Pi­še: DRAGAN RADEVIĆ


Iz da­nas do­stup­nih do­ku­me­na­ta, ko­je je autor imao pri­li­ke da pre­gle­da u ar­hi­vi­ma ju­go­slo­ven­ske OZNE i UD­BE, par­ti­zan­ska ko­man­da je sve vri­je­me pom­no pra­ti­la po­vla­če­nje Jugoslovenske kra­ljev­ske voj­ske iz Cr­ne Go­re i ci­vil­nog zbje­ga. Ta­ko u izvješ­taju sa te­re­na, pi­sa­nom 12. fe­bru­a­ra 1945. go­di­ne, pro­sli­je­đe­nom Tre­ćem kor­pu­su NOVJ, iz­me­đu osta­log,pi­še:
„Gru­pa čet­nič­kih ban­di, pod ko­man­dom pod­pu­kov­ni­ka Pa­vla Đu­ri­ši­ća, iz Cr­ne Go­re, pre­ko Vi­še­gra­da, Že­pe, Ma­log Po­lja, Klad­nja, Olo­va, oti­šla je pru­gom Olo­vo–Za­vi­do­vi­ći. Sa nji­ma se na­la­zi ve­ći broj nji­ho­vih po­ro­di­ca, ko­je su čet­ni­ci uglav­nom si­lom po­tje­ra­li, pod iz­go­vo­rom da će ih par­ti­za­ni po­bi­ti, ako bi ih sa­če­ka­li ili im se pre­da­li.
Pre­ma iz­ja­vi za­ro­blje­nih čet­ni­ka, pr­va gru­pa sa­sto­ji se iz tri di­vi­zi­je, sva­ka di­vi­zi­ja ima po tri pu­ka, puk po tri ba­ta­ljo­na, a ba­ta­ljo­ni po tri če­te, ko­je su ja­ke po 65-70 bo­ra­ca. Ova­kva for­ma­ci­ja je iz­vr­še­na u Ru­dom. Do ta­da su ima­li bri­ga­de po ple­me­ni­ma…
Sed­ma di­vi­zi­ja – ko­man­dant ka­pe­tan Le­ko La­lić, u svo­me sa­sta­vu ima tri pu­ka. Pu­kov­nik Pa­vić pred­vo­di 15. puk. Ko­man­dant pr­vog ba­ta­ljo­na je re­zer­vni ka­pe­tan Mi­lu­tin Bu­ki­lić; dru­gog ba­ta­ljo­na po­ruč­nik Le­šo Da­šić; tre­ćeg re­zer­vni ka­pe­tan Mi­ća Ma­ri­ja­no­vić, če­tvr­tog pu­ka ko­man­dant Velj­ko To­mo­vić. Ko­man­dan­ti ba­ta­ljo­na u ovo­me pu­ku su ka­pe­tan An­đe­lić, re­zer­vni ka­pe­tan uči­telj Ra­do­njić i ka­pe­tan Du­šan Vu­ja­di­no­vić. Sed­mi puk pred­vo­di ko­man­dant ka­pe­tan Ja­ni­čić. Ime­na ko­man­da­na­ta ba­ta­ljo­na su mi ne­po­zna­ta. Ko­man­dan­ti osta­lih di­vi­zi­ja, či­je bro­je­ve ne znam, su ka­pe­tan Ivan Ru­žić i pu­kov­nik Va­so Vuk­če­vić.
Ove tri di­vi­zi­je či­ne Cr­no­gor­ski ar­mij­ski kor­pus, či­ji je ko­man­dant Pa­vle Đu­ri­šić, ko­ji kao svo­ju lič­nu stra­žu ima pra­te­ći ba­ta­ljon, bri­ga­da od oko 200 bo­ra­ca, uglav­nom Va­so­je­vi­ća, ko­ji su i naj­ve­ći ban­di­ti. Mo­ral im je ni­ka­kav, odje­ća sla­ba, is­hra­na ta­ko­đe. Sa nji­ma se kre­će i Cr­no­gor­ski na­ci­o­nal­ni ko­mi­tet, či­ji je pred­sjed­nik Sa­vo Vu­le­tić. Sa nji­ma kre­ću i sve vi­đe­ni­je i po­zna­ti­je čet­nič­ke lič­no­sti”, na­vo­di se na kra­ju iz­vje­šta­ja.
A o to­me ka­ko su par­ti­zan­ski ko­man­dan­ti ko­mu­ni­ci­ra­li i usa­gla­ša­va­li se o sud­bi­na­ma za­ro­blje­nih bo­ra­ca Ju­go­slo­ven­ske kra­ljev­ske voj­ske iz Cr­ne Go­re, naj­bo­lje se mo­že vi­dje­ti iz da­nas do­stup­nih de­pe­ša ko­je su ta­da raz­mje­nji­va­li.
Ta­ko u de­pe­ši od 15. apri­la 1945. go­di­ne, ko­ja no­si broj 95/66, sto­ji da je u Te­sli­ću za­ro­blje­no oko 150 cr­no­gor­skih čet­ni­ka:
„Ov­dje će­mo se za­dr­ža­ti još ne­ko­li­ko da­na. Kor­pus kroz ne­ki dan ide da­lje. U za­tvo­ru se na­la­ze Nik­ši­ća­ni: Ar­sen Čo­pić, stu­dent teh­ni­ke, La­zo Pe­ro­vić, ma­tu­rant, Đor­đi­je Kre­jo­vić i Ra­do­slav Bo­ško­vić, advo­kat”, pi­še u de­pe­ši ko­ju pot­pi­su­je Pe­ro (Mi­la­čić).
U de­pe­ši 50-38 upu­će­noj Đo­ku Kra­lje­vi­ću, ofi­ci­ru OZNE, ko­ju ša­lje par­ti­zan­ski ru­ko­vo­di­lac Sa­vo (ge­ne­ral Bu­rić), iz­ri­či­to se na­re­đu­je:
„Sve po­hap­še­ne Cr­no­gor­ce za­dr­ži­te ta­mo. Kod vas će do­ći drug Pe­ro Mi­la­čić sa in­struk­ci­ja­ma šta tre­ba ura­di­ti… Iz­daj­te put­ne is­pra­ve: Mi­lo­šu Pa­vi­će­vi­ću, Mi­lu­ti­nu Pa­jo­vi­ću, Si­mu Ču­ki­ću, Mi­ha­i­lu Pla­men­cu i Aj­da­ri La­če­vi­ću, svi iz Pod­go­ri­ce. Isto iz­da­ti put­ne is­pra­ve Nik­ši­ća­ni­ma: La­zu Ce­ro­vi­ću, ma­tu­ran­tu, Ra­do­sla­vu Bo­ško­vi­ću, advo­ka­tu, Ćo­pi­ću, stu­den­tu teh­ni­ke, i Đor­đi­ju Naj­ro­vi­ću…”
Isti ru­ko­vo­di­lac Sa­vo (Bu­rić) ša­lje de­pe­šu 55-42, Pe­ru Mi­la­či­ću i OZNI, pi­ta­ju­ći Mi­la­či­ća da li ima mo­guć­no­sti da po­đe do Te­sli­ća i na­re­đu­je:
„Ta­mo bi tre­ba­lo iz­da­ti put­ne is­pra­ve svim čet­nič­kim ru­ko­vo­di­o­ci­ma ko­ji se na­đu, pa bi­li de­se­ta­ri…”
U de­pe­ši 97-70, ko­ja je upu­će­na OZNI Ce­ti­nje, pi­še da su ime­no­va­ni u de­pe­ši da­li put­ne is­pra­ve. Pe­ro (Mi­la­čić) od­go­va­ra Sa­vu (Bu­ri­ću):
„Ja ću po­ći za Te­slić i po na­re­đe­nju po­stu­pi­ti. Da li da dad­ne­mo put­ne is­pra­ve za Sa­va Vuk­sa­no­vi­ća – Gor­nja Mo­ra­ča, Šće­pa­na Đu­ro­vi­ća – Da­ni­lov Grad, Pa­vla Pla­men­ca, ap­sol­ven­ta pra­va – Pod­go­ri­ca, Mi­li­ća Osto­ji­ća, po­li­cij­skog či­nov­ni­ka – Ža­bljak i Uro­ša Šo­ški­ća, ge­o­me­tra”…
Od­go­vo­re­no je de­pe­šom 76-36 u ko­joj tra­že od­go­vor:
„Da li je odo­bre­no iz­vr­še­nje smrt­ne ka­zne sa­mo Acu Ko­lje­no­vi­ću ili svi­ma…”
Za­tim sli­je­di par­ti­zan­ska de­pe­ša 58-48 od 25. apri­la 1945. go­di­ne, u ko­joj se iz­ri­či­to zah­ti­je­va:
„Ne­moj­te ni­ko­me da­va­ti put­ne is­pra­ve bez na­šeg na­ro­či­tog odo­bre­nja. Ulo­ži­te sve sna­ge da do­bi­je­mo no­ve mo­bi­li­za­cij­ske spi­sko­ve Cr­no­go­ra­ca ko­ji su za­ro­blje­ni u Te­sli­ću”…
(SJU­TRA: PO ĐI­LA­SO­VOM NA­RE­ĐE­NjU PAR­TI­ZA­NI LI­KVI­DI­RA­LI ZA­RO­BLjE­NU BRA­ĆU)

Po­rudž­be­ni­ca: Knji­gu „Bra­to­u­bi­lač­ki rat“
(Cr­na Go­ra 1941–1945) mo­že­te na­ru­či­ti pu­tem te­le­fo­na 069 429–529