Iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o in­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­nom fon­du (IRF) po pr­vi put se pla­ni­ra osni­va­nje ga­ran­cij­skog fon­da, ko­ji će Vla­da pu­ni­ti sred­stvi­ma iz bu­dže­ta. Iz tog fon­da će se da­va­ti ga­ran­ci­je ko­ri­sni­ci­ma kre­di­ta, pri­je sve­ga pred­u­zet­ni­ci­ma, či­ji su pro­jek­ti odr­ži­vi i od zna­ča­ja za dr­ža­vu, a ko­ji ni­je­su u sta­nju da na­đu ade­kva­tan ko­la­te­ral za kre­dit.
– Ova­kva ob­ja­šnje­nja su kon­tra­dik­tor­na i ne­ja­sna. Uko­li­ko se za­i­sta ra­di o odr­ži­vim pro­jek­ti­ma, on­da bi oni sa­mi po se­bi mo­gli da do­bi­ju kre­dit­na obez­bje­đe­nja, zbog če­ga ni­je po­treb­no do­dat­no iz­da­va­ti dr­žav­nu ga­ran­ci­ju. Ova­kvim za­kon­skim de­fi­ni­sa­njem upra­vo se u prak­si stva­ra mo­guć­nost iz­da­va­nja ga­ran­ci­ja za pro­jek­te či­ja je odr­ži­vost upit­na, a za ko­je bi ga­ran­ci­je mo­gle pa­sti na te­ret dr­žav­ne ka­se, što je po­seb­no lo­še ima­ju­ći u vi­du da je fi­nan­sij­ski si­stem ze­mlje ve­o­ma na­ru­šen. Ta­ko­đe, ne­shva­tlji­vo je da se uop­šte ne iz­no­si pro­cje­na ko­li­ko je nov­ca po­treb­no iz­dvo­ji­ti iz dr­žav­ne ka­se za for­mi­ra­nje ga­ran­cij­skog fon­da –ka­za­la je Ines Mr­do­vić, ko­or­di­na­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a.
Ona je ju­če u ime MANS-a do­sta­vi­la Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja op­šte ko­men­ta­re na na­crt Za­ko­na o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o IRF-u. MANS je imao de­set ko­men­ta­ra na na­crt za­ko­na, a jav­na ras­pra­va je za­vr­še­na ju­če.
Ka­ko je ob­ja­sni­la Mr­do­vi­će­va, iz­mje­na­ma je pred­lo­že­no da se pre­ci­zi­ra da IRF, po­red kre­di­ti­ra­nja, mo­že da oba­vlja i fak­to­ring i po­slo­ve dru­gih ot­ku­pa po­tra­ži­va­nja, a obra­zlo­že­no je da se na taj na­čin že­li uti­ca­ti na po­bolj­ša­nje li­kvid­no­sti pred­u­ze­ća, mi­kro i ma­lih, kao i in­di­vi­du­al­nih po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­đa­ča.
– Dje­lat­nost IRF-a tre­ba­lo bi do­mi­nant­no da bu­de kre­di­ti­ra­nje zdra­vog bi­zni­sa, a ne ot­kup fak­to­rin­ga, što je prak­sa ko­ja je raz­vi­je­na po­sled­njih go­di­na. Ti­me se od pri­vi­le­go­va­nih kom­pa­ni­ja ot­ku­plju­ju po­tra­ži­va­nja i na taj na­čin se one fa­vo­ri­zu­ju i di­je­lom se stva­ra­ju mo­no­pol­ski uslo­vi na tr­ži­štu. Ta­ko­đe, ve­o­ma je pro­ble­ma­tič­na in­ten­ci­ja da se odo­bra­va­ju kre­di­ti ko­ji slu­že za re­pro­gram ne­iz­mi­re­nih kre­di­ta –is­ta­kla je Mr­do­vi­će­va.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, po­treb­no je ja­sno de­fi­ni­sa­ti mak­si­mal­ne li­mi­te za odo­bra­va­nje ot­ku­pa po­tra­ži­va­nja, ko­ji ne bi tre­ba­lo da pre­la­ze vi­še od de­set od­sto ukup­ne go­di­šnje su­me IRF-a pred­vi­đe­ne za po­dr­šku pri­vre­di.
Mr­do­vi­će­va je uka­za­la da se pred­vi­đe­nim iz­mje­na­ma na ve­li­ka vra­ta pred­la­že da IRF. fi­nan­sij­sku po­dr­šku pru­ža i ve­li­kim pri­vred­nim su­bjek­ti­ma. Do sa­da su po­ma­ga­li ma­la, mi­kro i sred­nja pred­u­ze­ća i pred­u­zet­ni­ke.
– Iz­vje­sno je da će to do­ve­sti do sma­nje­nja po­dr­ške ma­lom i sred­njem bi­zni­su, ko­ji su osnov raz­vo­ja sva­ke ze­mlje – na­gla­si­la je Mr­do­vi­će­va.
Ka­ko je do­da­la, kraj­nje je pro­ble­ma­tič­no i rje­še­nje ko­jim je pred­vi­đe­no da IRF, na za­htjev Vla­de, mo­že da odo­bri pla­sman is­pod tr­ži­šnih uslo­va, ali da u tom slu­ča­ju Vla­da na­dok­na­đu­je raz­li­ku do vi­si­ne pri­ho­da ko­ji bi bi­li ostva­re­ni pla­sma­nom po tr­ži­šnim uslo­vi­ma.
–To rje­še­nje je ne­pri­hva­tlji­vo i neo­prav­da­no, jer osnov­ni prin­cip u ra­du IRF-a tre­ba da bu­de tr­ži­šni prin­cip, a ne da se na te­ret dr­žav­nog bu­dže­ta i gra­đa­na odo­bra­va­ju ne­tr­ži­šni pro­jek­ti –ka­za­la je Mr­do­vi­će­va.
Na­cr­tom je pred­lo­že­no da IRF ni­je oba­ve­zan da na svo­joj in­ter­net stra­ni­ci ob­ja­vlju­je od­lu­ke o do­dje­li kre­di­ta i osta­lim vi­do­vi­ma fi­nan­sij­ske po­dr­ške, a ta oba­ve­za je do sa­da po­sto­ja­la.
– Ima­ju­ći u vi­du da IRF go­di­šnje od­lu­ču­je o fi­nan­sij­skoj po­dr­šci vri­jed­noj pro­sječ­no 100 mi­li­o­na, pot­pu­no je ne­pri­hva­tlji­vo da se eli­mi­ni­še ta oba­ve­za, jer se ne ra­di sa­mo o sred­stvi­ma iz dr­žav­nog bu­dže­ta, već je ne­spo­ran in­te­res jav­no­sti da ima po­dat­ke ko­me se da­je no­vac i pod ko­jim uslo­vi­ma – re­kla je Mr­do­vi­će­va.
IRF je u vla­sni­štvu dr­ža­ve, a pred­sjed­nik od­bo­ra di­rek­to­ra je Zo­ran Vuk­če­vić.
D.M.


Di­rek­tor sam od­lu­ču­je o kre­di­ti­ma do 50.000

Na­cr­tom je pred­vi­đe­no da iz­vr­šni di­rek­tor IRF-a od­lu­ču­je o do­dje­li kre­di­ta u iz­no­su do 50 hi­lja­da i po­la­ga­nju de­po­zi­ta kod ba­na­ka.
– Ova­kvo rje­še­nje je pot­pu­no ne­pri­hva­tlji­vo jer se iz­vr­šnom di­rek­to­ru da­ju ogrom­na ovla­šće­nja, a ima­ju­ći u vi­du vi­si­nu kre­di­ta o ko­ji­ma mo­že sa­mo­stal­no da od­lu­ču­je, to u prak­si mo­že do­ve­sti do broj­nih zlo­u­po­tre­ba – uka­za­la je Mr­do­vi­će­va.


Bez pro­jek­ci­ja o iz­vo­zu

Mr­do­vi­će­va je ka­za­la da se na­cr­tom pred­vi­đa da IRF osi­gu­ra­va iz­voz ro­be i uslu­ga, ali da se ne iz­no­si ni­jed­na pro­jek­ci­ja o kom obi­mu iz­vo­za se ra­di i o po­treb­nim fi­nan­sij­skim sred­stvi­ma.
– Ne­pri­hva­tlji­vo je da se na te­ret dr­žav­nog bu­dže­ta de­fi­ni­še ova­kva oba­ve­za, a da pri­tom ni­jed­nom ri­ječ­ju ni­je na­ve­de­no ko­li­ko bi bi­lo po­treb­no iz­dvo­ji­ti za tu oba­ve­zu – ka­za­la je Mr­do­vi­će­va.