Hi­dro­e­ner­gi­ja Mon­te­ne­gro, u ko­joj 40 od­sto udje­la ima Oleg Ob­ra­do­vić, je­dan od osum­nji­če­nih za afe­ru „Te­le­kom”, za­lo­ži­la je za kre­dit kod Pr­ve ban­ke po­kret­nu imo­vi­nu či­ja je knji­go­vod­stve­na vri­jed­nost 17 mi­li­o­na eura, po­ka­zu­ju po­da­ci iz Re­gi­stra za­lo­ga. Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo (SDT) Ob­ra­do­vi­ća sum­nji­či za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju, a is­tra­ga pro­tiv nje­ga i Mi­o­dra­ga Iva­no­vi­ća je po­kre­nu­ta zbog tri kon­sul­tant­ska ugo­vo­ra iz 2005. go­di­ne, či­ja je vri­jed­nost 2,3 mi­li­o­na eura. Obojica su negirala navode iz naredbe o pokretanju istrage.
Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić sma­tra da bi Ob­ra­do­vi­ću tre­ba­lo blo­ki­ra­ti ras­po­la­ga­nje imo­vi­nom s ob­zi­rom na to da je 18 mje­se­ci, od no­vem­bra 2015. go­di­ne, pod is­tra­gom zbog sum­nji u zlou­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja.
– U ovom slu­ča­ju, kao i ni­zu dru­gih, tu­ži­la­štvo tre­ba da ko­ri­sti me­ha­ni­zme ko­je im omo­gu­ća­va Za­kon o od­u­zi­ma­nju imo­vin­ske ko­ri­sti ste­če­ne kri­minal­nom dje­lat­no­šću. Ra­ni­je je to bi­lo pro­pi­sa­no Kri­vič­nim za­ko­ni­kom i Za­ko­ni­kom o kri­vič­nom po­stup­ku. Tu­ži­la­štvo to ne ra­di i slu­čaj Ob­ra­do­vi­ća ni­je je­di­ni gdje se ne pred­u­zi­ma­ju mje­re pred­vi­đe­ne za­ko­nom. Za­ko­nom je pred­vi­đe­no za­mr­za­va­nje i od­u­zi­ma­nje imo­vi­ne, pr­vo pri­vre­me­no, a za­tim i traj­no, ako bi fi­nan­sij­ska is­tra­ga po­ka­za­la da li­ce ko­je je osum­nji­če­no za ko­rup­tiv­na dje­la ni­je imo­vi­nu ste­klo za­ko­ni­to – iz­ja­vio je Ra­du­lo­vić za „Dan”.
Isti po­stu­pak, ka­ko je na­veo, bio je i u bu­dvan­skoj afe­ri iako tu­ži­la­štvo pri­ča da je od­u­ze­lo imo­vi­nu.
– Ni­je Ma­ro­vi­ći­ma ni­šta od­u­ze­to. Pri­vrem­no je od­u­ze­ta imo­vi­na od prav­nih li­ca. Ta­ko da je tu­ži­la­štvo sa­mo na­sta­vi­lo sa istom prak­som i u slu­ča­ju Ob­ra­do­vi­ća. Da fin­gi­ra bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la, a u su­šti­ni ne ra­di ni­šta, od­no­sno omo­gu­ća­va tim li­ci­ma da imo­vi­nu za ko­ju po­sto­ji sum­nja da je ste­če­na kri­mi­na­lom, ko­ri­sti za dru­ge po­slo­ve – re­kao je Ra­du­lo­vić.
Funk­ci­o­ner De­mo­kra­ta Mi­jo­mir Pe­jo­vić je ka­zao da ima­ju­ći u vi­du da se ra­di sve ka­ko bi se afe­ra „Te­le­kom” za­ta­ška­la i da je je­dan od osum­nji­če­nih iz­vje­sno vri­je­me pod „is­tra­gom”, ilu­zor­no i uto­pij­ski bi dje­lo­va­lo oče­ki­va­nje da će SDT pa­ra­lel­no sa tim po­kre­nu­ti i fi­nan­sij­sku is­tra­gu, upra­vo iz raz­lo­ga ko­ji su vi­še ne­go ne­dvo­smi­sle­ni.
– Ka­ko je mo­gu­će da je sva­kom u ovoj ze­mlji ja­sno šta se do­go­di­lo sa pri­va­ti­za­ci­jom Te­le­ko­ma, a da je­di­no od­go­vor­ni iz SDT-a upor­no dr­že za­tvo­re­ne oči i ne pred­u­zi­ma­ju rad­nje na ko­je ih za­kon oba­ve­zu­je – iz­ja­vio je Pe­jo­vić.
Pre­ma po­da­ci­ma iz Re­gi­stra za­lo­ga, pre­met za­lo­ge Hi­dro­e­ner­gi­je su po­kret­ne stva­ri, opre­ma na­ve­de­na u spe­ci­fi­ka­ci­ji osnov­nih sred­sta­va či­ja je vri­jed­nost pro­ci­je­nje­na po­čet­kom apri­la. Pri­ja­vu Re­gi­stru za­lo­ga je 28. apri­la u ime Pr­ve ban­ke pod­nio iz­vr­šni di­rek­tor Mi­lo­rad Pa­vlek.
Po­da­ci iz ka­ta­stra, me­đu­tim, po­ka­zu­ju da je Hi­dro­e­ner­gi­ja, ko­ja je vla­snik šest mi­ni hi­dro­e­lek­tra­na (mHE), kod Pr­ve ban­ke kre­dit­no za­du­že­na ukup­no 6,9 mi­li­o­na eura. Naj­ve­ći kre­dit po­di­gli su u mar­tu 2016. go­di­ne od 5,6 mi­li­o­na eura sa ro­kom ot­pla­te od pet go­di­na, dok su 21. apri­la ove go­di­ne po­zaj­mi­li 1,3 mi­li­o­na eura. Go­di­šnja ka­mat­na sto­pa za kre­dit od 1,3 mi­li­o­na eura je 5,5 od­sto, a na dan pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra iz­no­si 5,61 od­sto na go­di­šnjem ni­vou i pod­lo­žna je pro­mje­na­ma. Kraj­nji rok ot­pla­te kre­di­ta od 1,3 mi­li­o­na je 18. mart 2021. go­di­ne, po­ka­zu­ju po­da­ci iz ka­ta­stra.
Pre­ma tim po­da­ci­ma, pod hi­po­te­ku za ta dva kre­di­ta kod Pr­ve ban­ke, či­ji je naj­ve­ći ak­ci­o­nar Aco Đu­ka­no­vić, sta­vlje­na je hi­dro­cen­tra­la u ka­ta­star­skoj op­šti­ni Še­ku­lar u op­šti­ni Be­ra­ne. Sje­di­šte Hi­dro­e­ner­gi­je, osno­va­ne 2007. go­di­ne, upra­vo je u toj op­šti­ni na sje­ve­ru.
Is­tra­ga o pri­va­ti­za­ci­ji Te­le­ko­ma po­kre­nu­ta je kra­jem 2011. go­di­ne, na­kon što su ame­rič­ke vla­sti sa­op­šti­le da ima­ju do­ka­ze da je pri­va­ti­za­ci­ju Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma pra­ti­la ko­rup­ci­ja. Vla­sti SAD su utvr­di­le da je Ma­đar te­le­kom pri ku­po­vi­ni Te­le­ko­ma pod­mi­tio vi­še cr­no­gor­skih zva­nič­ni­ka sa ukup­no 7,35 mi­li­o­na eura.
Prav­ni za­stup­nik ame­rič­ke Ko­mi­si­je za har­ti­je od vri­jed­no­sti (SEC) Ro­bert Dodž iz­ja­vio je da po­sje­du­ju do­ku­men­ta i do­ka­ze na osno­vu ko­jih su do­šli do za­ključ­ka da je Ma­đar te­le­kom sa vi­še od se­dam mi­li­o­na eura pod­mi­tio naj­ma­nje dva vla­di­na zva­nič­ni­ka i „se­stru naj­vi­šeg vla­di­nog zva­nič­ni­ka ko­ja se ba­vi advo­ka­tu­rom” u po­stup­ku ku­po­vi­ne Te­le­ko­ma 2005. go­di­ne. Slu­čaj je okon­čan, a ame­rič­ki or­ga­ni su je­dan dio do­ku­men­ta­ci­je do­sta­vi­li cr­no­gor­skom tu­ži­la­štvu. U me­đu­vre­me­nu su Doj­če te­le­kom i nje­go­va kćer­ka fir­ma Ma­đar te­le­kom pri­sta­li da pla­te sko­ro 100 mi­li­o­na do­la­ra da nju­jor­ški Okru­žni sud ne bi na­sta­vio pro­ces. Doj­če te­le­kom je, na­vod­no, pre­ko svo­je po­dru­žni­ce Ma­đar te­le­kom cr­no­gor­skim zva­nič­ni­ci­ma u po­stup­ku pri­va­ti­za­ci­je Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma is­pla­tio vi­še­mi­li­on­ski mi­to, a u tu­žbi ame­rič­ke Ko­mi­si­je za har­ti­je od vri­jed­no­sti je na­ve­de­no da su pod­mi­ći­va­nje u Cr­noj Go­ri u ime Ma­đar te­le­ko­ma omo­gu­ći­la tri di­rek­to­ra, i to pre­ko če­ti­ri la­žna ugo­vo­ra o kon­sul­tant­skim uslu­ga­ma ukup­ne vri­jed­no­sti se­dam mi­li­o­na i 350.000 eura. Ob­ra­do­vić je, na­vod­no, su­pot­pi­snik dva, a Iva­no­vić jed­nog od če­ti­ri kon­sul­tant­ska ugo­vo­ra sklo­plje­na 2005. go­di­ne za ko­je je ame­rič­ka is­tra­ga utvr­di­la da su la­žni.
Pri­tom, ka­ko je usta­no­vi­la ame­rič­ka Ko­mi­si­ja, je­dan od ta dva ugo­vo­ra po­slu­žio je da se se­stri naj­vi­šeg zva­nič­ni­ka vla­de is­pla­ti dio ili či­tav iz­nos. Ame­rič­ka ko­mi­si­ja u svo­joj tu­žbi tvr­di da je dva ugo­vo­ra sa kom­pa­ni­ja­ma ko­je u svom na­zi­vu ima­ju ri­je­či Sig­ma i Ro­li (Raw­le­igh), sklo­pi­la ćer­ka kom­pa­ni­ja Ma­đar te­le­ko­ma. Ugo­vor sa Sig­mom sklo­pljen je u ma­ju 2005. go­di­ne, ali je da­ti­ran na 6. april 2005, ne­pun mje­sec da­na na­kon što je Ma­đar te­le­kom zva­nič­no po­stao ve­ćin­ski vla­snik Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma. Pot­pi­sao ga je je­dan od čla­no­va ta­da­šnjeg od­bo­ra di­rek­to­ra i Ob­ra­do­vi­ćev ko­le­ga To­maš Mor­vai, pro­tiv ko­jeg je Ko­mi­si­ja po­kre­nu­la tu­žbu. Vri­jed­nost tog ugo­vo­ra bi­la je 2,88 mi­li­o­na, od če­ga je „se­stri ta­da­šnjeg naj­vi­šeg zva­nič­ni­ka Vla­de ko­ja se ba­vi advo­ka­tu­rom” is­pla­ćen dio ili cio iz­nos od 580.000.
Se­stra biv­šeg pre­mi­je­ra, Ana Đu­ka­no­vić ne­gi­ra­la je na­vo­de SEC-a i tu­ži­la „Dan”, „Vi­je­sti” i „Mo­ni­tor” zbog se­ri­je tek­sto­va ko­ji je po­ve­zu­ju sa afe­rom „Te­le­kom”. Do­ma­ći su­do­vi su pre­su­di­li u nje­nu ko­rist.
Biv­ša am­ba­sa­dor­ka SAD Sju Kej Bra­un je u vi­še na­vra­ta is­ta­kla da ame­rič­ke vla­sti ima­ju do­ka­ze da je bi­lo ko­rup­ci­je u pri­va­ti­za­ci­ji Te­le­ko­ma i tra­ži­la spro­vo­đe­nje is­tra­ge u Cr­noj Go­ri.
SDT za sve to vri­je­me još pre­vo­di do­ku­men­ta­ci­ju u ve­zi sa pri­va­ti­za­ci­jom Te­le­ko­ma, a pre­ma ri­je­či­ma vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Ivi­ce Stan­ko­vi­ća ni­je im do­sta­vlje­na kom­plet­na do­ku­men­ta­ci­ja.
D.M.


Vla­sni­ci šest mi­ni-elek­tra­na

Po­red Ob­ra­do­vi­ća, ko­ji ima 40 od­sto udje­la u Hi­dro­e­ner­gi­ji pre­ko He­me­re ka­pi­tal, vla­sni­ci po 30 od­sto tog dru­štva su Ran­ko Ubo­vić i Alek­san­dar Mi­jaj­lo­vić.
Hi­dro­e­ner­gi­ja se ba­vi pro­iz­vod­njom elek­trič­ne ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra i do sa­da je naj­vi­še zara­di­la od svih kom­pa­ni­ja od tog po­sla. Oni ima­ju u vla­sni­štvu šest mHE, a pr­va je po­če­la sa ra­dom u ma­ju 2014. go­di­ne. Od ta­da, pa za­ključ­no sa mar­tom ove go­di­ne za­ra­di­li su od pro­iz­vod­nje stru­je oko 3,5 mi­li­o­na eura. Naj­vi­še su za­ra­di­li u 2016. go­di­ni, sko­ro dva mi­li­o­na eura.
Pro­iz­vod­nja ze­le­ne ener­gi­je iz mHE je uno­san i si­gu­ran po­sao iz raz­lo­ga što je ot­kup stru­je po­vla­šće­nim pro­iz­vo­đa­či­ma za­ga­ran­to­van i pla­ća im se po pod­sti­caj­noj ci­je­ni. Taj pod­sti­caj, to jest, raz­li­ku od tr­ži­šne do pod­sti­caj­ne ci­je­ne, pla­ća­ju gra­đa­ni pre­ko ra­ču­na za stru­ju.
Iz­grad­njom mHE se, osim Hi­dro­e­ner­gi­je, ba­ve sin biv­šeg pre­mi­je­ra Bla­žo Đu­ka­no­vić, Vuk Raj­ko­vić, kum Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, šu­ra Igo­ra Luk­ši­ća...


Po­zajm­lji­va­li i od IRF-a

Osim kre­di­ta kod Pr­ve ban­ke, Hi­dro­e­ner­gi­ja je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na za iz­grad­nju mi­ni-elek­tra­na po­di­gla kre­dit kod In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­nog fon­da (IRF) od pet mi­li­o­na eura. Za tu po­zaj­mi­cu su do­bi­li ka­ma­tu od 4,5 od­sto, a rok ot­pla­te kre­di­ta im je 10 go­di­na. Pre­ma po­da­ci­ma iz iz­vje­šta­ja IRF-a za 2013. go­di­nu, Hi­dro­e­ner­gi­ja je za pr­ve dvi­je mHE ko­je je iz­gra­di­la pla­ti­la 3,5 mi­li­o­na eura, dok za još tri pla­ni­ra da utro­ši de­vet mi­li­o­na.