Grč­ko „ne”, ko­je će do­ve­sti do pa­da eura u od­no­su na do­lar, ne­ga­tiv­no će se od­ra­zi­ti na cr­no­gor­sku eko­no­mi­ju, ta­ko što će kre­dit za auto­put do­dat­no po­sku­pje­ti, sma­tra­ju eko­no­mi­sti.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić je na­veo da smo svje­do­ci da je euro u pa­du i do­dao da će ta­ko bi­ti sve dok se si­tu­a­ci­ja u Grč­koj ne raš­či­sti.
– Za­du­že­nje za auto­put je u do­la­ri­ma i ako du­go­roč­no euro bu­de na ni­skom ni­vou bi­će pro­ble­ma. Na tu­ri­zam ne­će ima­ti uti­ca­ja, jer se go­sti iz Sr­bi­je ne­će pre­se­li­ti sa grč­kog na na­še Pri­mor­je – ka­zao je Bo­ja­nić za „Dan”.
Član Od­bo­ra za eko­no­mi­ju Ne­boj­ša Me­do­je­vić (DF) sa­gla­san je sa Bo­ja­ni­ćem.
– Kre­dit za auto­put je i pri­je grč­kog re­fe­ren­du­ma po­sku­pio pre­ko 100 mi­li­o­na u od­no­su na da­tum pot­pi­si­va­nja, zbog pa­da eura u od­no­su na do­lar – na­veo je Me­do­je­vić.
Kre­dit za auto­put iz­no­si 944 mi­li­o­na do­la­ra, a sa ot­pla­tom glav­ni­ce će se po­če­ti 2021. go­di­ne. Vla­da je re­kla da ne­ma re­zer­vni plan zbog kre­di­ta u do­la­ri­ma, te da sve za­vi­si od svjet­ske eko­no­mi­je i Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va.
Osim auto­pu­ta, Me­do­je­vić sma­tra da će se grč­ko „ne” ne­ga­tiv­no od­ra­zi­ti na ugo­vo­re o za­ku­pu Mi­lo­če­ra, Sve­tog Ste­fa­na i Kra­lji­či­ne pla­že.
– Je­dan od grč­kih taj­ku­na Vik­tor Re­stis stra­te­ški je part­ner za in­ve­sti­ci­je na Mi­lo­če­ru i Sve­tom Ste­fa­nu. Ugo­vor ni­je re­a­li­zo­van i Vla­da po­ku­ša­va do­ta­ci­ja­ma da ga re­a­li­zu­je sa Re­sti­som i nje­go­vim part­ne­rom Pe­tro­som Sta­ti­som – re­kao je Me­do­je­vić.
Tre­ći pro­blem, ka­ko je na­veo, je­ste taj što će Evro­pa bi­ti pod pri­ti­skom da se re­for­mi­še Evrop­ska uni­ja.
– To će osna­ži­ti pri­ti­sak na Cr­nu Go­ru da se ne­što ura­di kroz pro­ces evrop­skih in­te­gra­ci­ja – is­ta­kao je on.
Po­zi­tiv­na stra­na is­ho­da re­fe­ren­du­ma u Grč­koj, ka­ko je ka­zao, je­ste što je grč­ki na­rod po­ka­zao da su su­ve­re­nost i de­mo­kra­ti­ja iz­nad in­te­re­sa špe­ku­la­tiv­nih ba­na­ka.
– Naj­ve­ći dio grč­kog du­ga či­ne du­go­vi pri­vat­nih ba­na­ka ko­je su pre­u­ze­li po­li­ti­ča­ri iz pret­hod­nih vla­da. To je lek­ci­ja ko­ju mo­že­mo i mi da na­u­či­mo. Ka­da do­đe na vlast, DF ne­će pla­ti­ti ni­je­dan dug ko­ji je na­pra­vi­la vla­da Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, a za ko­ji se utvr­di da su ne­le­gi­ti­man. Du­go­ve KAP-a, Že­lje­za­re, Pri­mor­ke i mno­gih dru­gih ne tre­ba da pla­ti­mo. Po­zi­tiv­na po­ru­ka je da gra­đa­ni ako ima­ju pa­tri­ot­sku vla­du mo­gu da se su­prot­sta­ve ban­kar­skim moć­ni­ci­ma iz Evro­pe, ko­ji že­le du­žnič­kim rop­stvom pre­u­zmu upra­vlja­nje dr­ža­va­ma – na­veo je Me­do­je­vić.
On se na­da da će Cr­na Go­ra na­kon pro­te­sta na je­sen do­bi­ti jed­nu ta­kvu vla­du, ko­ja će da šti­ti in­te­re­se gra­đa­na, a ne taj­ku­na.
Gr­ci su na re­fer­ndu­mu u ne­dje­lju gla­sa­li pro­tiv pred­lo­ga Evrop­ske ko­mi­si­je, Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke i MMF-a, ko­ji su zah­ti­je­va­li re­for­me u za­mje­nu za pro­du­že­nje spo­ra­zu­ma o pa­ke­tu po­mo­ći do no­vem­bra. Pro­du­že­nje je od­bi­je­no, a pro­gram po­mo­ći okon­čan, kao što je pla­ni­ra­no, 30. ju­na, na­kon pro­pa­sti pre­go­vo­ra Grč­ke sa kre­di­to­ri­ma.
Grč­ka vla­da ni­je že­lje­la da pri­hva­ti ovaj pred­log bez kon­sul­to­va­nja gra­đa­na, a pre­mi­jer Grč­ke Alek­sis Ci­pras ga je na­zvao „ul­ti­ma­tu­mom” i ucje­nom, dok na dru­goj stra­ni evrop­ski zva­nič­ni­ci is­ti­ču da se ra­di o „ve­li­ko­du­šnoj po­nu­di”.
Na re­fe­ren­du­mu, gdje je na­rod od­lu­či­vao da li da pri­hva­ti ili od­bi­je po­nu­du evrop­skih kre­di­to­ra, 61 od­sto gra­đa­na za­o­kru­žio je „ne” ili na grč­kom „ohi”.
D.M.


Bi­će ma­nje pa­ra za po­moć

Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić na­veo je da re­fe­ren­dum u Grč­koj mo­že uti­ca­ti ne­ga­tiv­no na Cr­nu Go­ru, ta­ko što će bi­ti ma­nje pa­ra za po­moć ka­da uđe­mo u EU.
– Na kri­zu u Grč­koj mo­že­mo da gle­da­mo i ka­že­mo da je na­ma u Cr­noj Go­ri te­ško, ali da ima i go­rih od nas – re­kao je Le­kić i do­dao da se Cr­na Go­ra ozbilj­no mo­ra po­za­ba­vi­ti jav­nim du­gom i BDP-om.
– Jav­ni dug ra­ste br­že od BDP-a, što je za­bri­nja­va­ju­će – re­kao je Le­kić.