Vla­da je na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci usvo­ji­la In­for­ma­ci­ju o struk­tu­ri kre­dit­ne po­dr­ške In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­nog fon­da Cr­ne Go­re.
– In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­ni fond je u pr­va če­ti­ri mje­se­ca 2017. go­di­ne pla­si­rao ukup­no 38.868.642 eura u okvi­ru raz­li­či­tih kre­dit­nih li­ni­ja za po­dr­šku raz­vo­ju bi­zni­sa i otva­ra­nja no­vih rad­nih mje­sta – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju vla­di­nog Bi­roa za od­no­se s jav­no­šću.
U di­sku­si­ji je, ka­ko je na­ve­de­no, po­seb­no uka­za­no na po­tre­bu sna­žne ak­tiv­no­sti fon­da u sje­ver­nom di­je­lu Cr­ne Go­re.
IRF je za pe­ri­od od 1. ja­nu­a­ra, za­ključ­no sa 27. apri­lom pla­si­rao 22,57 mi­li­o­na du­go­roč­nih kre­di­ta, kao i je­dan krat­ko­roč­ni u iz­no­su od po­la mi­li­o­na. Kroz fak­to­ring-ot­kup po­tra­ži­va­nja pla­si­ra­no je 16,29 mi­li­o­na eura krat­ko­roč­nih sred­sta­va.
– Kroz fak­to­ring pla­sma­ne di­rekt­no je uti­ca­no na oču­va­nje 2.570 rad­nih mje­sta. Re­a­li­za­ci­jom pro­je­ka­ta za ko­je su pla­si­ra­ni du­go­roč­ni i krat­ko­roč­ni kre­di­ti pla­ni­ra­no je otva­ra­nje 581 no­vog rad­nog mje­sta – na­ve­de­no je u in­for­ma­ci­ji.
IRF je sa Evrop­skom in­ve­sti­ci­o­nom ban­kom pot­pi­sao ugo­vor 20. mar­ta ove go­di­ne, pa je tim da­tu­mom i po­če­la kre­dit­na ak­tiv­nost.
Naj­vi­še pla­si­ra­nih kre­di­ta na­mi­je­nje­ni su re­struk­tu­ri­ra­nju te­ku­ćih kre­dit­nih za­du­že­nja, od­no­sno 18 kre­di­ta u iz­no­su od 6,9 mi­li­o­na. Sli­je­de kre­di­ti za pro­gram po­dr­ške pred­u­ze­ći­ma uslu­žnih dje­lat­no­sti, 15 kre­di­ta u iz­no­su od 5,17 mi­li­o­na, za­tim dva kre­di­ta u iz­no­su od 4,86 mi­li­o­na za grin­fild i bra­on­fild in­ve­sti­ci­je.
U obla­sti na­mje­ne raz­vo­ju pred­u­zet­ni­štva pla­si­ran je 51 kre­dit u ukup­nom iz­no­su od 2,08 mi­li­o­na, u obla­sti tu­ri­zma se­dam kre­di­ta od 1,74 mi­li­o­na, za pro­iz­vod­ne dje­lat­no­sti odo­bren je je­dan kre­dit od 38,8 hi­lja­da. U okvi­ru pro­gra­ma ko­ji su na­mi­je­nje­ni odr­ža­nju li­kvid­no­sti pla­si­ran je 31 kre­dit u iz­no­su od 8,66 mi­li­o­na.
Naj­vi­še kre­di­ta odo­bre­no je u Pod­go­ri­ci, 45 kre­di­ta na iz­nos od 7,87 mi­li­o­na, sli­je­di op­šti­na Her­ceg No­vi sa dva kre­di­ta u iz­no­su od če­ti­ri mi­li­o­na i Nik­šić sa šest kre­di­ta vri­jed­nih 3,53 mi­li­o­na.
– Ka­da se po­sma­tra­ju kre­di­ti pre­ma pri­vred­nim dje­lat­no­sti­ma, naj­vi­še je pla­si­ra­no kre­di­ta na­mi­je­nje­nih uslu­žnim dje­lat­no­sti­ma – 52 kre­di­ta na iz­nos od 11,53 mi­li­o­na. Sli­je­de kre­di­ti na­mi­je­nje­ni po­ljo­pri­vred­noj dje­lat­no­sti – 14 kre­di­ta na iz­nos od 4,7 mi­li­o­na, te kre­di­ti na­mi­je­nje­ni sek­to­ru tu­ri­zma i ugo­sti­telj­stva – 10 kre­di­ta na iz­nos od 2,08 mi­li­o­na – na­ve­de­no je u in­for­ma­ci­ji.
U tom do­ku­men­tu je na­ve­de­no i da je, na osno­vu tih po­da­ta­ka, ko­ji, ka­ko tvr­de, ne mo­gu da bu­du re­fe­rent­ni, jer se ra­di o pla­sma­ni­ma ko­ji su prek­tič­no re­a­li­zo­va­ni za mje­sec i po i da­lje ve­li­ki za­htjev pred­u­ze­ća za obez­bje­đe­nje li­kvid­no­sti. To, kako su na­ve­li, go­vo­ri o to­me da je ne­li­kvid­nost ve­li­ki pro­blem cr­no­gor­ske eko­no­mi­je.
– I po­red to­ga što ima do­sta za­htje­va za re­fi­nan­si­ra­njem kre­di­ta, IRF je tu kre­dit­nu li­ni­ju ogra­ni­čio i po njoj ne mo­že pla­si­ra­ti sred­stva u iz­no­su vi­šem od 20 mi­li­o­na – sto­ji u in­for­ma­ci­ji.
U okvi­ru kre­dit­nih li­ni­ja: pro­gram kre­di­ti­ra­nja teh­no­lo­ških vi­ško­va, pro­gram po­dr­ške raz­vo­ju po­ljo­pri­vre­de IPARD, po­dr­ške raz­vo­ju po­ljo­pri­vre­de – agro­bu­džet, ot­kup po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da, IRF ni­je odo­brio ni­je­dan euro kre­di­ta. Ta­ko­đe, ni­je bi­lo kre­di­ti­ra­nja ni u okvi­ru pro­gra­ma po­dr­ške za una­pre­đe­nje tu­ri­stič­ke in­fra­struk­tu­re i van­pan­si­on­ske po­nu­de, kao ni u okvi­ru pro­jek­ta „Sva ču­da Cr­ne Go­re”, kao ni pred­u­ze­ći­ma iz obla­sti dr­vo­pre­ra­de, kla­ste­ri­ma, ni za mo­der­ni­za­ci­ju in­du­stri­je. Ni­je odo­bren ni­je­dan kre­dit ni u okvi­ru pro­gra­ma po­dr­ške ula­ga­nji­ma u ICT sek­tor, kao ni za raz­voj pred­u­zet­ni­štva u kul­tu­ri i umjet­no­sti.
Usvo­je­na je i in­for­ma­ci­ja o re­zul­ta­ti­ma ovo­go­di­šnje zim­ske tu­ri­stič­ke se­zo­ne, uz ge­ne­ral­nu ocje­nu da iz go­di­ne u go­di­nu bi­lje­ži po­zi­ti­van trend ra­sta, po­sma­tra­no po ostva­re­nom tu­ri­stič­kom pro­me­tu.
– Pre­ma zva­nič­nim sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma Cr­nu Go­ru je u de­cem­bru 2016. go­di­ne po­sje­ti­lo 9,4 od­sto tu­ri­sta vi­še u od­no­su na de­cem­bar 2015. go­di­ne, dok je ostva­re­no 21, 6 od­sto no­će­nja vi­še ne­go de­cem­bra 2015. Za pr­va dva mje­se­ca 2017. go­di­ne re­gi­stro­va­no je 10,4 od­sto po­sje­ta tu­ri­sta i 6,4 od­sto no­će­nja vi­še u od­no­su na pr­va dva mje­se­ca 2016 – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju.
Iako je u dnevnom redu jučerašnje sjednice najavljeno da će biti objavljena i informacija o preoprukama Svjetske banke, ti materijali su izostali, bez obrazloženja.
J.V.


Ka­drov­ska pi­ta­nja

Vla­da je ju­če ime­no­va­la od­bor di­rek­to­ra u pred­u­ze­ću Cr­no­gor­ski ope­ra­tor tr­ži­šta elek­trič­ne ener­gi­je. Za čla­no­ve od­bo­ra di­rek­to­ra iza­bra­ni su: na­čel­nik Di­rek­ci­je za ob­no­vlji­ve iz­vo­re u Mi­ni­star­stvu eko­no­mi­je Ma­ja Pa­vi­će­vić, sa­vjet­nik mi­ni­stra u istom mi­ni­star­stvu Mi­li­ca Ra­i­če­vić, kao i di­plo­mi­ra­ni eko­no­mi­sta Sa­bi­na Tu­zo­vić Met­đo­naj.
Za vr­ši­o­ca du­žno­sti di­rek­to­ra Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va, u sa­sta­vu Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma ime­no­van je Al­mer Ka­lač, ko­ji je do­šao na mje­sto Mi­la­na Mar­ti­no­vi­ća, dok je za v.d. ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra Di­rek­to­ra­ta za raz­voj ore­đen Mi­loš Če­la­no­vić.
Du­žno­sti čla­na skup­šti­ne Kon­tro­le le­te­nja Sr­bi­je i Cr­ne Go­re raz­ri­je­šen je ra­ni­ji v.d. ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra Di­rek­to­ra­ta za va­zdu­šni sa­o­bra­ćaj Ne­boj­ša Kr­sta­jić, a umje­sto nje­ga po­sta­vljen je sa­da­šnji v.d. tog di­rek­to­ra­ta Zo­ran Ko­stić. Umje­sto čla­na nad­zor­nog od­bo­ra u tom pred­u­ze­ću, ra­ni­jeg se­kre­ta­ra Mi­ni­star­stva sa­o­bra­ća­ja Zo­ra­na Ra­do­nji­ća, ko­jem je is­te­kao man­dat, ime­no­van je dr­žav­ni se­kre­tar Mu­a­mer Haj­dar­pa­šić.
Ge­ne­ral­ni di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju Ni­ko­la An­to­vić opu­no­mo­ćen je za vr­še­nje pra­va na po­no­vlje­noj re­dov­noj skup­šti­ni ak­ci­o­na­ra In­sti­tu­ta „Si­mo Mi­lo­še­vić”, ko­ja je za­ka­za­na za 26. maj.
Za v.d. ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra Ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra­ta NA­TO i po­li­ti­ku bez­bjed­no­sti u Mi­ni­star­stvu vanj­skih po­slo­va, od­re­đe­na je Du­brav­ka La­la­to­vić, dok je za v.d. ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra Di­rek­to­ra­ta za prav­nu te­ko­vi­nu EU u Mi­ni­star­stvu evrop­skih po­slo­va od­re­đe­na Dra­ga­na Mar­ko­vić.
Du­žno­sti čla­na uprav­nog od­bo­ra JU Dječ­ji dom Mla­dost Bi­je­la raz­ri­je­še­na je Ta­ma­ra Vla­o­vić, ko­ja je bi­la pred­stav­nik ko­ri­sni­ka, ali je pod­ni­je­la ostav­ku, a nju je na tom mje­stu za­mi­je­nio Bla­žen­ko Jan­čić.
Raz­ri­je­šen je i uprav­ni od­bor Fon­da za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje i ime­no­van no­vi. Po­no­vo su iza­bra­ni na pred­log Mi­ni­star­stva zdra­vlja Ste­fan Šuj­ster i Ve­se­lin Bu­la­to­vić, pred­stav­nik Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta Zvon­ko Pa­vi­će­vić, kao i Zve­zda­na Olu­jić, na pred­log Uni­je po­slo­da­va­ca. Ge­ne­ral­nu di­rek­to­ri­cu Mi­tru Đu­ri­šić, Bran­ku Pa­po­vić i Mi­lan­ku Žu­gić za­mi­je­ni­li su Ta­ma­ra Ga­če­vić, pred­stav­nik Sto­ma­to­lo­ške ko­mo­re, Bo­ri­slav Ća­lo­vić i Ve­sna Po­po­vić, na pred­log Fon­da.