Sta­nje u pri­vre­di je ta­kvo da ona ne mo­že da is­tr­pi sve do­dat­ne na­me­te. Mo­ra­mo bi­ti svje­sni da 99 od­sto na­še pri­vre­de či­ne ma­la pred­u­ze­ća, od ko­jih ve­ći­na po­slu­je na ivi­ci odr­ži­vo­sti, da je tre­nut­no blo­ki­ra­no vi­še od 16 hi­lja­da ra­ču­na pred­u­ze­ća i da se taj broj po­ve­ća­va iz go­di­ne u go­di­nu, a to či­ni sko­ro 50 od­sto re­al­ne pri­vre­de, ka­za­la je u in­ter­vjuu za „Dan” pred­sjed­ni­ca Uni­je po­slo­da­va­ca (UPCG) Sve­tla­na Vuk­sa­no­vić.
– Sve ovo nam go­vo­ri da je pri­vre­da u ta­kvom sta­nju da bi­lo ka­kvo po­ve­ća­nje tro­ško­va mo­že da do­ve­de u pi­ta­nje njen op­sta­nak. Na­da­mo se da će se u na­red­nom pe­ri­o­du do­ni­je­ti mje­re ko­je će sti­mu­li­sa­ti rast pri­vre­de, da će se upra­vo kroz te mje­re pri­vre­da ras­te­re­ti­ti i da će se na taj na­čin spri­je­či­ti ne­ga­ti­van uti­caj po­ve­ća­nja sto­pa po­re­za i ak­ci­za. U su­prot­nom bi se uni­štio onaj zdra­vi dio dru­štva, a to su ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća – na­ve­la je Vuk­sa­no­vić.
●Ka­ko će po­ve­ća­nje PDV-a uti­ca­ti na po­slo­va­nje pred­u­ze­ća?
– Kao što već zna­mo, No­va go­di­na je po­če­la sa no­vim na­me­ti­ma. Već od 1. ja­nu­a­ra su­o­če­ni smo sa po­ve­ća­nom op­štom sto­pom PDV-a. Po­ve­ća­nje op­šte sto­pe PDV-a na 21 od­sto uti­ca­će na po­ve­ća­nje op­šteg ni­voa ci­je­na, sma­nje­nje ku­pov­ne mo­ći sta­nov­ni­štva i na pad po­tra­žnje, što će se ne­ga­tiv­no od­ra­zi­ti na spo­sob­nost pla­si­ra­nja pro­iz­vo­da i uslu­ga od stra­ne pred­u­ze­ća, a sa­mim tim na nji­ho­ve pri­ho­de. Mje­re ko­je su pred­lo­že­ne pred­sta­vlja­ju „naj­lak­ši“ me­ha­ni­zam pri­ku­plja­nja jav­nih pri­ho­da. Po­ve­ća­nje op­šte sto­pe PDV-a, uvo­đe­nje no­vih ak­ci­za i po­ve­ća­nje po­sto­je­ćih upra­vo su mje­re ko­je do­vo­de do sa­mo jed­ne si­tu­a­ci­je, do­dat­no uzi­ma­nje nov­ca od pri­vre­de i gra­đa­na, a sve u ci­lju fi­nan­si­ra­nja jav­ne po­tro­šnje.
U UPCG stra­hu­je­mo, a naš stav smo iz­ni­je­li u di­rekt­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji sa do­no­si­o­ci­ma od­lu­ka, da ove mje­re mo­gu ima­ti kon­tra­e­fe­kat – sma­njen pri­liv sred­sta­va u bu­džet usled op­šteg pa­da ku­pov­ne mo­ći gra­đa­na, te do­dat­no sla­blje­nje pri­vre­de. Na­da­mo se da ovo ne­će bi­ti sce­na­rio jer bi on do­nio do­dat­ne pro­ble­me.
●Ho­će li se ci­je­ne do­ba­ra i uslu­ga zbog PDV-a po­ve­ća­ti vi­še od dva od­sto?
– U ovom tre­nut­ku ve­o­ma je te­ško go­vo­ri­ti o to­me ko­li­ko će po­ve­ća­ne op­šte sto­pe PDV-a za dva pro­cent­na po­e­na uti­ca­ti na po­ve­ća­nje op­šteg ni­voa ci­je­na. Ima­ju­ći na umu da je ovo sto­pa ko­ja ob­u­hva­ta naj­ve­ći spek­tar ro­ba i uslu­ga, bri­ne mo­guć­nost da bi po­ve­ća­nje svih ula­znih tro­ško­va mo­glo do­ve­sti i do ra­sta ci­je­na za vi­še od dva od­sto, što ne bi bi­lo do­bro ni za pri­vre­du ni za gra­đa­ne.
●Vla­da je po­čet­kom de­cem­bra na­ja­vi­la po­re­ske olak­ši­ce za po­slo­dav­ce, da bi na­kon 15 da­na na­ve­la da je od­u­sta­la od to­ga jer ne smi­ju do­zvo­li­ti da pri­ho­di bu­du ni­ži od pla­ni­ra­nih. Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te ova­kve pro­mje­ne mi­šlje­nja Vla­de u ve­o­ma krat­kom ro­ku?
– Opet po­na­vlja­mo da je neo­p­hod­no do­dat­no ra­di­ti na kre­i­ra­nju pred­vi­di­vog i odr­ži­vog po­slov­nog am­bi­jen­ta. To pod­ra­zu­mije­va sma­nje­nje op­te­re­će­nja na za­ra­de, kao i su­zbi­ja­nje ne­for­mal­ne eko­no­mi­je. Na taj na­čin se mo­gu obez­bi­je­di­ti zna­čaj­ni bu­džet­ski pri­ho­di, kroz ve­ći ob­u­hvat po­re­skih ob­ve­zni­ka, ko­ji mo­gu za­mi­je­ni­ti ve­ći­nu pred­lo­že­nih mje­ra. Tre­ba ra­di­ti na kre­i­ra­nju sti­mu­la­tiv­nih mje­ra za pri­vre­du ka­ko bi se do­dat­no raz­vi­jao pri­vat­ni sek­tor, za­tim na sma­nje­nju bro­ja za­po­sle­nih u jav­noj upra­vi, što je pro­blem ko­ji već du­ži pe­ri­od pred­sta­vlja upra­vo naj­ve­ći tro­šak jav­nih fi­nan­si­ja itd. Iako sma­tra­mo da je pri­je po­ve­ća­nja po­re­skih sto­pa tre­ba­lo ići sa pri­mje­nom svih go­re po­me­nu­tih mje­ra, sad ka­da je od­lu­ka do­ni­je­ta osta­je da se svi an­ga­žu­je­mo da ona osta­vi što bla­že po­sle­di­ce.D.M.


Su­no­vrat le­gal­nog tr­ži­šta du­va­na

●Od 1. ja­nu­a­ra su po­ve­ća­ne i ak­ci­ze na du­van­ske pro­iz­vo­de. Ka­ko će se to od­ra­zi­ti na du­van­sku in­du­stri­ju?
– Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja se od­lu­či­lo na ubr­za­nje ak­ci­znog ka­len­da­ra u 2017. go­di­ni, ta­ko da za po­sle­di­cu ima­mo po­ve­ća­nje ci­je­na ci­ga­re­ta u pro­sje­ku 40 cen­ti po pa­kli­ci. Po tom no­vom ka­len­da­ru, i u ja­nu­a­ru je usli­je­di­lo još jed­no po­ve­ća­nje spe­ci­fič­ne ak­ci­ze, te uz po­ve­ća­nje sto­pe PDV-a ko­je uti­če na pro­por­ci­o­nal­ni dio ak­ci­ze, ci­ga­re­te će bi­ti sku­plje za, u pro­sje­ku, do­dat­nih 40 cen­ti.
Ono što bri­ne, i na šta smo uka­zi­va­li, je­ste okre­ta­nje po­tro­ša­ča al­ter­na­tiv­nim iz­vo­ri­ma snab­di­je­va­nja. Sad već sa si­gur­no­šću mo­že­mo re­ći da ne­će bi­ti is­pu­nje­ni ci­lje­vi za­cr­ta­ni u fi­skal­noj stra­te­gi­ji, jer sto­pa pa­da le­gal­ne pro­da­je ne mo­že bi­ti u fi­nan­sij­skom is­ka­zu na­do­mje­šte­na pri­mje­nom vi­so­kih ak­ci­znih sto­pa.
Pred­stav­ni­ci naj­ja­čih du­van­skih kom­pa­ni­ja i nji­ho­vi di­stri­bu­te­ri su na sa­stan­ku sa mi­ni­strom fi­nan­si­ja u ok­to­bru upo­zo­ri­li na su­no­vrat le­gal­nog tr­ži­šta. Osta­je da se vi­di ka­ko će se Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja od­ni­je­ti pre­ma već iz­vje­snom raz­vo­ju do­ga­đa­ja na tr­ži­štu ci­ga­re­ta.


Po­ve­ća­nje za­ra­da kad se sma­nje po­re­zi

●Da li bi i iz ko­jeg raz­lo­ga tre­ba­lo po­ve­ća­ti mi­ni­mal­nu za­ra­du i za ko­li­ko?
– UPCG sma­tra da će sma­nje­njem op­te­re­će­nja za­ra­da do­ći do ra­sta ne­to za­ra­da, što će u kraj­njem i po­ve­ća­va­ti bu­džet­ske pri­ho­de. Na­da­mo se da će do­no­si­o­ci od­lu­ka ima­ti slu­ha za ove na­še pred­lo­ge ko­ji bi u znat­noj mje­ri uti­ca­li i na su­zbi­ja­nje ne­for­mal­nog za­po­šlja­va­nja, što bi u ko­nač­nom do­ve­lo do po­ve­ća­nja bro­ja za­po­sle­nih li­ca, tj. po­re­skih ob­ve­zni­ka, a sa­mim tim i do po­ve­ća­nja jav­nih pri­ho­da.
U UPCG ne­će­mo pri­hva­ti­ti po­ve­ća­nje mi­ni­mal­ne za­ra­de uko­li­ko se ne otvo­ri i pi­ta­nje pro­mje­ne me­to­do­lo­gi­je ob­ra­ču­na za­ra­de, tj. uko­li­ko ne do­đe do sma­nje­nja op­te­re­će­nja na za­ra­de. U ovom di­je­lu na­ša ini­ci­ja­ti­va će bi­ti usmje­re­na ka to­me da se raz­mo­tri uvo­đe­nje neo­po­re­zi­vog di­je­la osnov­ne za­ra­de i naj­ni­žeg iz­no­sa start­nog di­je­la za­ra­de. Ta­ko­đe, fo­kus na­še pa­žnje kroz bu­du­ću iz­mje­nu re­gu­la­ti­ve bi­će pre­i­spi­ti­va­nje oprav­da­no­sti vi­si­ne broj­nih do­pri­no­sa ko­ji pra­te ob­ra­čun i is­pla­tu za­ra­de, i ko­ji tro­ško­ve ra­da či­ne iz­u­zet­no ve­li­kim.