U kom­pa­ni­ji „Pri­mor­ka” svo­je­vre­me­no je u vi­še po­go­na bi­lo za­po­sle­no pre­ko 1.000 rad­ni­ka. Na­da­le­ko po­zna­toj po pro­iz­vod­nji hlje­ba i pe­ci­va, ra­znih so­ko­va, u „Pri­mor­ci” je za­štit­ni znak bi­la pro­iz­vod­nja ma­sli­no­vog ulja. Biv­ši rad­ni­ci pod­sje­ća­ju da je u funk­ci­ji bio i PAK cen­tar, tj. po­gon za pa­ko­va­nje sit­no­zr­na­stih pro­iz­vo­da. Ka­ko na­gla­ša­va biv­ši rad­nik i sin­di­ka­lac Džev­det Đe­do Beg­zić, u sklo­pu fa­bri­ke bi­la je i pr­ži­o­na ka­fe. Ta­ko­đe je po­sje­do­va­la i cen­tral­nu ko­tlar­ni­cu, po­seb­nu vod­nu sta­ni­cu, hlad­nja­ču, tank la­ger, cen­tral­ni ma­ga­cin, la­bo­ra­to­ri­ju ko­ja je pra­ti­la kva­li­tet pro­iz­vo­da.
– Svi ovi po­go­ni su za pra­te­će objek­te ima­li po­seb­ne skla­di­šne pro­sto­re, a bi­li su obez­bi­je­đe­ni sop­stve­nim tra­fo­sta­ni­ca­ma i pot­pu­no ure­đe­nom put­nom, ko­mu­nal­nom i vod­nom in­fra­struk­tu­rom. Da­kle, ko­li­ko ju­če rad­ni­ci su bi­li upo­sle­ni, do­bro za­ra­đi­va­li, i nijesu brinuli za svo­ju bu­duć­nost – ka­že on, do­da­ju­ći da je da­nas na tom pro­sto­ru tu­ga, če­mer i jad.
– Do­đe vri­je­me ne­ka­kve tran­zi­ci­je za bo­lji ži­vot i raz­vi­tak mo­der­nog po­slo­va­nja „Pri­mor­ke”. Dr­ža­va cje­lo­kup­ni pro­ces po­vje­ri taj­ku­ni­ma i uvo­znič­kom lo­bi­ju iz Sr­bi­je, ko­ji su je za krat­ko vri­je­me mo­der­ni­zo­va­li srav­niv­ši je sa ze­mljom, na­du­va­va­ju­ći svo­je dže­po­ve. Kroz raz­voj­nu do­ku­men­ta­ci­ju Vla­de i da­va­nje od­re­đe­nih be­ne­fi­ta taj­ku­ni­ma, či­ni­lo se da će bi­ti na­pret­ka. Me­đu­tim, u ovoj dr­ža­vi ni­ko ni­kog ne kon­tro­li­še i mo­že da ra­di šta god ko ho­će. Iako po­sto­je slu­žbe za nad­zor fi­nan­sij­skih sred­sta­va ko­ja se ola­ko di­je­le taj­ku­ni­ma za pod­sti­caj na­vod­nih pred­u­ze­ća, ovi to vje­što ko­ri­ste i na lak na­čin do­la­ze do enorm­nog bo­gat­stva – ka­že Beg­zić.
Ka­ko do­da­je, da zlo bu­de ve­će u to­me im po­ma­žu in­sti­tu­ci­ja ko­ja bi tre­ba­lo da, po­red dr­žav­nih, šti­ti i in­te­re­se rad­ni­ka, a po­seb­no imo­vi­nu pred­ze­ća.
– Na­ža­lost, Pri­vred­ni sud i ste­čaj­ne su­di­je sve vri­je­me na­ših pro­ble­ma da­ju po­dr­šku ta­kvim pro­jek­ti­ma. Sto­ga je Pri­vred­ni sud naj­cr­nja tač­ka za sva po­ga­še­na pred­u­ze­ća u Cr­noj Go­ri, ne sa­mo za „Pri­mor­ku” – ka­že on, is­ti­ču­ći da je do­la­skom kom­pa­ni­je „Kri­sma” po­čeo to­tal­ni su­no­vrat „Pri­mor­ke”.
– Do­la­skom ove kom­pa­ni­je u „Pri­mor­ku”, 2008. go­di­ne, na­ja­vlji­va­ne su ve­li­ke am­bi­ci­je i obe­ća­nja, a ubr­zo se is­po­sta­vi­lo da oni ni­je­su do­šli da mo­de­r­ni­zu­ju fa­bri­ku već da za­do­vo­lje lič­ne in­te­re­se, a i to je bi­la kla­sič­na ob­ma­na rad­ni­ka. Ne­ki od onih ko­ji su bi­li za­du­že­ni za no­vu pri­vred­nu raz­voj­nu fi­lo­zo­fi­ju već su za­vr­ši­li u Spu­žu. Na ču­dan na­čin su fa­bri­ku uve­li u ste­čaj, a uz po­moć Pri­vred­nog su­da pro­tiv­za­ko­ni­to ime­nu­ju Žar­ka Osto­ji­ća za ste­čaj­nog uprav­ni­ka. On je do­ve­den da spa­si fa­bri­ku, a upra­vo je on i sa­hra­nio. To su mu omo­gu­ći­li iz Pri­vred­nog su­da, od­no­sno u to vri­je­me pred­sjed­nik i ste­čaj­ne su­di­je. Osto­jić je je­di­ni kri­vac što da­nas ne­ma „Pri­mor­ke”. Na­ža­lost, lju­di ko­ji su upra­vlja­li „Pri­mor­kom”, umje­sto da je za­šti­te, vi­še su vo­lje­li da na­pra­ve dil sa kri­mi­nal­nim gru­pa­ma i pri­stu­pe ru­še­nju svih po­go­na sem pe­ka­re, isi­je­ku sve ma­ši­ne i kom­plet­ne pro­iz­vod­ne li­ni­je, i sve to za­vr­ši u Že­lje­za­ri Nik­šić. Što ni­je po­šlo u Že­lje­za­ru uni­šti­li su po­ža­ri. I na­rav­no, zbog svih tih zlo­dje­la to ru­ko­vod­stvo je za­vr­ši­lo u Spu­žu. Da­kle, oni su ti ko­ji tre­ba de­be­lo da sno­se kri­vi­cu što „Pri­mor­ke” vi­še ne­ma, i što je rad­nici­ma ugro­že­na eg­zi­sten­ci­ja i bu­duć­nost – ka­že on.
Beg­zić pod­sje­ća da je sa­slu­šan pred spe­ci­jal­nim tu­ži­la­štvom na okol­no­sti mal­ver­za­ci­ja u fa­bri­ci na­kon hap­še­nja biv­šeg ru­ko­vod­stva.
– Mo­ja iz­ja­va se upra­vo od­no­si na ne­za­ko­ni­to po­na­šnje ta­da­šnjeg ru­ko­vod­stva u „Pri­mor­ci”, pri­je svih ste­čaj­nog uprav­ni­ka Osto­ji­ća. Kad spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo za­vr­ši svoj po­sao, vi­dje­će­mo ka­ko će se to sve za­vr­ši­ti. Zbog njih je da­nas „Pri­mor­ka” ru­i­na ob­ra­sla u šu­mu i pre­tvo­re­na u ave­tinj­ski grad, bez ži­vo­ta i na­de za bu­duć­nost. Nji­ho­va ime­na na če­lu sa ste­ča­jim uprav­ni­kom Osto­ji­ćem u isto­ri­ji „Pri­mor­ke” bi­će is­pi­sa­na cr­nim slo­vi­ma – za­klju­čio je Beg­zić.D.S.


Za­ra­de u dže­po­vi­ma taj­ku­na

Biv­ši rad­nik Dra­gan Ron­do­vić pod­sje­ća da su rad­ni­ci „Pri­mor­ke” da­nas bu­kval­no na uli­ci.
– Ne­ma­ju po­ve­zan rad­ni staž, za­ra­de su im za­vr­ši­le u dže­po­vi­ma taj­ku­na, kao i ot­prem­ni­ne, a i zdra­vlje im je ugro­že­no. Na ber­zi ra­da ne­će ni­ko da ih pri­mi ili an­ga­žu­je. Mno­gi od njih su u ovoj fa­bri­ci za­mi­je­ni­li svo­je ro­di­te­lje na rad­nim mje­sti­ma. Za­hva­lju­ju­ći oni­ma ko­ji su uni­šti­li fa­bri­ku, na­ša dje­ca ne­će ima­ti za­do­volj­stvo da ra­de u po­go­ni­ma u ko­ji­ma smo mi po­šte­nim ra­dom za­ra­đi­va­li – ka­že on.


Osto­jić: Sve po za­ko­nu

Ste­čaj­ni uprav­nik Žar­ko Osto­jić ka­že da je u „Pri­mor­ci” sve ura­đe­no u skla­du sa za­ko­nom, što je kon­sta­to­vao i tu­ži­lac.
– Zna­ju li Beg­zić i Ron­do­vić da su na­kon me­ne bi­la još dva ili tri ste­čaj­na uprav­ni­ka? Gdje su dru­gi rad­ni­ci da se bu­ne? Oni na­pa­da­ju me­ne da bi za­šti­ti­li ne­ko tre­će li­ce, ali u to­me ne­će us­pje­ti. Ja sam is­pu­nio sve oba­ve­ze pre­ma svi­ma – na­gla­sio je Osto­jić.