- Pre­veo sa ru­skog i pri­re­dio: Vo­jin PE­RU­NI­ČIĆ

Ve­ći­na do­ku­me­na­ta ko­ja su bi­la odo­bre­na za is­tra­ži­va­nje o me­đu­sob­nim od­no­si­ma Ru­si­je i srp­skih ze­ma­lja u na­zna­če­nom pe­ri­o­du uglav­nom se ču­va­ju u RGA­DA (Ru­ski dr­žav­ni ar­hiv drev­nih aka­ta), AV­PRI (Ar­hiv spolj­ne po­li­ti­ke Ru­ske im­pe­ri­je), RGIA (Ru­ski dr­žav­ni isto­rij­ski arhiv) i RGI­VIA (Ru­ski dr­žav­ni voj­no-isto­rij­ski ar­hiv).
U pe­ri­o­du po­sli­je vla­da­vi­ne Pe­tra Ve­li­kog, za­hva­lju­ju­ći sna­žnim pod­sti­caj­nim rad­nja­ma i Pe­tro­vim uka­zi­ma, otva­ra­la se no­va eta­pa me­đu­sob­nih od­no­sa Ru­si­je i na­ro­da sa Bal­kan­skog po­lu­o­str­va, uklju­ču­ju­ći tu i Sr­bi­ju. Slo­ven­ski na­ro­di su na­šli ja­kog i moć­nog du­hov­nog i po­li­tič­kog za­štit­ni­ka za kon­so­li­da­ci­ju sna­ga i kre­nu pro­tiv tur­ske voj­ne si­le. Sr­bi su sve če­šće upi­ra­li po­gled pre­ma pra­vo­slav­noj Ru­si­ji.
U dru­goj tre­ći­ni XVI­II vi­je­ka od­no­si iz­me­đu Ru­si­je i srp­skih ze­ma­lja ta­ko­đe na­sta­vlja­ju da se raz­vi­ja­ju na dr­žav­nom ni­vou u dva ve­o­ma va­žna prav­ca: du­hov­nom i kul­tur­nom, ko­ji su uvi­jek pred­sta­vlja­li i pred­sta­vlja­ju osno­vu na­ci­o­nal­nih iden­ti­te­ta. To je bi­lo po­seb­no va­žno za Ru­se (da svo­jim ši­re­njem u Evro­pi ne za­bo­ra­ve na svo­je slo­ven­ske ko­ri­je­ne) i srp­ski na­rod ra­di po­dr­ške bra­ći po vje­ri i za­jed­nič­koj slo­ven­skoj kul­tu­ri i sa­vre­me­noj kul­tu­ri, ko­ja je stva­ra­na u to­ku XVI­II vi­je­ka, što je sa pra­vom pri­mi­je­tio srp­ski isto­ri­čar Sla­ven­ko Ter­zić, od­li­čan po­zna­va­lac i struč­njak za pi­ta­nja Sta­re Sr­bi­je u nje­noj pro­šlo­sti, a i sa­da­šnjo­sti.
Raz­ne de­le­ga­ci­je i iza­sla­ni­ci pra­vo­slav­nih ma­na­sti­ra i cr­ka­va ta­ko­đe su išli u Ru­si­ju po ma­te­ri­jal­nu po­moć i du­hov­no po­kro­vi­telj­stvo. Ma­te­ri­jal­na po­dr­ška, knji­ge, ži­vot­ne po­trep­šti­ne, mo­na­ška odje­ća, kao i ra­ni­je, upu­ći­va­na je srp­skim epar­hi­ja­ma kao po­moć, ali je još vi­še bi­la po­treb­na otvo­re­na po­dr­ška Ru­si­je pra­vo­slav­nim Sr­bi­ma u evrop­skoj me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci. Sr­bi ta­ko­đe pra­ve uslu­ge ru­skoj dr­ža­vi, na pri­mjer, srp­ski ma­na­sti­ri su če­sto pred­u­zi­ma­li mje­re za ot­kup ru­skih pra­vo­sla­va­ca iz tur­skog za­ro­blje­ni­štva.
Pod­sje­ća­mo da je srp­ski mi­tro­po­lit Moj­si­je Pe­tro­vić od 1718. do 1730. go­di­ne bio cr­kve­ni star­je­ši­na ad­mi­ni­stra­tiv­ne obla­sti sa cen­trom u Be­o­gra­du, gdje su ži­vje­li Sr­bi, ko­ji su se pre­se­li­li u austrij­sku ca­re­vi­nu. Austrij­ska mo­nar­hi­ja je na­sta­vlja­la da po­ja­ča­va po­li­tič­ki pri­ti­sak i vr­ši ger­ma­ni­za­ci­ju slo­ven­skog ži­vlja. Beč­ka vla­da je po­ku­ša­va­la da ogra­ni­či auto­no­mi­ju Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve i na sve na­či­ne po­ku­ša­va­la da joj na­met­ne sa­vez sa Ri­mo-ka­to­lič­kom cr­kvom, i na taj na­čin ogra­ni­ča­va­la i ugnje­ta­va­la re­li­gi­o­zna pra­va pra­vo­slav­nog sta­nov­ni­štva. Za­to se srp­ska mi­tro­po­li­ja u Be­o­gra­du sve če­šće obra­ća­la za po­moć Ru­si­ji, a u du­hov­ne po­slo­ve se do­sta če­sto mi­je­ša­la i po­li­ti­ka.
Be­o­grad­ski mi­tro­po­lit Moj­si­je 1727. go­di­ne upu­tio je mol­bu Pe­tru II za po­moć za iz­grad­nju pra­vo­slav­ne cr­kve u Be­o­gra­du, jer su Osman­li­je do te­me­lja sru­ši­le i ra­zo­ri­le sa­bor­nu cr­kvu. Po­red no­ve cr­kve ima­li su na­mje­ru da iz­gra­de i ško­lu. Pi­ta­nje o do­dje­li po­mo­ći, oči­gled­no, ni­je bi­lo ri­je­še­no, i ti­me se oprav­da­va raz­log upu­ći­va­nja dru­ge mol­be, ko­ju je već po­slao no­vi be­o­grad­ski mi­tro­po­lit Vi­ken­ti­je. Austrij­ske po­gra­nič­ne vla­sti su 1728. go­di­ne kon­fi­sko­va­le po­šilj­ku knji­ga kod ru­skih tr­go­va­ca, ko­je su bi­le štam­pa­ne na ru­skom je­zi­ku i ko­je su oni do­vo­zi­li u Sr­bi­ju sva­ke go­di­ne. To su ura­di­li pod iz­go­vo­rom da su to ras­kol­nič­ka dje­la. Uz po­sre­do­va­nje ru­skog am­ba­sa­do­ra u Be­ču L. Lan­čin­skog, za­pli­je­nje­na po­šilj­ka knji­ga je bi­la vra­će­na tr­gov­ci­ma, ali je ubu­du­će bi­lo za­bra­nje­no da se pro­vo­ze ta­kve i slič­ne knji­ge. Cilj te za­bra­ne austrij­ske vla­sti bio je da ši­re uni­ja­će­nje i spri­je­če po­ja­ča­va­nje ru­skog je­zič­kog i kul­tur­nog uti­ca­ja na srp­sko sta­nov­ni­štvo.
Po­ne­kad je bi­lo i ne­spo­ra­zu­ma u od­no­si­ma iz­me­đu srp­skih ma­na­sti­ra i ru­skih vla­sti. Gra­bo­vač­ki je­ro­mo­nah Va­si­li­je 13. apri­la 1735. go­di­ne oba­vje­šta­va ne­i­me­no­va­nog ar­hi­je­re­ja da uka­zom ru­ske ca­ri­ce ni­je pri­hva­će­na mol­ba za od­la­zak po po­moć u Ru­si­ju iza­sla­ni­ci­ma Fru­ško­gor­skog ma­na­sti­ra.
„Pre­o­sve­će­ni Go­spo­di­ne, naš mi­lo­sti­vi oče i do­bro­tvo­ru,
Po­sli­je mog od­la­ska od Va­še pre­o­sve­će­no­sti, uz Bo­ži­ju po­moć i Va­še mo­li­tve, hva­la i sla­va Bo­gu, za­te­ko­smo na­šu bra­ti­ju zdra­vo i do­bro u ma­na­sti­ru, ko­je me ra­du­je. Za­hva­lju­jem se Va­šoj pre­o­sve­će­no­sti i kla­njam se do ze­mlje. Va­ša pre­o­sve­će­nost je po­ka­za­la svo­ju lju­bav i mi­lost pre­ma na­ma i po­sta­vi­la da slu­ži­mo Bo­gu i sve­toj cr­kvi, a to će­mo pam­ti­ti dok smo ži­vi i na če­mu Vam za­hva­lju­je­mo i oba­vje­šta­vam Va­šu pre­o­sve­će­nost da sam do­bio pi­smo od bra­ta, u ko­jem pi­še da, iz­gle­da, Va­ša pre­o­sve­će­nost ni­je ra­zu­mje­la šta je bi­la isti­na, jer je mo­skov­ska ca­ri­ca po­sla­la pi­smo go­spo­di­nu mi­tro­po­li­tu da sa Fru­ške go­re ne do­la­ze igu­ma­ni iz sva­kog ma­na­sti­ra za cr­kve­ni dar u Mo­skvu. Na taj put su od­re­đe­ni ha­dži Isa­i­ja kru­še­dol­ski i Isa­i­ja, igu­man ra­ko­vač­ki, i još ne­ki, o ko­ji­ma brat Ga­vri­lo ni­je do­bro oba­vi­je­šten i da im je go­spo­din mi­tro­po­lit pi­sao da oče­ku­je nji­hov do­la­zak kod nje­ga i on­da da kre­nu, a oni su ga mo­li­li da to bu­de po­sli­je Sve­tog Đor­đi­ja. Zbog to­ga mo­lim Va­šu pre­o­sve­će­nost, kao na­šeg pra­vog oca i do­bro­či­ni­te­lja, ako bi se uka­za­la pri­li­ka, da po­red svo­jih osta­lih po­slo­va, ne za­bo­ra­vi­te da po­me­ne­te go­spo­di­nu mi­tro­po­li­tu na­šu si­ro­ma­šnu po­ro­di­cu za ta­ko va­žnu stvar. Po­ni­zno Vas mo­lim da se Va­ša pre­o­sve­će­nost ne na­lju­ti.
Vaš po­ni­zni rab je­ro­mo­nah Va­si­li­je sa bra­ti­jom”.
U ma­na­sti­ru Gra­bov­ce, 13. april 1735. go­di­ne.
(Na­sta­vi­će se)