­for­mi­še po­re­ski si­stem, pre­ba­ca te­ret fi­nan­si­ra­nja par­tij­skog dr­žav­nog apa­ra­ta na gra­đa­ne i pri­vre­du na­me­ću­ći im na­zad­ne na­me­te na go­ri­vo. Go­ri­vo ku­pu­ju i po­tro­ša­či sa ve­ćom i oni sa ma­njom eko­nom­skom sna­gom, ta­ko da ak­ci­ze ko­je su no­mi­nal­no iste te­že po­ga­đa­ju one po­tro­ša­če sa ni­žim do­hot­kom i eko­nom­skom sna­gom jer im iz­vla­če ve­ći pro­ce­nat do­hot­ka. Ak­ci­znom po­li­ti­kom Mar­ko­vi­će­ve vla­de do­dat­no je po­ja­ča­na ne­pra­vič­nost po­re­skog si­ste­ma jer se on i do­sad osla­njao na po­sred­ne po­re­ze ko­ji iz­vla­če naj­vi­ši pro­ce­nat do­hot­ka od li­ca s naj­ma­njom eko­nom­skom sna­gom. Ustav Cr­ne Go­re je je­di­ni u re­gi­o­nu ko­ji ne sa­dr­ži de­fi­ni­san prin­cip po­re­ske pra­vič­no­sti. Taj prin­cip u ure­đe­nim dr­ža­va­ma go­vo­ri da se po­re­zi i dru­ge da­žbi­ne pla­ća­ju u skla­du sa eko­nom­skom spo­sob­no­šću ob­ve­zni­ka. Iz tog ne­do­stat­ka naj­vi­šeg ak­ta u Cr­noj Go­ri iz­vi­re po­re­ska i fi­skal­na ne­prav­da – sa­op­štio je Ko­pri­vi­ca.
B.Ma.


Po­ku­ša­li da uve­du ne­u­stav­nu tak­su

Ko­pri­vi­ca ka­že da naj­sku­plje go­ri­vo ni­je sa­mo tro­šak za gra­đa­ne, već je i ozbi­ljan te­ret za pri­vre­du ko­ji će se lan­ča­no pre­li­va­ti iz jed­nog u dru­gi sek­tor.
– Naft­ne kom­pa­ni­je i po­tro­ša­či su tr­pje­li tro­ško­ve zbog uvo­đe­nja ne­u­stav­ne tak­se na go­ri­vo, ko­ju je Ustav­ni sud uki­nuo kra­jem 2015. Uvo­đe­nje ne­u­stav­nih tak­si ra­ni­je i na­zad­na i ne­po­volj­na ak­ci­zna po­li­ti­ka su­zi­li su pro­stor da se u ma­lo­pro­da­ji od­re­đu­je ni­ža ci­je­na u od­no­su na onu ko­ja je de­fi­ni­sa­na kao mak­si­mal­na. Naj­sku­plje go­ri­vo zna­či – par­tij­ski dr­žav­ni apa­rat sit, a po­tro­ša­či na bro­ju. Dru­gim ri­je­či­ma, zna­či na­mi­ren ape­tit par­to­kra­ti­je, a za­ne­ma­ren stan­dard gra­đa­na – re­kao je Ko­pri­vi­ca.
Do­dao je da ta­kva po­li­ti­ka ne­će bi­ti du­gog vi­je­ka.