Na­kon što je u sep­tem­bru Evrop­ski sud prav­de do­nio oba­ve­zu­ju­ću pre­su­du u slu­ča­ju kre­di­ta in­dek­si­ra­nih u švaj­car­ske fran­ke i tra­žio od na­ci­o­nal­nih su­do­va da im­ple­men­ti­ra­ju di­rek­ti­vu o ne­po­šte­nim ugo­vor­nim od­red­ba­ma, Ape­la­ci­o­ni sud Grč­ke je po­tvr­dio pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du su­da u Ati­ni i is­ta­kao da kre­di­ti in­dek­si­ra­ni u fran­ci­ma ni­su obič­ni kre­di­ti, već slo­žen fi­nan­sij­ski pro­iz­vod sa ve­li­kim ri­zi­ci­ma o ko­ji­ma ban­ke ni­su in­for­mi­sa­le kli­jen­te pri­li­kom ugo­vara­nja. To je još je­dan pod­strek za gra­đa­ne Cr­ne Go­re, ko­ji su pri­je de­se­ni­ju uze­li kod Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ke (HA­AB), sa­da­šnje Adi­ko, kre­di­te u „švaj­car­ci­ma”, da će su­do­vi u Cr­noj Go­ri do­nije­ti pre­su­du u nji­ho­vu ko­rist. Pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci Osnov­ni sud je, me­đu­tim, od­bio nji­ho­vu tu­žbu, pa je sa­da pred­met kod Vi­šeg su­da.
Pred­stav­nik kli­je­na­ta Dra­gan Se­nić je ko­men­ta­ri­šu­ćiu pre­su­du Ape­la­ci­o­nog su­da Grč­ke u ve­zi sa kre­di­ti­ma u „švaj­car­ci­ma” ka­zao da je svi­ma ja­sno da su kre­di­ti u „švaj­car­ci­ma” bi­li ve­li­ka pljač­ka i pre­va­ra.
– Svi­ma je ja­sno da je va­lut­na kla­u­zu­la bi­la štet­na, te da su kli­jen­ti do­ve­de­ni u za­blu­du. Rje­ša­va­li su stam­be­no pi­ta­nje, a ni­su bi­li svje­sni ri­zi­ka zbog va­lut­ne kla­u­zu­le. Ape­la­ci­o­ni sud Grč­ke je utvr­dio da je va­lut­na kla­u­zu­la štet­na i da su kli­jen­ti pre­va­re­ni i do­ve­de­ni u za­blu­du, dok je kod nas Osnov­ni sud do­nio pre­su­du pro­tiv kli­je­na­ta. To je sa­da na Vi­šem su­du i oče­ku­je­mo da će se ta gre­ška is­pra­vi­ti – iz­ja­vio je Se­nić za „Dan”.
Ape­la­ci­o­ni sud Grč­ke je utvr­dio da ugo­vor­ne od­red­be kre­di­ta u „švaj­car­ci­ma” ni­su bi­le tran­spa­rent­ne jer ni­je tač­no i ra­zu­mlji­vo ob­ja­šnjen me­ha­ni­zam uti­ca­ja dru­gih do­ga­đa­ja na pro­mje­nu kur­sa, na osno­vu če­ga bi po­tro­šač znao ka­kve eko­nom­ske po­sle­di­ce ugo­vo­re­na va­lu­ta pro­iz­vo­di u bu­duć­no­sti, po­seb­no po pi­ta­nju le­gi­tim­nog oče­ki­va­nja po­tro­ša­ča da će se pla­ća­njem ugo­vo­re­nih anu­i­te­ta dug sma­nji­va­ti, a ne ra­sti. Utvr­đe­no je i da su kre­di­ti in­dek­si­ra­ni u fran­ci­ma ne­po­sred­no po­ve­za­ni sa de­vi­znim tr­ži­štem, o če­mu su po­tro­ša­či ta­ko­đe mo­ra­li da bu­du oba­vi­je­šte­ni, te da im ni­je bi­la sa­op­šte­na či­nje­ni­ca da je po­čet­kom 2007. go­di­ne po­sto­ja­la de­pre­si­ja­ci­ja va­lut­nog ri­zi­ka eura od 30 od­sto, o če­mu je ban­ke MMF in­for­mi­sao iste go­di­ne. Sud je utvr­dio i da su ban­ke mo­ra­le da pru­že in­for­ma­ci­je ka­ko će tač­no dje­lo­va­ti na pre­o­sta­li dug ve­li­ka de­pre­si­ja­ci­ja eura i isto­vre­me­no po­ve­ća­nje ka­mat­nih sto­pa, te da o tom pro­iz­vo­du in­for­mi­šu po­tro­ša­če pu­tem po­seb­nih sa­vjet­ni­ka.
Sud je po­seb­no utvr­dio da ban­ka ni­je po­nu­di­la po­tro­ša­či­ma mo­guć­nost za­šti­te od ri­zi­ka pro­mje­ne kur­sa, dok je se­be od ta­kvih ri­zi­ka pot­pu­no za­šti­ti­la. Ta­ko­đe, utvr­đe­no je i da su kli­jen­ti kre­di­te uze­li is­klju­či­vo zbog ni­že ka­mat­ne sto­pe, a da je ban­ka zna­la da će do­ći do ve­li­ke de­pre­si­ja­ci­je eura i po­sle­dič­no do pro­mje­ne kre­dit­ne spo­sob­no­sti du­žni­ka iz­nad nji­ho­vih mo­guć­no­sti. Ape­la­ci­o­ni sud Gr­č­ke je pre­su­du do­nio pro­tiv Euro­ban­ke, ko­joj je za­bra­nio da ko­ri­sti bi­lo ko­ju od­red­bu ugo­vo­ra o kre­di­tu ko­ja ima za po­sle­di­cu oba­ve­zu po­tro­ša­ča da pla­ća anu­i­tet u pro­tiv­vri­jed­no­sti fran­ka po kur­su na dan pla­ća­nja.
– Ape­la­ci­o­ni sud Grč­ke je ja­sno utvr­dio da je va­lut­na kla­u­zu­la štet­na i da su kli­jen­ti pre­va­re­ni i do­ve­de­ni u za­blu­du. Eks­tra pro­fit su uze­le ban­ke. Pri­vu­kli su gra­đa­ne ko­ji su že­lje­li da ri­je­še stam­be­no pi­ta­nje ni­žom ka­mat­nom sto­pom. Su­do­vi u mno­gim ze­mlja­ma po­štu­ju pre­su­du Evrop­skog su­da, pa se na­da­mo da ne­će­mo prav­du tra­ži­ti pred evrop­skim su­do­vi­ma, već da će i na­ši su­do­vi po­što­va­ti oba­ve­zu­ju­će pre­su­de su­da prav­de Evrop­ske uni­je. Na­ši su­do­vi, ako Cr­na Go­ra mi­sli da uđe u EU, mo­ra­će da po­štu­ju stav su­da prav­de EU – re­kao je Se­nić i do­dao da sve pre­vi­še tra­je.
– Lju­di su is­cr­plje­ni, a svi­ma je ja­sno da je u pi­ta­nju ve­li­ka pljač­ka i pre­va­ra – za­klju­čio je on.
D.M.


Austri­jan­ci po­kre­nu­li ar­bi­tra­žu

Kod nas je oko 500 lju­di uze­lo kre­di­te sa va­lut­nom kla­u­zu­lom. Skup­šti­na je pri­je dvi­je go­di­ne do­ni­je­la Za­kon o kon­ver­zi­ji ko­jim je pro­pi­sa­no da se kre­di­ti kon­ver­tu­ju sa ka­ma­tom od 8,2 od­sto. U pri­mje­ni za­ko­na je, me­đu­tim, bi­lo pro­ble­ma, jer su kli­jen­ti ko­je je ban­ka pre­ba­ci­la na fak­to­ring kom­pa­ni­ju dru­ga­či­je tre­ti­ra­ni. Od­no­sno, nji­ma u pr­vom na­vra­tu ni­je­su kon­ver­to­va­ni kre­di­ti, već je to ura­đe­no na­knad­no.
Pri­je do­no­še­nja za­ko­na, kli­jen­ti su tu­ži­li ban­ku zbog kre­di­ta, ali je Osnov­ni sud do­nio pre­su­du pro­tiv njih.
Austrij­ska ban­ka je pod­ni­je­la ustav­nu ini­ci­ja­ti­vu zbog do­no­še­nja za­ko­na, a po­kre­nu­la je i ar­bi­tra­žu pro­tiv dr­ža­ve.