Gra­đan­ski po­kret URA se za­la­že za sti­mu­li­sa­nje eko­nom­ske di­plo­ma­ti­je ali i hit­no uvo­đe­nje mo­ra­to­ri­ju­ma nad svim da­ljim za­du­ži­va­nji­ma za po­tre­be te­ku­će po­tro­šnje jer je da­na­šnji jav­ni dug čak če­ti­ri i po pu­ta ve­ći ne­go 2006. go­di­ne. Zbog to­ga je, ka­ko je na­veo pot­pred­sjed­nik URA-e Mi­loš Ko­na­tar, ta par­ti­ja na­pra­vi­la eko­nom­ski pro­gram „ Ide­je za Cr­nu Go­ru – po­sao za sve”.
Ko­na­tar je ka­zao da dr­ža­va mo­ra eli­mi­ni­sa­ti po­sto­je­će mo­no­po­le, svim po­vla­šće­nim kom­pa­ni­ja­ma, te stvo­ri­ti zdra­vu eko­nom­sku kon­ku­ren­ci­ju.
– Mo­ra­mo iz­mi­je­ni­ti Za­kon o ste­ča­ju, sa ci­ljem bo­lje za­šti­te po­vje­ri­la­ca. Sa dru­ge stra­ne, kao po­dr­šku ma­lom i sred­njem bi­zni­su, upo­re­do sa su­zbi­ja­njem si­ve eko­no­mi­je mo­ra­mo po­ste­pe­no sma­nji­va­ti po­re­ze i do­pri­no­se na za­ra­de sa sa­da­šnjih 67 od­sto, na is­pod 50 od­sto do 2030. go­di­ne. Neo­p­hod­no je re­for­mi­sa­ti jav­nu upra­vu, ali i po­bolj­ša­ti si­stem elek­tron­ske upra­ve – na­veo je Ko­na­tar na ju­če­ra­šnjoj pre­zen­ta­ci­ji pro­gra­ma.
Što se ti­če obla­sti tu­ri­zma URA sma­tra da Cr­na Go­ra mo­ra obez­bi­je­di­ti uslo­ve i po­dr­šku za iz­grad­nju 40 ve­ćih ho­te­la na oba­li i 10 u pla­nin­skim cen­tri­ma, što će do­ni­je­ti pre­ko se­dam hi­lja­da no­vih rad­nih mje­sta.
– Mje­ra­ma po­re­ske i kre­dit­ne po­li­ti­ke, kao i re­gu­la­ci­o­nim pla­no­vi­ma, mo­ra­mo de­sti­mu­li­sa­ti iz­grad­nju sta­no­va za tr­ži­šte u tu­ri­stič­kim re­gi­ja­ma, a sti­mu­li­sa­ti pr­ven­stve­no do­ma­će pred­u­zet­ni­ke i re­spek­ta­bil­ne ino­stra­ne part­ne­re za iz­grad­nju svih ti­po­va i ve­li­či­na ho­te­la vi­so­ke ka­te­go­ri­je. Cr­na Go­ra do 2022. go­di­ne mo­že i mo­ra ima­ti pre­ko 40.000 kre­ve­ta u ho­te­li­ma vi­so­ke ka­te­go­ri­je, a otvo­re­na vra­ta za ni­sko­bu­džet­ne avio-kom­pa­ni­je i stra­te­ška part­ner­stva sa ve­li­kim svjet­skim tu­ro­pe­ra­to­ri­ma, što bi ga­ran­to­va­lo pri­liv od oko 1,5 mi­li­jar­di eura go­di­šnje od tu­ri­zma – na­vo­di se u pro­gra­mu po­kre­ta URA.
URA is­ti­če da je upo­re­do sa tim mje­ra­ma „neo­p­hod­no za­u­sta­vi­ti pot­pi­si­va­nje no­vih štet­nih ugo­vo­ra o vi­še­de­ce­nij­skom za­ku­pu naj­ljep­ših pri­o­bal­nih pod­ruč­ja – sa na­mje­nom iz­grad­nje i pro­da­je apart­ma­na, ali i otvo­ri­ti po­slo­ve u po­ve­za­nim dje­lat­no­sti­ma – po­seb­no u obla­sti gra­đe­vi­nar­stva, pro­iz­vod­nji hra­ne, pro­mo­ci­ji uti­ca­ja i oso­be­no­sti do­ma­će ku­hi­nje, tran­spor­ta i osta­lih po­ve­za­nih sek­to­ra.
Pred­sjed­nik po­kre­ta URA Dri­tan Aba­zo­vić is­ta­kao je da ne­ma sreć­ne ze­mlje bez eko­nom­ski ne­za­vi­snih gra­đa­na, ali ni istin­ski slo­bod­nog dru­štva bez de­mo­kra­ti­je i vla­da­vi­ne pra­va. On je pod­sje­tio da broj ne­za­po­sle­nih, ko­ji je do­sti­gao 52 hi­lja­de, uka­zu­je na sve po­gub­ni­ju eko­nom­sku po­li­ti­ku vla­sti.
– Sa­mo eko­nom­ski ne­za­vi­san gra­đa­nin mo­že bi­ti slo­bo­dan. Me­đu­tim, iz­u­zet­no je va­žno us­po­sta­vi­ti sna­žne i de­po­li­ti­zo­va­ne in­sti­tu­ci­je, kao i gra­di­ti vla­da­vi­nu pra­va. Svje­sni smo da je pred na­ma te­žak put, pa nu­di­mo pe­de­set i je­dan pred­log, vje­ru­ju­ći da je to ono šta je neo­p­hod­no za ozdra­vlje­nje na­še eko­no­mi­je, ali i cje­lo­kup­ne ze­mlje – re­kao je Aba­zo­vić.
Pro­gram se ba­zi­ra na no­vom mo­de­lu eko­nom­skog raz­vo­ja, od­no­sno eko­no­mi­ji zna­nja, stva­ra­nju kre­di­bil­nog i sti­mu­la­tiv­nog ma­kro­e­ko­nom­skog okvi­ra, jav­noj upra­vi, kao ser­vi­su gra­đa­na, dok po­se­ban osvrt i te­melj­nu ana­li­zu nu­di u sek­tor­skim po­li­ti­ka­ma: tu­ri­zmu, ener­ge­ti­ci, po­ljo­pri­vre­di i ru­ral­nom raz­vo­ju, pre­ra­đi­vač­koj in­du­stri­ji i ma­loj pri­vre­di, od­go­vor­noj eko­no­mi­ji i ži­vot­noj sre­di­ni.B.Ma.


Po­mo­ći do­ma­ćim fir­ma­ma

Član Glav­nog od­bo­ra po­kre­ta URA Ste­fan Pi­žu­ri­ca is­ta­kao je da je neo­p­hod­no po­mo­ći do­ma­ćim pred­u­zet­ni­ci­ma i ino­va­to­ri­ma, či­je fir­me spa­da­ju u ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća.
– One ko­je ima­ju ili će ima­ti do 10 za­po­sle­nih, u pr­vih pet go­di­na tre­ba oslo­bo­di­ti od po­re­za na za­ra­de. Ta­ko­đe, u okvi­ru IRF-a mo­ra­mo kre­i­ra­ti i ga­rant­ni fond, iz pro­fi­ta fon­da, ko­ji bi po­mo­gao po­kri­va­nje ri­zi­ka kod po­slov­nih ba­na­ka za ma­le kom­pa­ni­je sa sje­ve­ra, ali i mla­dih na­uč­ni­ka i is­tra­ži­va­ča – re­kao je Pi­žu­ri­ca.
On je is­ta­kao da se kroz od­go­vor­no po­na­ša­nje pre­ma pri­rod­nim re­sur­si­ma od­no­sno šu­ma­ma, vo­di i rud­nom bo­gat­stvu, tre­ba okre­nu­ti ozbilj­noj va­lo­ri­za­ci­ji ovih ka­pa­ci­te­ta uz kon­stant­nu za­šti­tu ži­vot­nog pro­sto­ra.