Tvrd­nju Jo­va­na Đo­no­vi­ća o mo­ti­vi­ma i na­či­nu na­bav­ke bom­bi is­ta­kao sam zbog to­ga što je on je­dan od glav­nih sa­u­če­sni­ka u to­me, je­dan od glav­nih op­tu­že­nih, od­no­sno na smrt osu­đe­nih. Nje­go­vo svje­do­če­nje ima ve­ću te­ži­nu i po­red to­ga što mu se mo­gu pri­pi­sa­ti pri­stra­snost i su­bjek­tiv­nost, što je pi­sa­no i ob­ja­vlje­no 1940. go­di­ne, kad su još mno­gi ak­te­ri i re­ži­ma i op­tu­že­nih bi­li u ži­vo­tu i mo­gli da nje­go­vo svje­do­če­nje de­man­tu­ju, kao i isled­nik Ste­vo Lo­pi­čić, ko­ji je o afe­ri pi­sao 1927. go­di­ne.
Đo­no­vić se u ve­li­koj mje­ri osla­njao na Lo­pi­či­će­vu bro­šu­ru, gdje se ka­že da su ve­ći­na ak­te­ra, a me­đu nji­ma i ser­dar Vu­ko­tić, ta­da bi­li ži­vi i, ko­li­ko mu je po­zna­to, „ni­je­dan od njih ni­je ni po­ku­šao da de­man­tu­je”.
Iz pri­če mi­ni­stra La­ki­ća Voj­vo­di­ća mo­že se za­klju­či­ti da on sve to u po­čet­ku ni­je shva­tao ozbilj­no, upu­tiv­ši ga pr­vo u Ob­la­snu upra­vu da bom­be pre­da. Na Lo­pi­či­će­vo pi­ta­nje gdje je Raj­ko­vić, Voj­vo­dić mu je od­go­vo­rio: „Še­ta slo­bod­no u pja­cu, dok se vi­di do sju­tra šta će se s ti­jem”.
U šest ča­so­va uve­če, istog da­na, 23. ok­to­bra, Lo­pi­čić je po­čeo isle­đe­nje Ste­va­na Raj­ko­vi­ća, ko­ji je, ka­ko on ka­že, smje­šten na dru­gom spra­tu zgra­de Ob­la­sne upra­ve, gdje je imao „či­tav na­mje­štaj ko­ji mo­že ima­ti je­dan put­nik u so­bi ka­kvo­ga ho­te­la”.
Raj­ko­vi­će­vo po­na­ša­nje pre­ma Lo­pi­či­ću bi­lo je „do­sta ne­pri­stoj­no”, če­mu se ni naj­ma­nje ni­je ču­dio jer je „isto­ga ča­sa sti­gao u so­bu” ser­dar Jan­ko Vu­ko­tić i, „na oči Raj­ko­vi­ća”, re­kao mu da s njim po­stu­pa „vr­lo li­je­po, ne kao s okri­vlje­ni­kom”, da mu se „re­dov­no” iz ho­te­la „Rajn­vajn” do­no­si hra­na. „Sve mi je ovo uli­va­lo jed­nu ve­li­ku za­go­net­ku, ali ni­je­sam mo­gao ni­šta za­klju­či­ti dok ne uđem u su­šti­nu is­tra­ge” – kon­sta­tu­je Lo­pi­čić.
Na tom pr­vom isle­đe­nju, na „pro­to­ko­lar­na” pi­ta­nja Raj­ko­vić je od­go­vo­rio, po­red osta­log, da je oti­šao „pri­je krat­kog vre­me­na” u Be­o­grad u dru­štvu Ste­va­na Ćur­či­ća (pri­ja­telj knja­za Ni­ko­le i pi­sac pr­vog crn.Usta­va-prim. V.I.), da se upo­znao sa cr­no­gor­skim stu­den­ti­ma i da je u do­go­vo­ru sa nji­ma pri­stao da za­jed­nič­ki do­đu u Cr­nu Go­ru i bom­ba­ma „ras­pr­še cr­no­gor­ski dvor i Na­rod­nu skup­šti­nu”; da je od To­do­ra Bo­žo­vi­ća u nje­go­vom sta­nu pri­mio bom­be, gdje se na­la­zio i Đor­đe Na­stić, ko­ji je ta­ko­đe uzeo dio bom­bi, kao i Va­so Ću­la­fić; da su bom­be ko­je je uzeo Ću­la­fić smje­šte­ne u je­dan ko­fer i za­klju­ča­ne, da ga od­ne­se i pre­da Mi­lo­sa­vu Ra­i­če­vi­ću i Mi­ha­i­lu Iva­no­vi­ću; pr­vi će ih upo­tri­je­bi­ti za di­za­nje bu­ne u Va­so­je­vi­ći­ma, a dru­gi u Ku­či­ma.
Za­tim, da je ključ od tog ko­fe­ra kod nje­ga i, kad uhap­se Ću­la­fi­ća mo­gu pro­vje­ri­ti da li go­vo­ri isti­nu; da je Na­stić go­vo­rio da će bom­be od­ni­je­ti u Bo­snu i ta­mo ih upo­tri­je­bi­ti, a da ih je on sa Bo­žo­vi­ćem, Đo­no­vi­ćem, Da­ko­vi­ćem, do­nio do Ko­to­ra, gdje su od­sje­li u ho­te­lu „Pu­ha­lo­vi­ća”.
Lo­pi­čić iz pr­vog sa­slu­ša­nja Raj­ko­vi­ća kon­sta­tu­je da je u svo­jim is­ka­zi­ma „bio ne­do­sle­dan”. Na dru­gom sa­slu­ša­nju, 24. ok­to­bra, Raj­ko­vić je go­vo­rio o sa­mom skla­nja­nju bom­bi na Ce­ti­nju.
Za­ni­mljiv je od­go­vor La­ki­ća Voj­vo­di­ća, mi­ni­stra unu­tra­šnjih dje­la, ko­ji ka­sni­je isled­nim su­di­ja­ma su­da ka­že da mu je Raj­ko­vić re­kao da je bom­be ukrao Mar­ku Da­ko­vi­ću i nje­go­vom dru­štvu u Ko­to­ru. Lo­pi­čić ka­že da je u isled­nim rad­nja­ma ome­tan ne sa­mo od voj­nih struk­tu­ra ne­go i dru­gih dr­žav­nih or­ga­na.
Raj­ko­vić će ka­sni­je, po­čet­kom no­vem­bra, po­sli­je tor­tu­re ko­ja je nad njim iz­vr­še­na, pro­mi­je­ni­ti i pro­ši­ri­ti pr­vo­bit­ni is­kaz. Jan­ko Vu­ko­tić pre­da­je Lo­pi­či­ću spi­sak lič­no­sti pro­tiv ko­jih tre­ba po­ve­sti is­tra­gu. „Sva­ko­ja­ko, po­se­ta ser­da­re­va Raj­ko­vi­ću ni­je bez ika­kve ve­ze sa ovim spi­skom, kao što ni­je i sa iz­me­nje­nim Raj­ko­vi­će­vim is­ka­zom”. Lo­pi­čić ka­že da je Raj­ko­vić ta­da iz­ja­vio ko je či­nio nje­go­vu „dru­ži­nu”. Vu­ko­tić je Lo­pi­či­ću dao dug spi­sak li­ca nad ko­ji­ma tre­ba po­ve­sti is­tra­gu. Ukup­no je bi­lo na spi­sku 69 osum­nji­če­nih oso­ba. Po­red spi­ska, da­te su i do­dat­ne in­struk­ci­je i do­ka­zi uglav­nom na­vo­di iz štam­pe i uhva­će­na pi­sma od ko­jih su ne­ka na­ve­de­na.(Na­sta­vi­će se)

Piše: dr Vukić Ilinčić