Piše: Vukić Ilinčić


Na­uč­no dje­lo Sre­te­na Vu­ko­sa­vlje­vi­ća do­spje­lo je u ži­žu struč­ne i na­uč­ne jav­no­sti na­kon or­ga­ni­zo­va­nja sim­po­zi­ju­ma o nje­go­vom dje­lu u Pri­je­po­lju 1973. go­di­ne. Na­i­me, na ini­ci­ja­ti­vu gru­pe en­tu­zi­ja­sta, po­zna­va­la­ca i po­što­va­la­ca nje­go­vog dje­la, pred­vo­đe­nih aka­de­mi­kom Pe­trom Vla­ho­vi­ćem, uz po­moć dru­štve­no-po­li­tič­kih za­jed­ni­ca, 16. i 17. ju­na te go­di­ne odr­žan je pr­vi ta­kav skup.
Na pr­vom sim­po­zi­ju­mu re­fe­ra­te o tvor­cu ju­go­slo­ven­ske so­ci­o­lo­gi­je se­la pod­ni­je­lo je de­vet emi­nent­nih na­uč­nih rad­ni­ka i pro­fe­so­ra uni­ver­zi­te­ta: prof. dr Ra­do­mir Lu­kić, prof. dr Mir­ko Bar­jak­ta­ro­vić, prof. dr Da­ni­lo Mar­ko­vić, prof. dr Pe­tar Vla­ho­vić, dr Asim Pe­co, dr Cvet­ko Ko­stić, dr Mi­ljan Ra­do­va­no­vić, mr Ra­da Bo­re­li i Ve­li­bor Lju­jić.
Ini­ci­ja­to­ri sku­pa su na­sta­vi­li svoj rad uz po­moć Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti, Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta i nje­go­vog Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta, kao i uz po­moć lo­kal­ne sre­di­ne, ta­ko da je ovaj sim­po­zi­jum pre­ra­stao u ma­ni­fe­sta­ci­ju traj­nog i op­šte­ju­go­slo­ven­skog ka­rak­te­ra. Na ovim sku­po­vi­ma, ko­ji ni­je­su pre­ki­da­ni do da­na­šnjih da­na, po­red re­fe­ra­ta o na­uč­nom dje­lu Sre­te­na Vu­ko­sa­vlje­vi­ća, svo­ja is­tra­ži­va­nja pre­zen­to­va­li su et­no­lo­zi, isto­ri­ča­ri... Na sim­po­zi­ju­mu su vi­še pu­ta uče­stvo­va­li pro­fe­so­ri i na­uč­ni rad­ni­ci iz Cr­ne Go­re, a me­đu nji­ma pro­fe­so­ri i aka­de­mi­ci: Di­mi­tri­je Di­mo Vu­jo­vić, Zo­ran La­kić i Mi­o­mir Da­šić, dr No­vi­ca Ra­ko­če­vić, dr Obren Bla­go­je­vić, dr No­vo Vu­jo­še­vić, Du­šan Mar­ti­no­vić, prof. dr Ani­ka Sko­vran, mr Zo­ri­ca Mr­va­lje­vić, Do­bri­lo Ara­ni­to­vić, Vla­di­slav Iva­no­vić i mno­gi dru­gi. Autor ovog felj­to­na je ta­ko­đe u vi­še na­vra­ta uče­stvo­vao na tom sku­pu.
Pr­vi sku­po­vi bi­li su ve­za­ni za sa­mo dje­lo Sre­te­na Vu­ko­sa­vlje­vi­ća. Se­lo i se­lja­štvo, kao oblast is­tra­ži­va­nja ko­ja je do ta­da „ret­ko bu­di­la pa­žnju na­uč­nog uma i te­o­rij­ske mi­sli uop­šte i ko­ju su, sem iz­u­ze­ta­ka, če­sto sa pod­sme­hom i ne­do­volj­nom pa­žnjom gle­da­li mno­gi is­tra­ži­va­či i na­uč­ni rad­ni­ci“, za­hva­lju­ju­ći tom na­uč­nom sku­pu po­sta­ja­li su sve vi­še pred­met in­te­re­so­va­nja i is­tra­ži­va­ča iz dru­gih na­uč­nih obla­sti.
Ide­ja za­sno­va­na na što pot­pu­ni­jem pro­u­ča­va­nju i is­pi­ti­va­nju dje­la Sre­te­na Vu­ko­sa­vlje­vi­ća i cje­lo­kup­nih ob­li­ka ži­vo­ta lo­kal­ne sre­di­ne i ši­re pro­ži­ma­la je bu­du­ći rad sim­po­zi­ju­ma. Na sku­po­vi­ma su sa­op­šta­va­ni re­zul­ta­ti ra­zno­vr­snih ob­li­ka pro­u­ča­va­nja i is­tra­ži­va­nja, od an­ti­ke do naj­no­vi­jih isto­rij­skih, kul­tur­nih, so­ci­o­lo­ških, de­mo­graf­skih i et­no­lo­ških ka­rak­te­ri­sti­ka pro­šlo­sti tog di­je­la Sta­re Sr­bi­je, s ci­ljem da se do­đe do prak­tič­nih rje­še­nja no­vih uslo­va ži­vo­ta i ra­da. Aka­de­mik Pe­tar Vla­ho­vić, je­dan od glav­nih or­ga­ni­za­to­ra sim­po­zi­ju­ma, ina­če Pri­je­po­ljac, jed­nom je pri­li­kom is­ta­kao da je za­hva­lju­ju­ći sim­po­zi­ju­mu pri­je­polj­ski kraj do­bio kul­tur­no do­bro, ko­je je bi­lo ne­sta­lo, i ško­lu mla­đeg na­uč­nog ka­dra i da taj na­uč­ni skup slu­ži na čast svim nje­go­vim su­di­o­ni­ci­ma.
Na do sa­da odr­ža­nih 25 sim­po­zi­ju­ma pod­ni­je­to je vi­še sto­ti­na na­uč­nih re­fe­ra­ta, ko­ji su ob­ja­vlje­ni u od­go­va­ra­ju­ćem bro­ju zbor­ni­ka. Sa­op­šte­nja o Sre­te­nu Vu­ko­sa­vlje­vi­ću po­sve­će­na su ka­ko nje­go­vom na­uč­nom dje­lu uop­šte, ta­ko i spe­ci­fič­nim pro­ble­mi­ma onih na­uč­nih obla­sti ko­ji­ma se ba­vio: obi­čaj­no pra­vo, bal­kan­ska ple­me­na i nji­ho­vo for­mi­ra­nje, ko­lek­tiv­na i fe­u­dal­na ze­mlji­šna svo­ji­na, se­o­ska na­se­lja, vod­ne za­jed­ni­ce, kul­tu­ra sta­no­va­nja, agrar­na re­for­ma i ko­lo­ni­za­ci­ja, ze­mlji­šne za­jed­ni­ce, pa­tri­jar­hal­na za­dru­ga i nje­na di­o­ba, po­lo­žaj že­ne u za­dru­zi, slu­ge i nad­ni­ča­ri, men­ta­li­tet, jav­no mnje­nje na se­lu i sl.
Po­je­di­na Vu­ko­sa­vlje­vi­će­va dje­la su bi­la pred­met po­seb­nih sa­op­šte­nja: Pi­sma sa se­la, Se­o­ske ured­be o vo­da­ma, So­ci­o­lo­gi­ja se­ljač­kih ra­do­va, So­ci­o­lo­gi­ja sta­no­va­nja. Po­seb­no je na­gla­šen nje­gov do­pri­nos pro­u­ča­va­nju po­je­di­nih re­gi­o­na – Sta­re Ra­ške, Is­toč­ne Sr­bi­je i Ma­ke­do­ni­je. Jed­no sa­op­šte­nje je bi­lo po­sve­će­no i na­uč­nom me­to­du Sre­te­na Vu­ko­sa­vlje­vi­ća, kao ne­za­o­bi­la­znom u da­ljem pro­u­ča­va­nju na­šeg tra­di­ci­o­nal­nog dru­štva. Sa­či­nje­na je i ob­ja­vlje­na i cje­lo­vi­ta bi­bli­o­gra­fi­ja Vu­ko­sa­vlje­vi­će­vih ra­do­va i ra­do­va o nje­mu, za­vr­šno sa 1976. go­di­nom.
Na­rav­no, sva ta in­ter­di­sci­pli­nar­na is­tra­ži­va­nja ni­je­su i ko­nač­na. Obim­no i slo­že­no dje­lo Sre­te­na Vu­ko­sa­vlje­vi­ća, nje­gov dug i iz­u­zet­no bo­gat ži­vot­ni put, još du­go će za­o­ku­plja­ti pa­žnju is­tra­ži­va­ča raz­li­či­tih na­uč­nih di­sci­pli­na na bu­du­ćim sim­po­zi­ju­mi­ma u Pri­je­po­lju, Sre­te­no­vom za­vi­ča­ju, ko­ji je ne­iz­mjer­no vo­lio.
(Na­sta­vi­će se)