-PRI­RE­DIO:MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ

Bu­du­ći da je et­nič­ka pri­pad­nost sta­nov­ni­štva ju­go­slo­ven­ske dr­ža­ve u pr­vom zva­nič­nom po­pi­su bi­la iz­ra­že­na po­sred­stvom vje­ro­i­spo­vi­je­sti i ma­ter­njeg je­zi­ka broj Sr­ba na pro­sto­ru Hr­vat­ske, Sla­vo­ni­je i Dal­ma­ci­je mo­že­mo od­re­di­ti, s ve­li­kom pre­ci­zno­šću, pri­mje­nju­ju­ći vjer­ski kri­te­ri­jum. To zna­či da je na te­ri­to­ri­ji Dal­ma­ci­je (u gra­ni­ca­ma od pri­je 1914) bi­lo 106.132 Sr­ba ili 17,0 od­sto, a na te­ri­to­ri­ji Hr­vat­ske sa Sla­vo­ni­jom, Me­đu­mur­jem, Kr­kom i Ka­sta­vom 658.769 ili 24,1 od­sto Sr­ba. U knin­skom sre­zu Sr­bi su bi­li za­stu­plje­ni sa 29.572 ži­te­lja (53,8 od­sto, u ben­ko­vač­kom sa 25.433 (57,7 od­sto), u ko­tor­skom sa 24.468 (69,30 od­sto), u sinj­skom sa 9.443 (16,84 od­sto), u ši­ben­skom sa 7.837 (13,42 od­sto), u za­dar­skom sa 3.247 (4,96 od­sto), u split­skom sa 2.332 (2,14 od­sto), u du­bro­vač­kom sa 1.986 (5,19 od­sto), u imot­skom sa 1.379 (3,31 od­sto), u met­kov­skom sa 312 (1,98 od­sto), u hvar­skom sa 39 (0,14 od­sto), u ma­kar­skom sa 36 (0,13 od­sto), u kor­ču­lan­skom sa 35 (0,12 od­sto), u su­pe­tar­skom (brač­kom) sa 13 (0,06 od­sto).
Na te­ri­to­ri­ji Hr­vat­ske, sa Sla­vo­ni­jom, Me­đu­mur­jem i ostr­vom Krk sa ošti­nom Ka­stav, bi­lo je 182,635 Sr­ba u Srem­skoj žu­pa­ni­ji (46,93 od­sto), 114.682 u Za­gre­bač­koj žu­pa­ni­ji (23,50 od­sto), 104.528 u Lič­ko-kr­bav­skoj žu­pa­ni­ji (52,38 od­sto), 72.542 u Mo­dru­ško-ri­ječ­koj žu­pa­ni­ji (32,84 od­sto), 67.250 u Po­že­škoj žu­pa­ni­ji (25,85 od­sto), 45.554 u Vi­ro­vi­tič­koj žu­pa­ni­ji (18,77 od­sto), 44.396 u Bje­lo­var­sko-kri­že­vač­koj (13,41 od­sto), 9.293 u gra­du Za­gre­bu (8,55 od­sto), 7.473 u gra­du Ze­mu­nu (40,33 od­sto), 4.541 u gra­du Osi­je­ku (13,16 od­sto), 2.329 u Va­ra­ždin­skoj žu­pa­ni­ji (0,79 od­sto), 1.768 u gra­du Kar­lov­cu (10,48 od­sto), 924 u Me­đu­mur­ju (0,95 od­sto), 832 u gra­du Va­ra­ždi­nu (6,09 od­sto) i 22 na ostr­vu Krk sa op­šti­nom Ka­stav (0,07 od­sto).
Pre­ma to­me, ap­so­lut­nu ve­ći­nu od pre­ko 50 od­sto sta­nov­ni­šta Sr­bi su ima­li u ko­tor­skom, ben­ko­vač­kom i knin­skom sre­zu u Dal­ma­ci­ji, i u Lič­ko-kr­bav­skoj žu­pa­ni­ji u Hr­vat­skoj (sa Sla­vo­ni­jom, Me­đu­mur­jem, Kr­kom i Ka­sta­vom). (...)
U okvi­ru ova­ko ome­đe­nog srp­skog et­nič­kog pro­sto­ra u Hr­vat­skoj, a ni iz­van nje­ga, Sr­bi do ula­ska u ju­go­slo­ven­sku dr­ža­vu ni­je­su uspje­li da stvo­re je­dan grad­ski cen­tar ko­ji bi se mo­gao na­zva­ti nji­ho­vom pre­sto­ni­com, u ko­me bi bi­le kon­cen­tri­sa­ne nji­ho­ve usta­no­ve i ko­ji bi pred­sta­vljao ža­ri­šte nji­ho­ve kul­tu­re, pro­svje­te i du­hov­no­sti, me­tro­po­lu ko­ja bi na­da­le­ko zra­či­la i ka ko­joj bi gra­vi­ti­ra­li pri­pad­ni­ci srp­ske za­jed­ni­ce. Iako je Za­greb kra­jem 19. vi­je­ka po­stao po­li­tič­ko sre­di­šte Sr­ba u Austro­u­gar­skoj, u ko­me je bi­lo sje­di­šte Srp­ske ban­ke, „Pri­vred­ni­ka” i Sa­ve­za srp­skih ze­mljo­rad­nič­kih za­dru­ga, te­melj­nih srp­skih in­sti­tu­ci­ja u Dvoj­noj mo­nar­hi­ji, on je, pri­je sve­ga, bio glav­ni grad Hr­va­ta: gra­đan­stvo srp­ske na­ci­o­nal­no­sti ni­je či­ni­lo ni de­se­ti­nu nje­go­vih ži­te­lja, a po­sli­je uje­di­nje­nja „Pri­vred­nik” i Sa­vez srp­skih ze­mljo­rad­nič­kih za­dru­ga pre­mje­šte­ni su u Be­o­grad. Srp­ska pre­sto­ni­ca ne sa­mo što ni­je mo­gla bi­ti Za­greb, već ni je­dan od osta­lih gra­do­va u Hr­vat­skoj. Sr­bi su ta­mo bi­li na­rod se­la i o to­me rje­či­to go­vo­re bro­je­vi. (...)
Hr­vat­ska, Sla­vo­ni­ja i Dal­ma­ci­ja ušle su u Kra­lje­vi­nu SHS kao go­to­vo is­klju­či­vo po­ljo­pri­vred­na pod­ruč­ja: go­di­ne 1910. u ban­skoj Hr­vat­skoj je od po­ljo­pri­vre­de ži­vje­lo 78,82 od­sto sta­nov­ni­šta, a od za­nat­stva i in­du­stri­je 9,89 od­stvo; u Dal­ma­ci­ji je 1910. u po­ljo­pri­vre­di bi­lo za­po­sle­no 82,59 od­sto, a u za­nat­stvu i in­du­stri­ji 4,82 od­sto sta­nov­ni­štva. Tr­go­vi­nom, sa­o­bra­ća­jem, voj­nim i či­nov­nič­kim po­slo­vi­ma, slo­bod­nim pro­fe­si­ja­ma i dru­gim za­ni­ma­nji­ma ba­vi­lo se sa­mo 8,5 od­sto, od­no­sno 12,6 od­sto za­po­sle­nih. Iako je po­čet­kom 20. vi­je­ka u Hr­vat­skoj i Sla­vo­ni­ji po­sto­jao ve­ći broj nov­ča­nih usta­no­va u ko­ji­ma je do­šlo do aku­mu­la­ci­je i kon­cen­tra­ci­je do­ma­ćeg ka­pi­ta­la, po­li­tič­ke i eko­nom­ske pri­li­ke ni­je­su do­pu­šta­le znat­ni­je in­ve­sti­ci­je u raz­vi­tak do­ma­će in­du­stri­je i pri­vre­de. Za raz­li­ku od Ba­nov­ni­ne, gdje je do kra­ja de­ve­de­se­tih go­di­na 19. vi­je­ka ipak po­čeo re­la­ti­van eko­nom­ski na­pre­dak i ko­ja je u Kra­lje­vi­nu ušla s dje­li­mič­no raz­vi­je­nom in­du­stri­jom dr­ve­ta i ko­že, in­du­stri­jom gvo­žđa i he­mij­skom i mli­nar­skom in­du­stri­jom, Dal­ma­ci­ja je bi­la žr­tva eko­nom­ske stag­na­ci­je. Ne­ri­je­še­no ko­lo­nat­sko pi­ta­nje, mi­ni­mal­no in­ve­sti­ra­nje i ne­po­sto­ja­nje že­lje­znič­ke ve­ze s ban­skom Hr­vat­skom i Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom pred­sta­vlja­li su ote­ža­va­ju­će fak­to­re u raz­vo­ju dal­ma­tin­ske pri­vre­de.
Po­ljo­pri­vre­da je osta­la do­mi­nant­no za­ni­ma­nje sta­nov­ni­štva Hr­vat­ske, Sla­vo­ni­je i Dal­ma­ci­je i po­sli­je ula­ska u Kra­lje­vi­nu SHS. U Sav­skoj ba­no­vi­ni je od po­ljo­pri­vre­de, šu­mar­stva i ri­bar­stva ži­vje­lo 75,33 od­sto sta­nov­ni­štva, a u Pri­mor­skoj 83,53 od­sto. Tre­ći­na po­vr­ši­ne Hr­vat­ske, ili 33,2 od­sto bi­la je pod šu­mom. [...] U Srem­skoj obla­sti do­mi­ni­ra­le su, u ga­je­nju zr­na­stog bi­lja, dvi­je bilj­ke – pše­ni­ca i ku­ku­ruz, sa 91,6 od­sto ukup­ne po­vr­ši­ne pod zr­na­stim bi­ljem. Slič­no je bi­lo i u Voj­vo­di­ni, što po­ka­zu­je da je oblast Sre­ma u pri­vred­nom po­gle­du či­ni­la jed­nu cje­li­nu s Voj­vo­di­nom, a ne s Hr­vat­skom ko­joj je pri­pa­la po ad­mi­ni­stra­tiv­noj po­dje­li ze­mlje.
(NA­STA­VI­ĆE SE)