Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond od Cr­ne Go­re tra­ži sma­nje­nje jav­ne po­tro­šnje, što zna­či da će pr­vi na uda­ru bi­ti škol­stvo i zdrav­stvo, a či­nje­ni­ca je da će se sma­nji­ti broj za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru i na taj na­čin će se po­ve­ća­ti so­ci­jal­no ra­slo­ja­va­nje i si­ro­ma­štvo, sa­op­šti­la je Zden­ka Po­po­vić, po­sla­nik De­mo­kra­ta.
On je na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re ka­za­la da MMF tra­ži po­ve­ća­nje po­re­za, ak­ci­za i osta­lih na­kna­da sa dr­žav­nog i lo­kal­nog ni­voa. Ona je is­ta­kla da iz­ja­va mi­ni­st­ra fi­nan­si­ja Dar­ka Ra­du­no­vi­ća da u Vla­di ne raz­mi­šlja­ju o aran­žma­ni­ma sa me­đu­na­rod­nim in­sti­tu­ci­ja­ma ni­je vje­ro­do­stoj­na i no­vi­na­ri­ma na kon­fe­ren­ci­ji pre­do­či­la vla­din za­htjev za po­zaj­mi­cu od MMF-a. Ka­ko je na­ve­la, u skla­du sa osni­vač­kim ugo­vo­rom MMF-a, iz­vr­šen je mo­ni­to­ring vla­di­ne eko­nom­ske po­li­ti­ke od stra­ne mi­si­je MMF-a, pa je čak i pri­pre­mljen iz­vje­štaj ko­ji je pro­sli­je­đen od­bo­ru di­rek­to­ra MMF-a na raz­ma­tra­nje i od­lu­či­va­nje.
– Da­kle, MMF bi kon­tro­li­sao na­šu pri­vre­du i eko­no­mi­ju. Ono što bi tre­ba­lo da za­bri­ne sve gra­đa­ne Cr­ne Go­re je­ste či­nje­ni­ca da bi pri­hva­ta­nje pre­po­ru­ka MMF-a zna­či­lo i gu­bi­tak svih in­stru­me­na­ta ma­kro­e­ko­nom­ske i eko­nom­ske sa­mo­stal­no­sti. Od Cr­ne Go­re se tra­ži sma­nje­nje jav­ne po­tro­šnje, što zna­či da će pr­vi na uda­ru bi­ti škol­stvo i zdrav­stvo, a sma­nji­će se broj za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru i na taj na­čin će se po­ve­ća­ti so­ci­jal­no ra­slo­ja­va­nje i si­ro­ma­štvo. Tra­ži se po­ve­ća­nje po­re­za, ak­ci­za i osta­lih na­kna­da sa dr­žav­nog i lo­kal­nog ni­voa – sa­op­šti­la je Po­po­vi­će­va.
Ona je do­da­la da je upra­vo to raz­log zbog ko­jeg je mi­ni­star fi­nan­si­ja na­ja­vio re­strik­tiv­ni­ju jav­nu po­tro­šnju i po­di­za­nje iz­vor­nih pri­ho­da jer su se sve vla­di­ne mje­re po­klo­pi­le sa mje­ra­ma ko­je je pred­lo­ži­la mi­si­ja MMF-a. Po­po­vićeva je upi­ta­la da li na taj na­čin Vla­da po­ku­ša­va da od struč­ne i ukup­ne jav­no­sti sa­kri­je da su svi ma­kro­e­ko­nom­ski po­ka­za­te­lji na­ru­še­ni i da Cr­na Go­ra ne­ma eko­nom­ske sna­ge da vo­di eko­no­mi­ju bez po­mo­ći.
Ona je pod­sje­ti­la da je mi­ni­star fi­nan­si­ja na­ja­vio po­ve­ća­nje po­re­skih sto­pa, po­ve­ća­nje ak­ci­za na ci­ga­re­te, al­ko­hol i ne­ga­zi­ra­na pi­ća i uvo­đe­nje dvi­je sto­pe PDV-a. Sa­da­šnja sto­pa PDV-a na osnov­ne ži­vot­ne na­mir­ni­ce bi se do­dat­no uma­nji­la, a uve­ća­la bi se po­re­ska sto­pa na osta­le pro­iz­vo­de na ko­je se do­sad pri­mje­nji­va­la je­din­stve­na ni­ža sto­pa.
– Pot­pu­no je ja­sno da ni­je is­pu­njen osnov­ni cilj fi­skal­nih mje­ra da se te­ku­ći iz­da­ci dr­žav­nog bu­dže­ta fi­nan­si­ra­ju iz te­ku­ćih pri­ho­da, bez za­du­že­nja, jer je či­nje­ni­ca da jav­ni dug ra­ste. Taj rast je po­seb­no iz­ra­žen za pr­va tri mje­se­ca 2017. go­di­ne. Ovo pot­kre­plju­jem či­nje­ni­com da je jav­ni dug na dan 31. 12. 2016. go­di­ne iz­no­sio 2,35 mi­li­jar­di eura, a 31.3.2017. go­di­ne 2,42 mi­li­jar­de eura. Da­kle, za pr­va tri mje­se­ca jav­ni dug je po­ve­ćan za 70 mi­li­o­na eura, a sred­stva su utro­še­na za fi­nan­si­ra­nje jav­ne po­tro­šnje – na­gla­si­la je Po­po­vić.
Ka­ko je do­da­la, kod ova­kvog sta­nja stva­ri po­seb­no za­bri­nja­va iz­ja­va uni­ver­zi­tet­ske pro­fe­so­ri­ce i biv­še mi­ni­star­ke za evrop­ske in­te­gra­ci­je Gor­da­ne Đu­ro­vić, ko­ja je, umje­sto kri­tič­kog osvr­ta, po­dr­ža­la vo­đe­nje ova­ko po­gub­ne eko­nom­ske po­li­ti­ke.
– Ta­kva po­li­ti­ka funk­ci­o­ni­še po prin­ci­pu „pro­daj, po­zaj­mi, po­tro­ši“, a u na­šem slu­ča­ju „sta­vi se­bi u džep“. Biv­ša mi­ni­star­ka je utvr­di­la da je Cr­na Go­ra od sti­ca­nje ne­za­vi­sno­sti po pi­ta­nju eko­nom­skih pri­li­ka naj­vi­še na­pre­do­va­la u re­gi­o­nu, a kao po­ka­za­telj ko­ri­sti vi­si­nu jav­nog du­ga i upo­re­đu­je ga sa jav­nim du­gom evrop­skih ze­ma­lja i ze­ma­lja u okru­že­nju. Ono što je pro­fe­so­ri­ca pre­ću­ta­la je­ste či­nje­ni­ca da se ovaj eko­nom­ski po­ka­za­telj ne mo­že ko­ri­sti­ti kao re­per na­pre­do­va­nja ili na­za­do­va­nja eko­no­mi­je jed­ne ze­mlje, iz pro­stog raz­lo­ga što struk­tu­ra pri­vre­de i bu­džet­ske po­tro­šnje ni­je ista kod svih eko­no­mi­ja. Cr­na Go­ra se za­du­žu­je za fi­nan­si­ra­nje jav­ne po­tro­šnje i re­fi­nan­si­ra­nje po­sto­je­ćih oba­ve­za, što nas u ne­ga­tiv­nom smi­slu raz­li­ku­je od go­to­vo svih ze­ma­lja iz okru­že­nja– is­ta­kla je Po­po­vi­će­va.B.Ma.


Mi­ni­star­stvo: Ni­je­smo tra­ži­li po­zaj­mi­ce

Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja ni­je upu­ti­lo za­htjev za po­zaj­mi­cu MMF-u, ni­ti u ovom tre­nut­ku pla­ni­ra da uđe u aran­žman sa MMF-om ka­da je u pi­ta­nju kre­dit­no za­du­že­nje, sa­op­šti­li su iz tog vla­di­nog re­so­ra.
– Zbog pre­ci­zne in­for­mi­sa­no­sti cr­no­gor­ske jav­no­sti, na­gla­ša­va­mo da kre­dit­no za­du­ži­va­nje kod MMF-a i kre­dit­no za­du­ži­va­nje kod Svjet­ske ban­ke ima pot­pu­no dru­ga­či­je zna­če­nje. Na­i­me, Cr­na Go­ra je u ra­ni­jem pe­ri­o­du ostva­ri­va­la kre­dit­ni od­nos sa Svjet­skom ban­kom i ima­mo na­mje­ru da, uko­li­ko bu­de­mo u mo­guć­no­sti, ta­kav od­nos ostva­ru­je­mo i u bu­du­ćem pe­ri­o­du. Šte­ta je što jed­na ta­ko zna­čaj­na par­ti­ja na po­li­tič­koj sce­ni Cr­ne Go­re ne raz­li­ku­je us­po­sta­vlja­nje kre­dit­nog aran­žma­na sa MMF-om i Svjet­skom ban­kom. Ili je u pi­ta­nju iz­bje­ga­va­nje po­zna­tih či­nje­ni­ca? U stal­noj smo ko­mu­ni­ka­ci­ji sa Svjet­skom ban­kom i MMF-om ra­di re­a­li­za­ci­je pla­na fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je i po­sti­za­nja bu­džet­ske rav­no­te­že u naj­kra­ćem ro­ku – na­vo­di se u sa­op­šte­nju mi­ni­star­stva.
Ka­ko su na­ve­li, u ci­lju pred­u­zi­ma­nja što efi­ka­sni­jih mje­ra u svim obla­sti­ma, Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja je kod na­ve­de­nih me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja obez­bi­je­di­lo teh­nič­ku po­moć ka­ko bi se pred­lo­že­nim mje­ra­ma u što kra­ćem ro­ku osna­ži­la fi­skal­na si­tu­a­ci­ja.