- Pi­še: dr Ra­do­slav T. STA­NI­ŠIĆ film­ski i TV re­di­telj


S pra­vom se mo­gu pri­hva­ti­ti ne­ke za­mjer­ke od stra­ne film­ske kri­ti­ke, na pri­mjer da film ima pre­vi­še ti­tlo­va ko­ji uspo­ra­va­ju rad­nju i da po­sto­ji iz­vje­sna dis­kon­ti­nu­i­ra­nast u do­ga­đa­ji­ma. Otis Far­ga­son je ta­da iz­ja­vio da je film za­pra­vo sa­či­njen iz ne­ko­li­ko krat­kih fil­mo­va, sa na­zi­vi­ma „Pro­dav­ni­ca”, „Za­tvor­ska pti­či­ca”, „Noć­ni ču­var” i „Ras­pje­va­ni ko­no­bar”. Ne­ki kri­ti­ča­ri, za­klju­ču­ju­ći na osno­vu sa­mog na­zi­va fil­ma i pr­vih ka­dro­va, da je po­za­di­na fil­ma za­pra­vo so­ci­jal­ni ko­men­tar, od­u­sta­li su od te ide­je ka­da se de­si­la ve­li­ka gle­da­nost i po­pu­lar­nost fil­ma kod pu­bli­ke. Ča­plin je i ta­da i to­kom ci­je­le svo­je ka­ri­je­re go­vo­rio da so­ci­jal­nji zna­čaj ni­je imao udje­la u nje­go­vom ra­du, ali mu se po­ne­kad ni­je vje­ro­va­lo. U Ru­si­ji (gdje će Ej­zan­štajn ka­sni­je pro­kla­mo­va­ti da je u „Mo­der­nim vre­me­ni­ma” Ča­plin vi­dio no­vu eru da­na­šnji­ce) pri­jem fil­ma bio je vr­lo hla­dan.
Cr­ve­na za­sta­va te­ško da je mo­gla bi­ti ko­me­di­o­graf­ski ele­me­nat, a sce­na po­kret­ne tra­ke, vje­ro­vat­no, naj­smje­šni­ja u fil­mu, zbu­ni­la je mno­ge ru­ske rad­ni­ke, ko­ji­ma je upra­vo tih da­na Sta­ljin na­re­dio da po­ve­ća­ju br­zi­nu po­kret­ne tra­ke, da bi po­ve­će­li pro­duk­tiv­nost ra­da. Za­što drug Ča­plin ismi­ja­va ta­kvu stvar? Na­su­prot to­me, „Mo­der­na vre­me­na” su u fa­ši­stič­koj Ita­li­ji i Nje­mač­koj osu­đe­na kao ko­mu­ni­stič­ka po to­nu. Bruks At­kin­son je mu­dro za­klju­čio da ka­da bi „Mo­dar­na vre­me­na” bi­la pri­ka­zi­va­na kao so­ci­jal­na fi­lo­zo­fi­ja, „ja­sno je da bi Ča­plin te­ško pro­šao kroz ta­kav is­pit, jer bi nje­go­vo ob­ja­šnje­nje bi­lo isu­vi­še tri­vi­jal­no”.
„Mo­der­na vre­me­na” če­sto se na­vo­de kao jed­no od Ča­pli­no­vih naj­ve­ćih dje­la, a sva­ka­ko osta­je je­dan od nje­go­vih naj­po­pu­lar­ni­jih fil­mo­va. An­to­lo­gij­ske sce­ne rad­ni­ka Tram­pa ka­ko u fa­bri­ci mah­ni­to ra­di ka­ko bi odr­žao tem­po na po­kret­noj tra­ci, bi­le su in­spi­ra­ci­ja za mno­ge ko­me­di­je kroz isto­ri­ju fil­ma. Film op­sta­je i kao ko­men­tar na Ijud­sku bor­bu za op­sta­nak u in­du­strij­skim i eko­nom­skim uslo­vi­ma XX, a po­go­to­vo XXI vi­je­ka. Pret­po­sta­vlja­lo se (ma­da Ča­plin to jav­no ni­je ni­ka­da po­tvr­dio) da je to pr­vi Ča­pli­nov po­li­tič­ki film, ali i nje­gov ne­la­ska­vi i vr­lo kri­tič­ki pri­kaz in­du­strij­skog dru­štva bez kon­tro­le na­u­štrb de­hu­ma­ni­za­ci­je čo­vje­ka. Za­to ovaj film na raz­me­đi dva­ju pe­ri­o­da u stva­ra­lač­kom raz­vo­ju Ča­pli­na ima ta­ko zna­čaj­nu i od­lu­ču­ju­ću ulo­gu. Ka­da su „Mo­de­r­na vre­me­na” za­vr­še­na, zvuč­ni fil­mo­vi su po­sto­ja­li sko­ro de­set go­di­na. Ča­plin je uzeo u ob­zir mo­guć­nost di­ja­lo­ga u fil­mu i čak je imao spre­mljen tekst, ali je na kra­ju shva­tio da ži­vot ma­log Skit­ni­ce za­vi­si od ni­je­me pan­to­mi­me. U jed­nom tre­nut­ku mi ipak ču­je­mo nje­gov glas, ka­da se za­po­sli kao ko­no­bar i pje­vač pa im­pro­vi­zu­je ita­li­jan­sku pje­smu. To­kom ovog šo­ua na po­di­ju­mu, iz­gu­bi sti­ho­ve svo­je pje­sme, ali spa­sa­va stvar im­pro­vi­zu­ju­ći ri­je­či ble­be­ta­ju­ći ne­ra­zu­mlji­vim je­zi­kom. Nje­go­vo iz­vo­đe­nje čud­ne mu­zič­ke nu­me­re odu­še­vlja­va pri­sut­ne. Na­kon što do­la­zi po­li­ci­ja ka­ko bi uhva­ti­la dje­voj­ku ra­di nje­nog ra­ni­jeg bi­je­ga, njih dvo­je uspi­je­va­ju po­bje­ći za­jed­no. I, na kra­ju, vi­di­mo ih ka­ko pu­ni na­de idu uli­com u zo­ru, po sre­di­štu kom­po­zi­ci­je ka­dra ili­ti po osi ak­ci­je, pre­ma ne­si­gur­noj bu­duć­no­sti.
Pri­ča je za­mi­šlje­na u če­ti­ri „či­na”, od ko­jih je sva­ki ekvi­va­lent jed­noj od nje­go­vih sta­rih, krat­kih ko­me­di­ja. „Mo­der­na vre­me­na” pred­sta­vlja­ju Ča­pli­na kao stva­ra­o­ca vi­zu­el­nih ko­me­di­ja, bi­la je, a i da­lje će bi­ti na ne­do­sti­žnom vru. In­te­re­san­tan je po­da­tak da je Va­ti­kan na­pra­vio svo­ju li­stu fil­mo­va, i me­đu 15 osta­lih, svr­stao ovaj film pod ka­te­go­ri­jom umjet­nost. Go­di­ne 2003. Kan­ski film­ski fe­sti­val se za­tvo­rio sa fil­mom „Mo­der­na vre­me­na” u čast Čar­li­ja Ča­pli­na, a pra­zna sto­li­ca osvi­je­tlje­na re­flek­to­rom sim­bo­li­zo­va­la je Ča­pli­na. (KRAJ)