Ve­li­ki broj li­ca ko­ji­ma je Vla­da Cr­ne Go­re do­di­je­li­la cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo ni­je­su is­pu­ni­la ono što ih je pre­po­ru­či­va­lo za do­bi­ja­nje eko­nom­skog pa­so­ša – in­ve­sti­ci­je i no­va rad­na mje­sta, što po­ka­zu­je za­jed­nič­ko is­tra­ži­va­nje MANS-a, Tran­spa­ren­si intrnešenela i Me­đu­na­rod­ne mre­že za is­tra­ži­va­nje or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je (OC­CRP) o eko­nom­skom dr­ža­vljan­stvu, po­zna­ti­jem kao „zlat­na vi­za”. OC­CCR je ju­če ob­ja­vio niz is­tra­ži­va­nja u ko­ji­ma se ob­ja­šnja­va ka­ko su pro­gra­mi za da­va­nje dr­ža­vljan­stva i bo­ra­vi­šne do­zvo­le, u za­mje­nu za in­ve­sti­ci­je, sklo­ni zlu­po­tre­bi i pod­ri­va­ju bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je u EU i ze­mlja­ma u okru­že­nju, te da se pro­da­ju bez do­volj­no nad­zo­ra, tran­spa­rent­no­sti i ana­li­ze. Pre­ma na­la­zi­ma OC­CRP-a, Cr­na Go­ra, ko­ja se na­la­zi u pre­go­vo­ri­ma za član­stvo u EU, odo­bri­la je dr­ža­vljan­stvo po­je­din­ci­ma ko­ji su op­tu­že­ni u svo­jim ze­mlja­ma. U pi­ta­nju su biv­ši pre­mi­jer Taj­lan­da Tak­sin Ši­na­va­tra, op­tu­žen za ko­rup­ci­ju, i biv­ši pa­le­stin­ski mi­ni­star bez­bjed­no­sti Mo­ha­med Da­hlan, op­tu­žen za pro­ne­vje­ru.
U tek­stu o eko­nom­skom dr­ža­vljan­stvu u Cr­noj Go­ri po­seb­no se is­ti­če dr­ža­vljan­stvo Ši­na­va­tre kao naj­po­zna­ti­jeg „no­vog Cr­no­gor­ca”. On je 2008. go­di­ne po­bje­gao iz svo­je ze­mlje, a ka­sni­je je osu­đen za ko­rup­ci­ju. Iako Cr­na Go­ra ta­da ni­je ima­la pro­gram za „zlat­nu vi­zu”, Ši­na­va­tra je 2010. do­bio dr­ža­vljan­stvo i pa­soš u za­mje­nu za obe­ća­ne in­ve­sti­ci­je.
– Ši­na­va­tra je de­po­no­vao 15 mi­li­o­na eura na ra­čun kod Pr­ve ban­ke, a ono što se de­si­lo ka­sni­je po­ka­zu­je ka­ko se stva­ri ra­de u Cr­noj Go­ri. Naj­ve­ći vla­snik Pr­ve ban­ke je Aco Đu­ka­no­vić, brat ta­da­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. U vri­je­me ka­da je Ši­na­va­tra upla­tio no­vac na ra­čun, Pr­voj ban­ci je očaj­nič­ki bio po­tre­ban – pi­še u tek­stu OC­CRP-a ko­ji su za Cr­nu Go­ru pi­sa­li De­jan Mi­lo­vac i La­zar Gr­di­nić iz MANS-a.
Stvar­nu in­ve­sti­ci­ju Ši­na­va­tra je na­pra­vio tek u apri­lu 2017. go­di­ne, ka­da je ku­pio dio ostr­va Sve­ti Ni­ko­la na­spram Bu­dve, po­zna­ti­jeg kao Ha­va­ji, za 24 mi­li­o­na eura. Dio ostr­va je ku­pio od Stan­ka Ca­ne­ta Su­bo­ti­ća, bli­skog pri­ja­te­lja Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji je ze­mlji­šte ku­pio 2007. go­di­ne uz po­moć kre­di­ta kod Pr­ve ban­ke. Uz bra­ću Đu­ka­no­vić i čla­no­ve kri­mi­nal­ne po­ro­di­ce Sa­kra Ko­ro­na Uni­ta, ka­ko pi­šu, Su­bo­tić je op­tu­žen za šverc ci­ga­re­ta u Ita­li­ji de­ve­de­se­tih go­di­na, ali se slu­čaj to­kom go­di­na „ras­pao” zbog pro­mje­ne ita­li­jan­skih tu­ži­la­ca. Sa­da pla­no­ve za raz­voj Ši­na­va­tri­nog ze­mlji­šta na ostr­vu pra­vi pred­u­ze­će ko­je je u vla­sni­štvu Aca Đu­ka­no­vi­ća.
Ka­ko pi­še u tek­stu, sumnjivi lju­di su do­bi­ja­li dr­ža­vljan­stvo na osno­vu obe­ća­nja bu­du­ćih in­ve­sti­ci­ja, dok je nji­hov uti­caj na eko­no­mi­ju ogra­ni­čen na ku­po­vi­nu luk­su­znih apart­ma­na, uglav­nom na oba­li.
– Da­hlan je cr­no­gor­ski pa­soš do­bio 2010. go­di­ne, ka­da je jav­nost sa­zna­la da je op­tu­žen za pro­ne­vje­ru dr­žav­nih fon­do­va u Pa­le­sti­ni. Kao i u slu­ča­ju Ši­na­va­tre, oprav­da­nost do­bi­ja­nja dr­ža­vljan­stva bi­la je ne­ja­sna i ne­pre­ci­zna, bez ika­kvih jav­nih in­fror­ma­ci­ja u ve­zi sa nje­go­vom ulo­gom part­ne­ra ili čak pro­mo­te­ra bi­lo ka­kvih ula­ga­nja u Cr­nu Go­ru – pi­še u tek­stu.
Dru­gi no­vi kon­tro­verz­ni Cr­no­go­rac je Vei Seng Pol Pua, ma­le­zij­ski mi­li­jar­der ko­ji je uhap­šen 2014. go­di­ne za or­ga­ni­zo­va­nje ile­gal­nog koc­ka­nja u SAD. Po­sli­je ne­ko­li­ko mje­se­ci pro­ve­de­nih u pri­tvo­ru, oslo­bo­đen je jer je FBI ne­za­ko­ni­to pri­ba­vio do­ka­ze pro­tiv nje­ga. Pre­ma pi­sa­nju me­di­ja, Pua je do­bio cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo 2013. ili 2014. go­di­ne.
U Cr­noj Go­ri je, ka­ko pi­še, for­mi­rao part­ner­stvo sa Pe­tro­som Sta­ti­som, ko­ji je ta­ko­đe do­bio cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo na osno­vu po­seb­nih eko­nom­skih in­te­re­sa i na­pra­vio vi­še in­ve­sti­ci­ja u ze­mlji. Nji­ho­vi za­jed­nič­ki po­slo­vi su u ve­zi sa ban­kar­stvom i Sve­tim Ste­fa­nom.
Za raz­li­ku od Ši­na­va­tre, Da­hla­na i Pue, ne­ki stra­te­ški in­ve­sti­to­ri ko­ji su ste­kli dr­ža­vljan­stvo ima­li su zna­čaj­na ula­ga­nja. U pi­ta­nju su Sa­mih Sa­vi­ris ko­ji tre­nut­no in­ve­sti­ra u Lu­šti­cu bej, te Ah­met Eren­tok, pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Azmont in­vest­ment­sa, ko­ji gra­di Por­to No­vi u Kum­bo­ru.
Dr­ža­va tre­nut­no sa­ma pra­vi pro­gram eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva, a re­gi­o­nal­ni ko­or­di­na­tor za Evro­pu i cen­tral­nu Azi­ju u Tran­sa­pren­si in­ter­ne­še­ne­lu Kor­ne­li­ja Abel upo­zo­ra­va da ta­kvi pro­gra­mi mo­gu ima­ti ozbilj­ne ne­do­stat­ke.D.M.-M.V.


Mi­lo­vi Cr­no­gor­ci ni­žu gu­bit­ke

Mi­lo Đu­ka­no­vić je 2014. i 2016. go­di­ne pred­lo­žio dva in­ve­sti­to­ra za no­ve dr­ža­vlja­ne – Bo­bi Lin Hejs i Igor Bi­di­lo, po­ka­zu­je is­tra­ži­va­nje.
– Hejs je ku­pio ne­kret­ni­ne u Por­to Mon­te­ne­gru, luk­su­znom stam­be­nom kom­plek­su, a po­sje­du­je i kom­pa­ni­ju ko­ja za­po­šlja­va dvo­je lju­di, ali je za­bi­lje­ži­la sa­mo gu­bi­ke. Bi­di­lo je ta­ko­đe in­ve­sti­rao u Tiv­tu i an­ga­žo­vao jed­nu oso­bu. Nje­go­va kom­pa­ni­je je za­bi­lje­ži­la pro­fit sa­mo 2016. go­di­ne, dok je ra­ni­je po­slo­va­la sa gu­bit­kom – pi­še u tek­stu.
Cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­nin je po­stao i Austra­li­ja­nac Ro­mi Ha­vat 2015. go­di­ne, ko­ji u če­ti­ri kom­pa­ni­je za­po­šlja­va 25 lju­di.


Du­škov Li­bi­jac ni­je ni­šta ulo­žio

Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da je 2014. go­di­ne Ha­di Mar­van Av­de iz Li­bi­je do­bio dr­ža­vljan­stvo na osno­vu pre­po­ru­ke pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, ko­ji je ta­da bio pot­pred­sjed­nik Vla­de. On je, ka­ko pi­še u tek­stu, po­tvr­dio da je Av­de bio od po­seb­nog zna­ča­ja za dr­ža­vu, jer je ko­or­di­ni­rao ak­tiv­no­sti­ma iz­me­đu pred­sjed­ni­ka i di­rek­to­ra gru­pe Al Ku­dra u Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma. Re­kao je i da je Av­de znat­no do­pri­nio fo­ku­su kom­pa­ni­je na in­ve­sti­ci­je u Cr­nu Go­ru, od ko­je se oče­ku­je da iz­gra­di tu­ri­stič­ki kom­pleks na Pri­mor­ju i raz­vi­je in­du­stri­ju me­di­cin­skog tu­ri­zma u ze­mlji.
Pre­ma re­gi­stru kom­pa­ni­ja, Av­de je di­rek­tor do­ma­će fi­li­ja­le Al Ku­dra gru­pe ko­ja se opi­su­je kao „je­dan od vo­de­ćih stra­te­ških in­ve­sti­to­ra u emi­ra­tu Abu Da­bi”.
– Me­đu­tim, kom­pa­ni­ja do sa­da ni­je uči­ni­la oči­gled­ne in­ve­sti­ci­je u Cr­noj Go­ri. Ne­ma ni­ka­kvu ze­mlju re­gi­stro­va­nu na svo­je ime, ni­ti je pod­ni­je­la go­di­šnje ra­ču­ne cr­no­gor­skom po­re­skom or­ga­nu od nje­nog osni­va­nja 2014. go­di­ne – pi­še u tek­stu.