- Pre­veo i pri­re­dio: VO­JIN PE­RU­NI­ČIĆ

Po­bje­de na Mar­ti­ni­ći­ma i Kru­si­ma (1796. go­di­ne) učvr­sti­le su ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re i po­tvr­di­le i oprav­da­le po­zi­ti­van od­nos ru­skih vla­sti pre­ma isto­vjer­nom na­ro­du. Kad je ču­la za po­bje­du Cr­no­go­ra­ca nad Tur­ci­ma, Ka­ta­ri­na II je da­ro­va­la vla­di­ki Pe­tru Ce­tinj­skom sku­po­cje­nu pa­na­gi­ju. To se de­si­lo ma­lo pri­je nje­ne smr­ti (16. no­vem­bra 1796. go­di­ne).
O to­me svje­do­či po­sled­nje pi­smo Pe­tra I Ka­ta­ri­ni II od 30. ok­to­bra 1796. go­di­ne, u ko­jem se za­hva­lju­je na po­klo­nu: „Vaš bo­ga­ti dar, ukra­šen dra­gim ka­me­njem, ko­ji je po­sla­lo Va­še maj­čin­sko car­sko Ve­li­čan­stvo s iskre­nom bla­go­na­klo­no­šću, sve­ča­no sam do­bio 8. sep­tem­bra 1796. go­di­ne uz ve­se­lje i sve­op­šte po­kli­če ra­do­sti i sre­će pred oku­plja­nje na­še voj­ske za od­la­zak u boj pro­tiv Mah­mut-pa­še, Al­ban­skog ve­zi­ra, ko­ji nas je neo­prav­da­no i pod­mu­klo na­pao po dru­gi put ove go­di­ne, gdje je ve­zir i gla­vu iz­gu­bio“.
Za­vr­šni frag­ment pi­sma je emo­ti­van i zvu­či kao za­ve­šta­nje za sve ru­ske vla­da­re i do da­nas da za­šti­te po­ro­blje­ne na­ro­de: „Pre­svi­je­tla im­pe­ra­to­ri­ce, pru­ži sna­žnu car­sku de­sni­cu i pri­mi od ci­je­log na­šeg na­ro­da naj­du­blju za­hval­nost i mol­bu, po­slu­šaj plač i ja­u­ke ogor­če­nih i ne­sreć­nih lju­di, spa­si sla­ve­no-srp­ski rod od Tur­skog po­ro­blji­va­ča, ko­je­ga su oko­va­li lan­ci­ma zli i pro­kle­ti mu­ha­me­dan­ci... i obez­bi­je­di se­bi be­smrt­nu Sla­vu...“
1797. go­di­ne je ne­sta­la kao dr­ža­va Mle­tač­ka re­pu­bli­ka i nje­ni po­sje­di u Cr­no­gor­skom pri­mor­ju, Bo­ka ko­to­r­ska i Bu­dva, pri­pa­li su Austri­ji. To je iza­zva­lo zbu­nje­nost me­đu sta­nov­ni­ci­ma pri­mor­skih gra­do­va i oni su se obra­ti­li za po­moć Sve­tom Pe­tru Ce­tinj­skom. Vla­di­ka je po­sje­tio Bu­dvu i okol­na se­la: Bra­ji­će, Po­bo­re i Ma­i­nu i na toj te­ri­to­ri­ji uveo gra­đan­sku upra­vu. Austrij­ski ge­ne­ral Bra­di, ko­ji se ubr­zo po­ja­vio ta­mo, po­sta­vio je dru­gog vla­di­ku za pra­vo­slav­ce Bo­ke. Austri­jan­ci su htje­li da za­u­zmu Ma­na­stir Ma­i­ne, sta­ru re­zi­den­ci­ju cr­no­gor­skih mi­tro­po­li­ta i da ga pre­tvo­re u svo­ju tvr­đa­vu. Ali Vi­je­će na­ro­da, ko­je je sa­zvao Pe­tar, ni­je im do­zvo­li­lo da ostva­re cilj. Ka­sni­je su Austri­jan­ci mo­li­li vla­di­ku da im pro­da Ma­na­stir Ma­i­ne i Sta­nje­vi­će i evo ka­ko im je Pe­tar od­go­vo­rio: „DA SVO OVO GO­LO KA­ME­NjE PRE­KRI­JE­TE ZLA­TOM, NI TA­DA NE BI STE USPJE­LI DA ME KU­PI­TE VA­ŠIM PA­RA­MA... ŠTA SMO NA SA­BLjU DO­BI­LI, SA­BLjOM ĆE­MO I BRA­NI­TI, PA MA­KAR PLI­VA­LI U JU­NAČ­KOJ KR­VI DO KO­LjE­NA“.
U Ru­si­ji je do­šlo do pro­mje­ne vla­da­ra, na vlast je do­šao car Pa­vle I, sin Ka­ta­ri­ne Ve­li­ke, le­gi­tim­ni na­sled­nik iz ru­ske di­na­sti­je Ro­ma­no­vih. Cr­no­gor­ski vla­di­ka je mo­rao da us­po­sta­vlja na­no­vo di­plo­mat­ske od­no­se sa no­vom ru­skom vla­šću. 3. sep­tem­bra 1797. go­di­ne Pe­tar I Pe­tro­vić Nje­goš pi­še pi­smo Pa­vlu I i pre­no­si če­stit­ke i po­zdra­ve svo­ga na­ro­da i upo­zna­je ga sa po­li­tič­kim i dru­štve­nim zbi­va­nji­ma u ze­mlji.
1798. go­di­ne Pa­vle I je na­gra­dio vla­di­ku Pe­tra Ce­tinj­skog Or­de­nom sve­tog Alek­san­dra Nev­skog, ko­ji se do­dje­lji­vao za iz­u­zet­nu hra­br­ost na boj­nom po­lju (on mu je uru­čen na Ce­ti­nju 1799. go­di­ne za­jed­no sa dru­gim sku­po­cje­nim da­ro­vi­ma). 1. ma­ja 1798. go­di­ne Pa­vle I u svom pi­smu oba­vje­šta­va Pe­tra I Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša o do­dje­lji­va­nju or­de­na: „Po­što­va­ni go­spo­di­ne Mi­tro­po­li­te cr­no­gor­ski! Znam za Va­šu vjer­nost Sve­ru­skoj ca­re­vi­ni i pri­vr­že­nost na­šoj za­jed­nič­koj vje­ri, ko­ju ste na­sli­je­di­li od va­ših pra­dje­do­va i u sva­kom slu­ča­ju osta­li vjer­ni njoj, na­ša že­lja je bi­la, da kao do­kaz na­še po­seb­ne na­klo­no­sti pre­ma Va­ma, da Vas na­gra­di­mo odre­nom na­šeg sve­tog i ve­li­kog kne­za Alek­san­dra Nev­skog za Bo­go­u­god­na dje­la i hra­bru od­bra­nu otadž­bi­ne na­ših slav­nih pra­vo­slav­nih pre­da­ka i zbog tro­ga ne­ka Va­ša pre­o­sve­će­nost sve­ča­no pri­mi ovaj or­den, ko­ji smo sa ovim da­ro­vi­ma po­sla­li i bu­di­te uvje­re­ni da će­mo pre­ma Va­ma i va­šem na­ro­du za­u­vi­jek bi­ti bla­go­na­klo­ni“.
Or­den Alek­san­dra Nev­skog, kao i svi osta­li sku­po­cje­ni da­ro­vi ru­skog ca­ra cr­no­gor­skom vla­di­ci da­nas se ču­va­ju u ri­zni­ci Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, tu su: san­du­čić za ču­va­nje da­ro­va i po­zla­će­ni di­skos od sre­bra, sre­br­ni pu­tir sa po­zla­tom, bi­je­la ka­mi­lav­ka sa sku­po­cje­nim kr­stom od bri­li­ja­na­ta, knji­ga Ste­fa­na Ja­vor­skog „Ka­men vje­re“ sa ca­re­vom svo­je­ruč­nom po­sve­tom: „Od nje­go­vog Ve­li­čan­stva ca­ra Pa­vla I Cr­no­gor­skom mi­tro­po­li­tu i no­si­o­cu or­de­na Pe­tru Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu. U ve­li­kom car­skom gra­du Mo­skvi, 10. fe­bru­ar 1799. go­di­ne“. 1799. go­di­ne ru­ski car je, uva­ža­va­ju­ći Cr­no­gor­ce kao hra­bar i vi­te­ški na­rod, od­re­dio nov­ča­nu po­moć Cr­noj Go­ri, ko­ja će se is­pla­ći­va­ti sva­ke na­red­ne go­di­ne. Te na­gra­de i da­ro­ve od Ru­si­je cr­no­go­ski vla­di­ka i nje­gov na­rod su za­slu­ži­li, jer to je naš brat­ski na­rod, ko­ji nam je bio uvi­jek vje­ran, sa ko­jim je on ta­ko uspje­šno vla­dao.
1798. go­di­ne Pe­tar I Pe­tro­vić je usta­no­vio pr­vo cr­no­gor­sko Pra­vi­telj­stvo na­rod­nog su­da. 18. ok­to­bra 1798. go­di­ne na Zbo­ru u ma­na­sti­ru Sta­nje­vi­ći bio je pri­hva­ćen pr­vi Za­ko­nik, ka­sni­je na­zvan „Za­ko­nik Sve­tog Pe­tra I“. On je po­či­njao ri­je­či­ma: „U ime Go­spo­da Spa­si­te­lja na­še­ga Isu­sa Hri­sta“ i on je imao 33 čla­na, ta broj­ka je pred­sta­vlja­la go­di­ne ze­malj­skog ži­vo­ta Hri­sta Spa­si­te­lja i bio je jed­no­gla­sno pri­hva­ćen na Zbo­ru na Ce­ti­nju 17. av­gu­sta 1803. go­di­ne. Cr­no­gor­ski vla­di­ka je imao svoj plan po pi­ta­nju stva­ra­nja „Sla­ve­no-srp­skog car­sta“, ko­ji je mo­gao da bu­de po­če­tak dr­žav­nog ob­je­di­nja­va­nja svih srp­skih ze­ma­lja u jed­nu dr­ža­vu. Ovaj plan je bio pred­lo­žen 1807. go­di­ne ca­ru Alek­san­dru I.
K R A J