-Pi­še:Veselin Lazarević

Bend ula­zi u stu­dio 1990. go­di­ne, gdje sni­ma „Use Your Il­lu­sion”. Pr­vi al­bum je bio si­ro­vi­ji, a ovaj slo­že­ni­ji.
Sad su već me­đu­na­rod­ne zvi­je­zde. Bi­lo je lo­gič­no da ma­lo eks­pe­ri­men­ti­šu. Eksl je, mu­zič­ki, htio da sa­hra­ni „Ap­pe­ti­te for De­struc­tion”. Ni­je ga mr­zio, već je že­lio da po­ka­že ko­li­ko su ta­len­to­va­ni.
Ubr­zo su po­če­li pro­ble­mi sa Sti­ve­nom Adle­rom. Bio je za­vi­snik od he­ro­i­na. Ni­je mo­gao da od­svi­ra svo­je di­o­ni­ce. Eksl ga je iz­ba­cio zbog to­ga. Iako je on bio naj­nor­mal­ni­ji od njih pri­je to­ga. Adler će usled pre­do­zi­ra­nja 1996. do­ži­vje­ti ma­nji mo­žda­ni udar. On pr­vi na­pu­šta ori­gi­nal­ni sa­stav Gan­sa. Gru­pa u ju­lu 1990. go­di­ne an­ga­žu­je Me­ta So­ru­ma, bub­nja­ra gru­pe Kalt.
Du­pli al­bum „Use Your Il­lu­sion”, ko­ji se po­ja­vio u pro­da­ji u sep­tem­bru 1991. go­di­ne, bio je pot­pu­no raz­li­čit od nji­ho­vih ra­ni­jih plo­ča. Ve­o­ma br­zo je ras­pro­dat u pre­ko pet mi­li­o­na pri­mje­ra­ka.
Na­ža­lost, Eks­lo­vi is­pa­di na bi­ni i upa­dlji­vo ka­šnje­nje ba­ca­ju sjen­ku na ve­o­ma uspje­šnu tur­ne­ju. To je ra­dio i dok su svi­ra­li po klu­bo­vi­ma.
Po­ne­kad je od­bi­jao da pje­va. Ne­kad bi ot­pje­vao sa­mo dvi­je-tri pje­sme. To ni­je pro­blem kad na­stu­pa­te pred 3.000 lju­di, ali je su­lu­do ako zna­mo da su pu­ni­li sta­di­o­ne ko­ji pri­ma­ju 50.000 lju­di.
Na­ro­či­to je po­znat in­ci­dent iz Sent Lu­i­sa od 2. ju­la 1991. go­di­ne. Eksl je pri­mi­je­tio da ne­ki mo­mak sni­ma kon­cert, re­kao je to ti­pu iz obez­bje­đe­nja, ali ovaj ni­šta ni­je pred­u­zeo. Eksl je sko­čio na mom­ka. Vra­ća se, psu­je obez­bje­đe­nje, osta­vlja mi­kro­fon i od­la­zi sa bi­ne. Na­šli su ga u gar­de­ro­bi, pi­ta­li šta se de­ša­va. On će: is­pa­lo mi je so­či­vo!
Pu­bli­ka je ne­go­do­va­la. Po­ku­ša­li su da na­sta­ve kon­cert, ali je već bi­lo ka­sno. Ne­ko­li­ko lju­di je zgra­bi­lo sto­li­ce, ba­ca­ju­ći ih na bi­nu. Do­sta opre­me je uni­šte­no, mu­zič­ki ure­đa­ji, re­flek­to­ri, mi­kro­fo­ni... Sko­ro sve. Še­ze­de­set lju­di je po­vri­je­đe­no, še­sna­est uhap­še­no. Dvo­ra­na je de­mo­li­ra­na. Šte­ta je pro­ci­je­nje­na na 200.000 do­la­ra.
Eksl je op­tu­žen za iz­bi­ja­nje ne­re­da, ali po­li­ci­ja ga hap­si tek go­di­nu da­na ka­sni­je. Osu­đen je na dvi­je go­di­ne uslov­no, uz glo­bu od 50.000 do­la­ra.
In­ci­den­ti ko­je su pra­vi­li Gan­si ni­su na­ru­ši­li nji­hov imidž u Evro­pi, gdje za­ka­zu­ju tur­ne­ju. Ali, po­pu­lar­nost Gan­sa bi­la je pre­vi­še za nje­nog naj­po­vu­če­ni­jeg čla­na. Go­di­ne kon­zu­mi­ra­nja al­ko­ho­la i dro­ge uze­le su svoj da­nak, pa ri­tam gi­ta­ri­sta Izi Stra­dlin od­lu­ču­je da se li­je­či.
Dje­lo­vao je iz­gu­blje­no. Bez­volj­no. A i do­ja­di­lo mu je da če­ka da se Eksl po­ja­vi na bi­ni. Osta­li čla­no­vi ben­da su ubi­ja­li vri­je­me opi­ja­ju­ći se. A on ni­je do­vi­je­ka mo­gao da pi­je ka­fu i čaj. Na kra­ju je na­pu­stio gru­pu. Či­ni­lo mu se i da dru­gi čla­no­vi ni­su do­volj­no ci­je­ni­li nje­gov do­pri­nos u kom­po­no­va­nju pje­sa­ma. Pr­vo je oti­šao Sti­ven, a on­da i Izi. Ipak, sna­ga ben­da je bi­la u pr­voj po­sta­vi.
Izi­ja će za­mi­je­ni­ti Gil­bi Klark. Tur­ne­ja je na­sta­vlje­na, i to pu­nom pa­rom, a 17. ju­la 1992. go­di­ne udru­žu­ju se s Me­ta­li­kom i kre­ću na tur­ne­ju po Sje­ver­noj Ame­ri­ci. Za­jed­nič­ka tur­ne­ja je bi­la ne­što pot­pu­no pri­rod­no i bi­la je pun po­go­dak.
Ni­ka­da pri­je to­ga dva naj­ve­ća ben­da ni­su na­stu­pa­la za­jed­no. Sva­ki je imao svo­ju bi­nu i svo­je obo­ža­va­o­ce. Na­pra­vi­li su ne­što ne­vi­đe­no.
Oba ben­da su 8. av­gu­sta tre­ba­la da na­stu­pe na mon­tre­al­skom olim­pij­skom sta­di­o­nu. To­kom na­stu­pa, pje­vač Me­ta­li­ke za­do­bi­ja gad­ne ope­ko­ti­ne jer je svi­rao bli­zu spra­ve za pi­ro­teh­ni­ku. Skra­ću­ju kon­cert. Gan­si su mo­gli da spa­su stvar, da na­pra­ve sjaj­nu svir­ku. Ali, bu­bi­ce ni­su ra­di­le i Eksl ni­je čuo šta pje­va.
Pri­je­ti da će na­pu­sti­ti sce­nu i pre­ki­da na­stup Gan­sa. Še­zde­set hi­lja­da lju­di ne­go­du­je. Najg­njev­ni­ji su pre­vr­ta­li auto­mo­bi­le, raz­bi­ja­li pro­zo­re, pljač­ka­li rad­nje i pa­li­li. Po­li­ci­ja ih je je­dva ob­u­zda­la. Eks­la i dan-da­nas kri­ti­ku­ju što ni­je na­sta­vio taj kon­cert.
Upr­kos ovom in­ci­den­tu, fi­nan­sij­ski su pro­šli iz­van­red­no. Tur­ne­ja je bi­la naj­du­ža u isto­ri­ji rok-mu­zi­ke. Eksl je vo­dio sa so­bom psi­ho­te­ra­pe­u­te, fri­ze­re, sti­li­ste... Po po­vrat­ku ula­ze u stu­dio ra­di sni­ma­nja no­vog al­bu­ma. Ali, bi­lo je ja­sno da ne­što ni­je u re­du.
Bi­li su pri­nu­đe­ni da sni­ma­ju za­jed­no. Ne mo­že­te pred­vi­dje­ti šta će se de­si­ti ako ste u ben­du ko­ji je ste­kao ogrom­nu sla­vu.
Na­kon ogrom­nog svjet­skog uspje­ha i kod pu­bli­ke i kod kri­ti­ča­ra ben­da ko­ji se afir­mi­sao kao hard-rok gru­pa, po­če­li su da raz­mi­šlja­ju o no­vom mu­zič­kom žan­ru. Gan­si su već bi­li u kri­zi jer su ih na­pu­sti­la dva čla­na pr­ve po­sta­ve. U no­vem­bru 1993. go­di­ne ob­ja­vlju­ju no­vi al­bum, ko­ji im je do­nio mno­go nov­ca. „The Spag­het­ti In­ci­dent” je ob­u­hva­tao ob­ra­de pank-rok pje­sa­ma ko­je su bi­le dra­ge čla­no­vi­ma ben­da.
(Na­sta­vi­će se)