Ekonomija MMF UPOZORIO VLADU DA PRESTANE SA DAVANjEM GARANCIJA I PREDLOŽIO MJERE KONSOLIDACIJE JAVNIH FINANSIJAPovećati poreze i smanjiti plate■Katnić odgovorio da neće povećati poreze, da ne bi otjerali investitore, a da je osjetljivo smanjenje zarada i otpuštanja prekobrojnih, iako je priznao da je javna potrošnja prevelika Ako Vlada ne može da prestane da daje garancije preduzećima, najmanje što može je da uvede nove poreze, od čije naplate bi se pokrivali fiskali gubici, ocijenio je šef misije Međunarodnog monetarnog fonda Garvin Bel na jučerašnjoj konferenciji za novinare povodom predstavljanja preliminarnih zaključaka misije MMF -a, na kraju posjete Crnoj Gori.
On je podsjetio da je prošlogodišnji budžet bio pod nepovoljim uticajem zbog aktiviranja garancija datim povjeriocima Željezare od 33 miliona eura, pa je MMF predloži Vladi da, zbog perspektive javnih finansija, prestane sa fiskalnom pomoći, odnosno da prestane da finansira transfere kompanija.
Bel je istakao da Crna Gora ima kamatnu stopu na profit od 9 odsto, dok je najniža u okruženju 10 odsto, te da ima i najniži PDV od 17 procenata. Dodao je da porezi nijesu niski kada se u obzir uzmu obavezni socijalni doprinosi, ali da je, uprkos tome, štetni uticaj poreza za zapošljavanje niži nego u regionu. On je najavio da će, u postupku prilagođavanja EU, doći do povećanja akciznih poreza i da treba ukinuti sve olakšice uvedene tokom krize i umjesto njih usvojiti okvire u skladu sa međunarodnom praksom.
– Smatram da 47 odsto, koliko iznosi procenat javnog duga u bruto domaćem proizvodu, nije visok kada se u uporedi sa drugim zemljama, ali i da treba uzeti u obzir da je Crna Gora izuzetno mala i otvorena ekonomija, te da nema pristup stvaranju sopstvene likvidnosti, kao i da bilo kakav šok u segmentu likvidnosti i solventnosti mora da bude poništen otpuštanjem fiskalnih rezervi, koje su se smanjile usled povećenja javnog duga – rekao je Bel, i smatra da je povećanje javnog duga sa 27 odsto iz 2007. na 46 odsto BDP ove godine, sa dodatnim garancijama, narastao zbog deficita u budžetu.
– U prošloj godini konsolidovani rashod javne potrošnje smanjen je za 2,7 odsto BDP, što je značajno, ali je istovremeno došlo do aktiviranja kreditnih garancija i pada prihoda – rekao je on ističući da takvi rizici postoje i u ovoj godini, te da MMF preporučuje mjere smanjenja zarada i ličnih primanja, koji čine 12 odsto BDP, kao i smanjenje broja zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta.
– Tržište rada je najakutniji problem, jer Crna Gora ima izuzetno veliki udio dugoročno nezaposlenih osoba i vrlo nisko učešće produktivnosti radne snage – naveo je Bel i ocijenio da je ograničavanje ugovora na određeno vrijeme gubitak fleksibilnosti, jer su oni osnova za kreiranje novih radnih mjesta u privatnom sektoru. Preporučio je povećanje fleksibilnosti ugovora na određeno vrijeme, ili promjene u opštem kolektivnom ugovoru.
– Penzije su značajno porasle i čine 4,5 odsto BDP, na šta je Vlada reagovala izmjenom penzijskog sistema. MMF preporučuje i izmjene u socijalnom segmentu i njihovo bolje usmjeravanje – rekao je Bel.
Ministar ekonomije Milorad Katnić kazao je da aktivirenje državnih garancija neće dovesti do rebalansa budžeta, ali da će dodatni troškovi podrazumijevati njegovo preispitivanje sa aspekta ukupnih rashoda i prihoda.
– Rebalans budžeta formalno nije neophodan, ali ukoliko imamo značajne dodatne troškove koji su rezultat aktiviranja i plaćanja posebnih garancija, onda je potrebno uraditi preispitivanje pozicije, odnosno u krajnjem rebalans budžeta – rekao je on ističući da je važno usaglašavanje politike Vlade sa politikom MMF-a kako bi, u slučaju da zatreba, mogli da dobiju finansijsku podršku.Katnić je kazao da nije bilo razgovora o kreditnom zaduženju. Istakao je da je Vlada saglasna je sa dijelom preporuka MMF-a, ali neće prihvatiti sve predloženo.
– To nije odbijanja mjera, već hoćemo da zadržimo konkurentan poreski sistem, posebno direktnih poreza i treba dobro analizirati moguće posledice povećanja poreza na dohodak i dobit – rekao je on, ističući da bi povećanje poreza moglo da bude pogrešan signal investitorima i da dodatno optereti troškove rada, što bi se negativno reflektovalo na ekonomiju.
On je ocijenio da je Vlada saglasna sa MMF-om da je javna potrošnja visoka u odnosu na BDP i da postoji potreba za smanjenjem.
– Osjetljivo je pitanje daljeg smanjivanja zarada i broja zaposlenih, jer je to direktno povezano, ne samo sa fiskalnim nego i socijalnim elementima, pa u tom dijelu treba biti obazriv – smatra Katnić.
J.V.
Ekonomskog rasta neće biti
Ove godine neće biti ekonomskog rasta, ali ni smanjenja – procijenio je MMF.
– U prošloj godini procijenili smo ekonomski rast od 2,5 procenata, dok za tekuću godinu ne predviđamo da će biti rasta zbog teškog međunarodnog okruženja – rekao je Bel, ističući da to potvrđuju i juče objavljeni rezultati u eurozoni koji pokazuju da je ekonomski rast u zadnjem kvartalu bio u minusu 0,3 procenta.
Važno je da se banke drže
Ekonomski rast Crne Gore u prošloj godini je iznosio između dva i tri procenta, a bankarski sektor u značajnoj mjeri oporavljen, ali i dalje nedovoljno, ocijenio je guverner Radoje Žugić.
On je pojasnio da se Crna Gora suočava sa izazovima smanjene likvidnosti realnog sektora, ali je istakao da Centralna banka radi na sublimiranju elemenata ranjivosti.
)){kind=small}
