Ključ­ni ko­ra­ci u vra­ća­nju eko­nom­skog su­ve­re­ni­te­ta dr­ža­ve su su­zbi­ja­nje „ba­ha­će­nja” ban­kar­skog sek­to­ra i okre­ta­nje ra­du i pro­iz­vod­nji, sma­tra­ju u or­ga­ni­za­ci­ji Kon­kret­no, od­go­vor­no, do­sto­jan­stve­no (KOD). Oni su na­ve­li da je ta for­mu­la za­jed­nič­ka za Island i Ma­đar­sku, dok je kod Cr­ne Go­re pot­pu­no dru­ga pri­ča.
– Ne­ka­da je Slu­žba dr­žav­nog knji­go­vod­stva (SDK) bi­la u slu­žbi gra­đa­na i pri­vre­de, obez­bje­đi­va­la je si­gu­ran i „jef­tin” pro­tok nov­ca, uz mi­ni­mal­ne pro­vi­zi­je ili čak i bez pro­vi­zi­je. Da­nas ban­ke u Cr­noj Go­ri ostva­ru­ju vi­so­ke pri­ho­de po osno­vu na­pla­te pro­vi­zi­ja za tran­sak­ci­je fi­zič­kih i prav­nih li­ca – ka­zao je pred­stav­nik or­ga­ni­za­ci­je KOD Pe­tar Go­šo­vić i do­dao da gra­đa­ni mo­ra­ju bi­ti za­šti­će­ni od neo­sno­va­no vi­so­kih ka­ma­ta.
– Ka­ma­te mo­ra­ju bi­ti ra­zum­ne. Ma­la pri­vre­da ko­joj ban­ke na­me­ću ka­mat­nu sto­pu od 6 do 12 od­sto, a u ne­kim slu­ča­je­vi­ma, kod mi­kro­kre­dit­nih usta­no­va, i zna­čaj­no vi­šoj od 20 od­sto – ne mo­že da se raz­vi­ja. Po­re­đe­nja ra­di, da­nas mo­že­te na­ći kre­dit­ne li­ni­je u ino­stran­stvu iz­me­đu 1,5 i tri od­sto. A ako će­te da šte­di­te u ban­ka­ma u Cr­noj Go­ri – ka­ma­ta je is­pod je­dan od­sto. Na sve ovo gu­ve­r­ner go­to­vo da bo­lje bra­ni in­te­re­se ba­na­ka ne­go što to one sa­me či­ne – is­ta­kao je Go­šo­vić.
Re­zul­tat to­ga je, ka­ko je na­veo, uspo­re­na eko­no­mi­ja i još jed­na ba­ri­je­ra za raz­voj mi­kro i ma­lih pred­u­ze­ća.
– Da bi­smo kre­nu­li na­pri­jed, a ti­me i uma­nji­li spolj­no­tr­go­vin­ski de­fi­cit mo­ra­mo po­če­ti da pro­iz­vo­di­mo. Ne­ka­da smo pro­iz­vo­di­li – od ma­ji­ce do ba­ge­ra. Da­nas ka­da uđe­te u bi­lo ko­ju pro­dav­ni­cu, ko­li­ko je to­ga što vi­di­te pro­iz­ve­de­no u Cr­noj Go­ri – pi­tao je Go­šo­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, za po­če­tak bi tre­ba­lo sma­nji­ti uvoz hra­ne. Dnev­no se na uvoz hra­ne u 2017. go­di­ni tro­ši­lo 1,1 mi­li­on, dok je la­ni uve­ze­no 46 mi­li­o­na eura vi­še hra­ne ne­go 2015.
– Pri­ča da će stra­ne di­rekt­ne in­ve­sti­ci­je raz­vi­ti ze­mlju su baj­ke ko­je se ni­gdje ni­je­su do­go­di­le. Te in­ve­sti­ci­je mo­gu da po­mog­nu eko­no­mi­ji ka­da je ona već raz­vi­je­na, ali sam po­čet­ni raz­voj od ko­ga ima ko­rist za­jed­ni­ca, ni­kad ne le­ži na tom mje­stu. Tr­ži­šna utak­mi­ca sa ve­li­kim, mul­ti­na­ci­o­nal­nim „gi­gan­ti­ma” je ne­mo­gu­ća mi­si­ja za ma­la pred­u­ze­ća – ko­ja zna­čaj­no do­pri­no­se stan­dar­du obič­nog gra­đa­ni­na. Pod­sje­ća­nje: ve­ći­na ve­li­kih svjet­skih „igra­ča” u po­čet­ku su bi­la ma­la, po­ro­dič­na pred­u­ze­ća. Ova­kva po­li­ti­ka mo­ra da se od­ba­ci od­mah. Mo­ra se usta­no­vi­ti pri­ni­cip i prak­sa ula­ga­nja u obra­zo­va­nje, obu­ku rad­ni­ka, teh­no­lo­ške ino­va­ci­je, sna­že­nje do­ma­ćih stvar­nih pri­vred­ni­ka i otva­ra­nje pro­iz­vod­nih po­go­na. To je for­mu­la opo­rav­ka eko­no­mi­je – po­ru­čio je on.D.M.


Ma­đar­ska u plu­su,Cr­na Go­ra u mi­nu­su

Go­šo­vić je upo­re­dio eko­nom­ske pa­ra­me­tre Ma­đar­ske i Cr­ne Go­re. Pre­ma po­da­ci­ma za 2016. go­di­nu, Ma­đar­ska je iz­ve­zla 93 mi­li­jar­de vri­jed­nu ro­bu, a uve­zla 83 mi­li­jar­de, dok je u is­toj go­di­ni Cr­na Go­ra iz­ve­zla 320 mi­li­o­na, a uve­zla dvi­je mi­li­jar­de. Ma­đa­r­ska, ka­ko je na­veo, po gla­vi sta­nov­ni­ka je iz­ve­zla te go­di­ne 9,4 hi­lja­da, a Cr­na Go­ra 500 eura.
– U Ma­đar­skoj je na­lo­že­no ban­ka­ma da iz­vr­še kom­pen­za­ci­ju za sve ko­ri­sni­ke kre­di­ta uze­tih u euri­ma ili fran­ci­ma po „ne­fer” uslo­vi­ma, uve­den vi­sok po­rez ban­ka­ma, po­kre­nu­ta afir­ma­ci­ja do­ma­ćih pri­vred­ni­ka i vra­ćen ener­get­ski su­ve­re­ni­tet. U Cr­noj Go­ru gu­ver­ner sa­mo po­sma­tra po­na­ša­nje ba­na­ka, spas se vi­di sa­mo u stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma, dok Vla­da či­ni sve da ne ot­ku­pi pre­ko 40 od­sto ak­ci­ja EPCG po ni­žoj ci­je­ni ne­go što ih je pro­da­la. Eto for­mu­le ka­ko je Ma­đar­ska 10 mi­li­jar­di u plu­su, a mi 1,7 mi­li­jar­di u mi­nu­su – na­veo je Go­šo­vić.
Na­ža­lost, ka­ko je ka­zao, ni­je se tu sta­lo.
– Pre­ma pre­li­mi­nar­nim po­da­ci­ma Mon­sta­ta, ne­ga­tiv­ni bi­lans je u 2017. go­di­ni uve­ćan za 200 mi­li­o­na u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu, a u od­no­su na 2015. za pre­ko 400 mi­li­o­na. To je po­rast za sko­ro ci­je­li bu­džet Fon­da PIO u sa­mo dvi­je go­di­ne – pre­ci­zi­rao je on.