Sva­ki vid re­gi­o­nal­ne sa­rad­nje i po­ve­zi­va­nja je po­zi­ti­van i ima mul­ti­pli­ka­tiv­ne efek­te, ali do ni­voa oču­va­nja sop­stve­nog iden­ti­te­ta, od­no­sno ka­rak­te­ri­sti­ka i pred­no­sti po če­mu smo u re­gi­o­na­li­za­ci­ji pre­po­zna­tlji­vi i atrak­tiv­ni za ula­ga­nje, sma­tra biv­ša di­rek­tor­ka Mon­te­ne­gro­ber­ze De­ja­na Šu­škav­če­vić.
– U kon­tek­stu pred­lo­že­nih mje­ra Ak­ci­o­nog pla­na Evrop­ske ko­mi­si­je, to jest po­bolj­ša­nja re­gi­o­nal­nih eko­nom­skih in­te­gra­ci­ja i ja­ča­nja po­slo­va­nja i raz­vo­ja pred­u­zet­ni­štva, mi­šlje­nja sam da tre­ba uvi­dje­ti sop­stve­ne pred­no­sti i ne­do­stat­ke i iste is­ta­ći, od­no­sno ko­ri­go­va­ti, u ci­lju pro­mo­vi­sa­nja sop­stve­nih auten­tič­no­sti u re­gi­o­nal­noj uni­ji – ka­za­la je Šu­škav­če­vić ko­men­ta­ri­šu­ći na­po­me­ne EK, pri­pre­mlje­ne u su­sret sa­mi­tu u Tr­stu.
Me­đu pred­lo­že­nim mje­ra­ma je i kon­so­li­da­ci­ja re­gi­o­nal­nih tr­ži­šta ka­pi­ta­la us­po­sta­vlja­njem za­jed­nič­kih tr­go­vin­skih plat­for­mi.
– Ka­da je ri­ječ o ide­ji za­jed­nič­ke ber­ze, u pret­hod­nom pe­ri­o­du bi­lo je po­ku­ša­ja stva­ra­nja je­din­stve­nog tr­ži­šta ka­pi­ta­la po­sred­stvom ko­ri­šće­nja istog si­ste­ma za tr­go­va­nje, na odvo­je­nim i raz­li­či­tim geo-eko­nom­skim pro­sto­ri­ma, ali to ni­je za­ži­vje­lo iz raz­lo­ga što sva­ko na­met­nu­to po­ve­zi­va­nje, bez du­go­roč­nog in­te­re­sa uče­sni­ka u nje­mu, ne mo­že bi­ti odr­ži­vo. Pi­ta­nje je šta ko do­bi­ja, a šta gu­bi u tom po­ve­zi­va­nju – na­ve­la je ona.
Šu­škav­če­vić sma­tra da je uje­di­nja­va­nje re­gi­o­nal­nog tr­ži­šta ne­mi­nov­nost, ko­ja će se de­si­ti pri­je ili ka­sni­je.
- Mi­šlje­nja sam da te pred­no­sti tre­ba sa­mi da uvi­di­mo i shva­ti­mo na vri­je­me, a ne da če­ka­mo da nam to na­met­nu evrop­ska ili ne­ka dru­ga pra­vi­la. Ti­me će­mo sprem­ni do­če­ka­ti in­te­gra­ci­ju u evrop­sko tr­ži­šte i pre­sko­či­ti ko­ra­ke usa­gla­ša­va­nja i pri­la­go­đa­va­nja – ka­za­la je Šu­škav­če­vić.
Li­der po­kre­ta Ot­por bez­na­đu Mla­den Bo­ja­nić, ko­ji je i biv­ši di­rek­tor Neks Mon­te­ne­gro ber­ze, ka­zao je da kon­so­li­da­ci­ja re­gi­o­nal­nih tr­ži­šta ka­pi­ta­la us­po­sta­vlja­njem za­jed­nič­kih tr­go­vin­skih plat­for­mi i pro­ce­du­ra za raz­li­či­te fi­nan­sij­ske pro­iz­vo­de, ka­ko je pred­lo­že­no, ne mo­ra da zna­či us­po­sta­vlja­nje za­jed­nič­ke ber­ze.
– Pri­je bih re­kao da se pred­log od­no­si na jad­no­stav­ni­ji i efi­ka­sni­ji pri­stup ber­za­ma re­gi­o­na pri če­mu bi one za­dr­ža­le svoj su­bjek­ti­vi­tet. Ova­kav pred­log ni­je ni­šta no­vo, na ovo­me se ra­di već de­se­tak go­di­na, me­đu­tim bez ve­li­kog uspje­ha. Raz­lo­zi zbog ko­jih je sve osta­lo na po­ku­ša­ji­ma, po­red teh­nič­kih pro­ble­ma ko­ji ni­je­su za­ne­mar­lji­vi, ali ni od­lu­ču­ju­ći, tre­ba tra­ži­ti u raz­li­či­tom ste­pe­nu raz­vo­ja po­je­di­nih tr­ži­šta, nji­ho­vim ve­li­či­na­ma, kao i vla­snič­koj struk­tu­ri ili bli­sko­sti sa ne­kom od ve­ćih evrop­skih ber­zi – ka­zao je on.
Bo­ja­nić je is­ta­kao da je u tom di­je­lu zna­čaj­na i po­li­tič­ka pro­cje­na do­no­si­la­ca od­lu­ka, kao i bu­du­ći sta­tus na­ci­o­nal­nih re­gu­la­to­ra.
– Po­u­čen do­sa­da­šnjim is­ku­stvom funk­ci­o­ni­sa­nja tr­ži­šta ka­pi­ta­la u Cr­noj Go­ri, vje­ru­jem da će se re­gu­la­tor de­kla­ra­tiv­no za­la­ga­ti za tje­šnju re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju, ali će sve či­ni­ti da za­dr­ži pot­pu­nu kon­tro­lu na do­ma­ćem tr­ži­štu. Ne iz raz­lo­ga za­šti­te do­ma­ćih kom­pa­ni­ja i ak­ci­o­na­ra, već zbog in­te­re­sa nji­ho­vih po­li­tič­kih i bi­znis men­to­ra. Pa i po ci­je­nu pot­pu­ne pro­pa­sti do­ma­ćeg tr­ži­šta ka­pi­ta­la – sma­tra on.
Bo­ja­nić je ka­zao da će po­je­di­ni in­ve­sti­to­ri, kao i do sa­da, na­ći na­či­na da bu­du pri­sut­ni na tr­ži­štu ka­pi­ta­la, ali da je to spo­ra­dič­no i da ne­će do­pri­ni­je­ti da se tr­ži­šte ka­pi­ta­la na­met­ne kao al­ter­na­ti­va ili do­pu­na fi­nan­si­ra­nja iz ban­kar­skih kre­di­ta.
– Ne­po­vje­re­nje u tr­ži­šte, sla­ba za­šti­ta ak­ci­o­na­ra i ni­zak ste­pen kor­po­ra­tiv­ne kul­tu­re su ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­to­ri do­ma­ćeg tr­ži­šta ka­pi­ta­la ko­ji se mo­ra­ju po­pra­vi­ti ako se že­li sa­ču­va­ti i ovo ma­lo tr­ži­šta što tre­nut­no ima­mo. Ako smo već ogra­ni­če­ni ve­li­či­nom tr­ži­šta, a že­li­mo to tr­ži­šte uči­ni­ti atrak­tiv­nim, on­da ga mo­ra­mo uči­ni­ti efi­ka­snim, po­šte­nim i tran­spa­rent­nim, bi­lo da ono funk­ci­o­ni­še sa­mo­stal­no ili kao dio ne­kog ve­ćeg tr­ži­šta – po­ru­čio je Bo­ja­nić.
Iz­vr­šni di­rek­tor Mon­te­ne­gro­ber­ze Goj­ko Mak­si­mo­vić ka­zao je da ni­je­su upo­zna­ti sa de­ta­lji­ma ini­ci­ja­ti­ve Ber­lin­skog pro­ce­sa i za­pad­no­bal­kan­ske še­stor­ke ko­ja se ti­če kon­so­li­da­ci­je re­gi­o­nal­nih tr­ži­šta ka­pi­ta­la. Na­gla­sio je da Mon­te­ne­gro­ber­za po­dr­ža­va da­lje opre­dje­lje­nje ka EU in­te­gra­ci­ja­ma i pro­ce­se ko­je će do­ve­sti do po­bolj­ša­nja kva­li­te­ta fi­nan­sij­skog si­ste­ma i tr­ži­šta ka­pi­ta­la.
– Kon­kret­no u po­lju re­gi­o­nal­ne in­te­gra­ci­je tr­ži­šta ka­pi­ta­la, kao ber­za ko­ja ima mo­žda i naj­ve­ći iz­nos ka­pi­ta­la, sprem­no oče­ku­je­mo da­lje ko­ra­ke i od­lu­ke Vla­da za­pad­no­bal­kan­ske še­stor­ke. Sma­tra­mo da bi re­gi­o­nal­no tr­ži­šte ka­pi­ta­la uti­ca­lo na po­ve­ća­nje li­kvid­no­sti sa­mih har­ti­ja od vri­jed­no­sti re­gi­stro­va­nih u Cr­noj Go­ri, či­me bi uz po­ve­ća­nje bro­ja uče­sni­ka si­gur­no sa­mo tr­ži­šte ka­pi­ta­la uči­ni­li atrak­tiv­ni­jim. Ve­ći broj uče­sni­ka i pro­me­ta pri­vu­kao bi i kom­pa­ni­je ka tr­ži­štu ka­pi­ta­la, te sma­tra­mo da bi na na­ved­noj osno­vi do­šlo do otva­ra­nja no­vog iz­vo­ra fi­nan­si­ra­nja za sve pri­vred­ne su­bjek­te u Cr­noj Go­ri. Ta­ko­đe sma­tra­mo da bi kroz ve­ći broj fi­nan­sij­skih in­stru­me­na­ta i lak­šu do­stup­nost, pro­ces kon­so­li­da­ci­je tr­ži­šta išao u pri­log i in­ve­sti­to­ri­ma pri­sut­nim na po­je­di­nač­nim tr­ži­šti­ma – re­kao je Mak­si­mo­vić.
J.V.


Ne mo­že se na­met­nu­ti

Šu­škav­če­vić je ka­za­la da je ber­za kao in­sti­tu­ci­ja sa pri­mar­nom funk­ci­jom za po­ve­zi­va­nje po­nu­de i tra­žnje sa­mo ba­za ko­ja teh­nič­ki omo­gu­ća­va da se za­klju­či tran­sak­ci­ja, te da se ista ne mo­že na­met­nu­ti: in­sti­tu­ci­ja­ma, re­gu­la­tori­ma, kom­pa­ni­ja­ma po­ve­zi­va­nje tr­ži­šta u je­din­stve­no, for­mi­ra­njem za­jed­nič­ke ber­ze za ši­ri re­gi­on, ko­ja će ze­mlja­ma sa raz­li­či­tim ni­vo­om eko­nom­ske raz­vi­je­no­sti pri­vre­de, za­ko­no­dav­ne re­gu­la­ti­ve, atrak­tiv­no­šću kom­pa­ni­ja, na­met­nu­ti jed­no­o­bra­znost.
– Ono na če­mu tre­ba da ra­di­mo je­ste da kva­li­tet pod­stak­ne­mo da se i da­lje raz­vi­ja i ši­ri, a da pod­sti­caj­nim mje­ra­ma omo­gu­ći­mo da se efe­kat nje­go­vog raz­vo­ja za­dr­ži i ula­že u na­šu ze­mlju – ka­za­la je ona.