Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Acu prifalilo keša, država upumpala 83 miliona * Tužilaštvo da ispita kome je DPS dijelio stanove * Silovao maloljetnu komšinicu * Stan od 100.000, a plata 700 eura * Glečeri potonuli metar * Acu prifalilo keša, država upumpala 83 miliona * Osvježenje za 1.500 ljudi u Maksimusu
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 12-08-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
DRAGIŠA JANjUŠEVIĆ, POLITIČKI ANALITIČA:
Kompletna opozicija je gubitnik u aktuelnom sukobu na opozicionoj političkoj sceni.

Vic Dana :)

Došao Mujo da se prijaviti na Zavod za zapošljavanje. Službenica mu traži podatke, i kad su došli do zanimanja, Mujo ispali:
- Pomoćni bagerista!
Službenica se zbuni:
- Šta ti je to?
Mujo slegne ramenima:
- Šta nemere bager, ja lopatom!
Dođe žena u poštu. Hoće da pošalje telegram, ali je škrta na novcu, pa pita radnicu:
- Dajete li popust ako je u pitanju smrtni slučaj?
- Naravno, gospođo, tada je upola jeftinije - odgovori ljubazna radnica.
Žena to jedva dočeka, pa reče:
- Odlično! Piši tu: Radovane, vraćaj se kući, koljemo svinju!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Ekonomija POSLANIK ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ U INTERVJUU ZA „DAN” GOVORI O AKTUELNIM EKONOMSKIM PROBLEMIMA
Aerodromi moraju ostati državni
Damjanović Aerodromi moraju ostati državni Većinsko vlasništvo nad Aerodromima čuva se i u mnogo ozbiljnijim zemljama nego što je Crna Gora, a one koji zagovaraju modele tzv. dugoročnog zakupa, odnosno privatizacije, treba prvo pitati da li su perfidno smislili da država, kao većinski vlasnik Montenegroerlajnza, preuzme na sebe višemilionske dugove prema Aerodromima, pa da potom tako „spakovanu” kompaniju predaju već poznatom kupcu ili zakupcu
Dr­ža­va ne bi smje­la da pre­pu­sti ve­ćin­sko vla­sni­štvo nad Aero­dro­mi­ma jer se ra­di o svo­je­vr­snom mo­no­po­lu, ko­ji se ču­va i u mno­go ozbilj­ni­jim dr­ža­va­ma ne­go što je Cr­na Go­ra, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” po­sla­nik Alek­san­dar Da­mja­no­vić.
– To sva­ka­ko ne zna­či da su ne­po­želj­ni aran­žma­ni sa ozbilj­nim ino-kom­pa­ni­ja­ma ko­je ima­ju is­ku­stva u upra­vlja­nju aero­dro­mi­ma i ko­je bi ra­di­kal­no una­pri­je­di­le po­slov­ne, fi­nan­sij­ske i osta­le per­for­man­se na­ših aero­dro­ma. Na pa­pi­ru dr­žav­no, a u prak­si, od svog for­mi­ra­nja, par­tij­sko pred­u­ze­će sa po­sto­je­ćim na­či­nom upra­vlja­nja te­ško mo­že da od­go­vo­ri za­htje­vi­ma ko­je gra­đa­ni i pri­vre­da tra­že od mo­der­nih aero­dro­ma. U tom smi­slu je pro­fe­si­o­nal­ni me­nadž­ment, umje­sto po­sto­je­ćeg par­tij­skog na­su­šna po­tre­ba, ka­ko za una­pre­đe­nje te­ku­ćeg po­slo­va­nja, ta­ko i za neo­p­hod­ne no­ve in­ve­sti­ci­je u mo­der­ni­za­ci­ju i pro­ši­re­nje po­sto­je­ćih ka­pa­ci­te­ta. One ko­ji za­go­va­ra­ju mo­de­le tzv. du­go­roč­nog za­ku­pa, od­no­sno pri­va­ti­za­ci­je tre­ba pr­vo pi­ta­ti da li su per­fid­no smi­sli­li, a ne bi im bio pr­vi put, da dr­ža­va kao ve­ćin­ski vla­snik Mon­te­ne­gro­er­laj­nza (MA), pre­u­zme na se­be, od­no­sno iz­mi­ri vi­še­mi­li­on­ske du­go­ve pre­ma Aero­dro­mi­ma, pa da po­tom ta­ko „spa­ko­va­nu” kom­pa­ni­ju pre­da­ju već po­zna­tom kup­cu ili za­kup­cu. Sva­ka slič­nost, sa na­ža­lost ostva­re­nim na­mje­ra­ma, u pri­mje­ru pri­va­ti­za­ci­je Ju­go­pe­tro­la je na­mjer­na – re­kao je Da­mja­no­vić.
●Mo­že li dr­žav­ni me­nadž­ment po­pra­vi­ti sta­nje u MA ili tre­ba tra­ži­ti dru­ga rje­še­nja?
– Po pi­ta­nju bu­duć­no­sti MA neo­p­hod­no je pret­hod­no od­lu­či­ti o mo­de­lu avio-pre­vo­za. Me­ga­lo­man­ski i ne­struč­no vo­đe­na kom­pa­ni­ja, od sa­mog po­čet­ka, kon­stant­no na dr­žav­nim vi­še­mi­li­on­skim in­fu­zi­ja­ma iz bu­dže­ta, fak­tič­ki je ban­kro­ti­ra­la i odr­ža­va se u ži­vo­tu is­klju­či­vo kao dr­žav­no–po­li­tič­ki pro­je­kat, za ko­ji od­go­vor­ni ne­ma­ju rje­še­nje. Od kon­cep­ci­je za ko­ju se od­lu­či dr­ža­va za­vi­si i sud­bi­na MA. Da li dje­li­mič­na ili pu­na pri­va­ti­za­ci­ja, a ne za­bo­ra­vi­mo da ni mno­go bo­ga­ti­je dr­ža­ve od Cr­ne Go­re ne­ma­ju avio-kom­pa­ni­je u svom vla­sni­štvu - ili pro­da­ja jed­nog bro­ja le­tje­li­ca, i od­u­sta­ja­nje od ne­ren­ta­bil­nih li­ni­ja u smi­slu pu­ne ra­ci­o­na­li­za­ci­je i svo­đe­nja MA u odr­ži­ve okvi­re mo­gu­ća su rje­še­nja.
●Da li Vla­da tre­ba da pri­hva­ti put op­ci­ju, od­no­sno po­nu­du da za 250 mi­li­o­na ot­ku­pi 41,7 od­sto ak­ci­ja A2A u EPCG, ili tre­ba što je pre­mi­jer na­ja­vio da na­đe no­vog part­ne­ra?
– Ono što je va­žni­je od kraj­njeg is­ho­da, ak­ti­vi­ra­nja put-op­ci­je ili uvo­đe­nja no­vog part­ne­ra u EPCG, npr. ne­ke ozbilj­ne kom­pa­ni­je iz re­gi­o­na, po­put re­ci­mo Elek­tro­pri­vre­de Sr­bi­je, na­rav­no uz ne­spor­nu či­nje­ni­cu da dr­ža­va osta­ne ve­ćin­ski vla­snik, je­ste sud­bi­na no­vih in­ve­sti­ci­ja, kao i sud­bi­na Rud­ni­ka uglja Plje­vlja (RUP). Ne­ko­li­ko pu­ta sam jav­no iz­nio stav, a to je da se pa­ra­lel­no sa ko­nač­nim is­ho­dom na re­la­ci­ji dr­ža­va – A2A mo­ra rje­ša­va­ti i sud­bi­na ak­ci­ja A2A u RUP i da se ni po ko­ju ci­je­nu ne smi­je osta­vi­ti da se to pi­ta­nje rje­ša­va na­knad­nim aran­žma­ni­ma. Da­kle, da bu­dem di­rek­tan. Rud­nik uglja Plje­vlja je je­dan od naj­ve­ćih po­re­skih du­žni­ka, i dr­ža­va tre­ba da po­ve­ća svoj vla­snič­ki udio u RUP-u ko­ji je tre­nut­no ma­njin­ski, na na­čin da bi du­go­vi RUP-a pre­ma dr­ža­vi bi­li kon­ver­to­va­ni u ak­ci­je i da se sa A2A pro­na­đe mo­del, da se po pri­hva­tlji­voj ci­je­ni do­ku­pi onaj iz­nos ak­ci­ja ko­ji ga­ran­tu­je dvo­tre­ćin­sko vla­sni­štvo dr­ža­ve u tom pred­u­ze­ću i ne­sme­ta­no do­no­še­nje i spro­vo­đe­nje svih stra­te­ških od­lu­ka. Sva­ki aran­žman mi­mo to­ga, sa bi­lo ko­jim po­je­din­cem, ili prav­nim li­cem, po­ten­ci­jal­no je ko­rup­ti­van, šte­tan po dr­žav­ne in­te­re­se, i kad tad mo­ra bi­ti na ta­pe­tu dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja.
●Od pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra za dru­gi blok TE je pro­šlo de­set mje­se­ci i Vla­di­ni part­ne­ri još ne mo­gu da na­đu ban­ku ko­ja bi kre­di­ti­ra­la pro­je­kat. Ho­će li Vla­da bi­ti pri­mo­ra­na da od­u­sta­ne od dru­gog blo­ka, s ob­zi­rom na to da su ter­mo­e­lek­tra­ne na ugalj pro­jek­ti ko­ji se gra­de u ve­o­ma ma­lom obi­mu?
– Na­čin i di­na­mi­ka vo­đe­nja ten­der­ske pro­ce­du­re do­ve­li su do to­ga da upr­kos obe­ća­nji­ma sa naj­vi­šeg ni­voa ne­ma iz­gle­da za re­a­li­za­ci­ju na­ja­vlje­ne grad­nje dru­gog blo­ka TE. Dr­ža­va mo­ra da in­ve­sti­ra u ve­li­ke ener­get­ske objek­te i da se sa­op­šti ko­je su to in­ve­sti­ci­je op­ti­mal­ne i is­pla­ti­ve. Sa­da se uvo­di te­za da će sa ka­pi­tal­nim re­mon­tom, od­no­sno in­ve­sti­ci­ja­ma u po­sto­je­ću TE, da se grad­nja dru­gog blo­ka TE uči­ni ne­po­treb­nim, ali ni Vla­da, ni re­sor­no mi­ni­star­stvo, ni ener­get­ski eks­per­ti ne iz­la­ze sa pre­ci­znom ra­ču­ni­com, valj­da iš­če­ku­ju­ći da grad­nja dru­gog blo­ka, po­sta­ne pro­šlost, što je go­to­vo iz­vje­sna stvar. Na dru­goj stra­ni, na ra­ču­nu EPCG su sto­ti­ne mi­li­o­na eura, a Cr­na Go­ra, umje­sto da uve­li­ko gra­di ve­li­ke ener­get­ske hi­dro ili ter­mo objek­te, kao i da efi­ka­sno ko­ri­sti po­sto­je­ću ener­gi­ju, i da­lje ogro­man no­vac da­je na pe­gla­nje ener­get­skog de­fi­ci­ta, ra­u­bu­ju­ći i ovo ma­lo po­sto­je­ćih ener­get­skih ka­pa­ci­te­ta ko­je su gra­di­li na­ši oče­vi i đe­do­vi.D.M.


Ne­e­fi­ka­sna eko­nom­ska po­li­ti­ka

●Da li je i šta Vla­da mo­gla da ura­di umje­sto što je po­ve­ća­la PDV za dva pro­cen­ta?
– Po­ve­ća­nje sto­pe PDV-a, ne­po­sred­nog po­re­za ko­ji pla­ća­ju svi, bez raz­li­ke u vi­si­ni za­ra­de i imo­vi­ne je­ste iz­raz ne­mo­ći, od­no­sno pri­zna­nja Vla­de da vo­di ne­e­fi­ka­snu i neo­d­go­va­ra­ju­ću fi­skal­nu, i uop­šte eko­nom­sku po­li­ti­ku. Zbog ne­do­stat­ka vo­lje, že­lje pa i hra­bro­sti da se kre­ne u ozbilj­ne i kor­je­ni­te eko­nom­ke i fi­skal­ne re­for­me, ko­je bi ugro­zile te­me­lje na­či­na na ko­ji se već dvi­je de­ce­ni­je upra­vlja dr­ža­vom, vlast po­se­že za, po nju, naj­jed­no­stav­ni­jim mje­ra­ma, po­put po­ve­ća­nja di­rekt­nih po­re­za, ali ne i po­re­za na do­bit, kao i no­vih za­du­ži­va­nja.
Vla­da je mo­gla da se ob­ra­ču­na sa si­vom eko­no­mi­jom, na­pla­ti po­re­ski dug, uve­de pro­gre­siv­ne sto­pe po­re­za na do­ho­dak i do­bit, ob­ra­ču­na sa ko­rup­ci­jom, opo­re­zu­je po naj­ve­ćim sto­pa­ma imo­vi­nu funk­ci­o­ne­ra ko­ja ne­ma po­kri­će u zva­nič­nim pri­ho­di­ma...


Ci­je­ne će ra­sti

●PDV će od ja­nu­a­ra bi­ti 21 od­sto. U ko­jem pro­cen­tu će ci­je­ne ro­be i uslu­ga da se po­ve­ća­ju na­kon što po­rez na do­da­tu vri­jed­nost sko­či dva od­sto?
– Sva­ko po­ve­ća­nje da­žbi­na, po­re­za, tak­si ili ak­ci­za do­vo­di do po­ve­ća­nja ci­je­na ro­be i uslu­ga, ta­ko da su te­ze o to­me da po­ve­ća­nje sto­pe PDV-a ne­će do­ve­sti do od­re­đe­nog ra­sta ci­je­na neo­dr­ži­ve. Na­rav­no, ne zna­či da će sve ci­je­ne bi­ti po­ve­ća­ne istog mo­men­ta, ali je si­gur­no da će ve­li­ki broj kom­pa­ni­ja ko­je pro­da­ju ro­be i uslu­ge na tr­ži­štu kal­ku­li­sa­ti svo­je ci­je­ne u od­no­su na uve­ća­nu sto­pu PDV-a. Pri tom, ne za­bo­ra­vi­mo da su po­ve­ća­ne i ak­ci­ze na po­je­di­ne pro­iz­vo­de, pa i uve­de­ne ak­ci­ze na ugalj, ko­je će se pre­ko po­ve­ća­ne ci­je­ne uglja za po­tre­be Elek­tro­pri­vre­de pre­ba­ci­ti na te­ret po­tro­ša­ča elek­trič­ne ener­gi­je. Na­rav­no, ni­je sa­mo re­la­tiv­no vi­so­ka sto­pa PDV-a raz­log što gra­đa­ni ima­ju cr­no­gor­ske pla­te, a evrop­ske ci­je­ne, za ve­li­ki broj pro­iz­vo­da i uslu­ga, od onih mo­no­po­li­sa­nih do tzv. tr­ži­šnih.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala "Dan on-line" je kažnjivo i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama.

Podaci, tekstovi, fotografije i informacije objavljene na ovom portalu mogu se koristiti isključivo u lične i nekomercijalne svrhe.
Zabranjeno je svako modifikovanje, kopiranje, štampanje, javno prikazivanje i reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno objavljivanje informacija sa ovog portala u komercijalne svrhe, bez pisane saglasnosti "Jumedia mont" d.o.o..

Prenošenje sadržaja portala "Dan-online" dozvoljeno je uz prethodno pribavljeno odobrenje vlasnika prava, uz obavezno navođenje izvora ili linkovanje izvornog sadržaja portala "Dan on-line".

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"