-Pi­še: Ve­se­lin La­za­re­vić

Džej Me­skis i Lu Bar­lou, naj­bo­lje dru­go­vi u sred­njoj ško­li, osno­va­li su gru­pu „De­ep Wo­und”, za ko­ju je Me­skis sma­trao da tre­ba da bu­de lju­ta har­dr­ok va­ri­jan­ta, dok je Bar­lou že­lio da bu­de obo­je­na pop-pank zvu­ci­ma. Pod uti­ca­jem mu­zi­ke Ni­la Jan­ga i gru­pa „Sto­o­ges” i „Re­pla­ce­ments”, od­lu­ču­ju da ras­for­mi­ra­ju gru­pu i osnu­ju no­vu. Da­li su joj ime „Di­no­sa­ur, sa po­sta­vom Me­skis, gi­ta­ra i vo­kal, Bar­lou, bas i Emet Pa­trik Mar­fi, bub­nje­vi. U ovoj po­sta­vi 1985. go­di­ne sni­ma­ju pr­vi al­bum ko­ji se zvao kao i gru­pa, a iz­da­la ga je dis­ko­graf­ska ku­ća „SST”.
Kra­jem te go­di­ne, na jed­nom od kon­ce­ra­ta slu­ša­li su ih i čla­no­vi gru­pe „So­nic Youth”, ko­ji su u to vri­je­me va­ži­li za ta­len­to­va­ne mu­zi­ča­re ne­za­vi­snog ro­ka.
Ubr­zo je usli­je­dio po­ziv da s nji­ma na­pra­ve za­jed­nič­ku ame­rič­ku tur­ne­ju, ko­jom su se mu­zič­ka vra­ta ši­rom otvo­ri­la za „Di­no­sa­ur”.
Po ob­ja­vlji­va­nju dru­gog al­bu­ma „You`r Li­ving All Over Me”, bi­li su pri­mo­ra­ni da ime­nu gru­pe do­da­ju „Jr”, po­što je već po­sto­jao sa­stav „The Di­no­sa­urs”, ko­ji su či­ni­li čla­no­vi ne­ka­da­šnjih iz­vr­snih gru­pa „Gre­at­ful Ded”, Dže­fer­son er­plejn” i „Kan­tri Džo i ri­be”, ko­ji su im za­pri­je­ti­li tu­žbom, lju­bo­mor­ni na pro­da­ju i mu­zič­ke kri­ti­ke.
Me­đu­tim, bor­ba lič­no­sti iz­me­đu Me­ski­sa i Bar­lo­ua još uvi­jek je bi­la pri­sut­na. Ka­ko je gru­pa bi­la sve po­zna­ti­ja i po­pu­lar­ni­ja, sva­đe su bi­va­le sve uče­sta­li­je.
Vr­hu­nac je bio 1989. go­di­ne, po ob­ja­vlji­va­nju tre­ćeg al­bu­ma „Bug“. Na­i­me, Bar­lou je naj­u­ren iz gru­pe.
Ka­ko Me­skis ni­je imao hra­bro­sti da Bar­lou sa­op­šti u li­ce da ga vi­še ne že­li u ben­du, iz­mi­slio je pri­ču o ras­pa­du gru­pe, dok je sa­mo dan pri­je to­ga, ugo­vo­rio tur­ne­ju po Austra­li­ji s no­vim ba­si­stom.
Kad je do­znao isti­nu, raz­bi­je­snio se i na­red­nih de­se­tak go­di­na ni­je ko­mu­ni­ci­rao s Me­ski­som.
Gru­pu je, ubr­zo, na­pu­stio i bub­njar Emet Pa­trik Mar­fi, zva­ni Marf. Me­đu­tim, Me­skis je 1990. go­di­ne pot­pi­sao ugo­vor s jed­nom od naj­ve­ćih dis­ko­graf­skih ku­ća „Vor­ner Bra­dars”, za ko­ju je pr­vi al­bum „Gre­en­Mind” sni­mio go­to­vo sam.
To­kom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, Me­skis je bio je­di­ni stal­ni član „Di­no­sa­ur Jr”, a Bar­lou je osno­vao svo­ju gru­pu „Se­ba­doh“.
Na pi­ta­nja zna­ti­želj­ni­ka i mu­zič­kih no­vi­na­ra za­što gru­pa ne po­sto­ji u sta­rom sa­sta­vu, Bar­lou je go­vo­rio isti­nu, dok je Me­skis ću­tao. Me­đu­tim, var­ni­ce su si­je­va­le. Lu Bar­lou je, čak sa svo­jom gru­pom svi­rao pje­smu „Freed Pig”, „po­sve­će­nu” Luu. Ci­nič­ni tekst gla­si: „Htio sam da uži­van u uspje­hu, bez ijed­nog kre­te­na oko se­be, eto ti sad pa uži­vaj...”
U dru­goj po­lo­vi­ni de­ve­de­se­tih go­di­na Me­skis je vi­đen u pu­bli­ci na jed­nom od kon­ce­ra­ta „Se­ba­doh”.
Tih da­na je imao niz in­ter­vjua i na pi­ta­nje: da li po­sto­ji šan­sa da se „ Di­no­sa­ur Jr” po­no­vo oku­pe i za­svi­ra­ju u sta­roj po­sta­vi, od­go­va­rao je „ne znam, sve je mo­gu­će”, dok je ra­ni­je od­go­va­rao: „Ni­ka­da“.
A on­da je do­šla 2002. go­di­na. Me­skis je po­zvan na po­vrat­nič­ki kon­cert gru­pe „Sto­o­ges”, kao go­stu­ju­ći mu­zi­čar na kon­cer­tu u Lon­do­nu. Na nje­go­vo iz­ne­na­đe­nje, pri­je ne­go što su po­če­li da svi­ra­ju pje­smu „I Wan­na Be Your Dog”, Ron Ešton je na­ja­vio još jed­nog go­sta – Lua Bar­lo­ua!
Dvi­je go­di­ne na­kon tog do­ga­đa­ja, Me­skis je, na kon­fe­ren­ci­ji za štam­pu, obje­lo­da­nio da gru­pu „Di­no­sa­ur Jr” po­no­vo či­ne Lu Bar­lou, Marf i on.
Od ta­da pa do da­nas, sni­mi­li su dva al­bu­ma i odr­ža­li na sto­ti­ne kon­ce­ra­ta ši­rom svi­je­ta... Ma­da je te­ško do­ku­či­ti raz­lo­ge zbog ko­jih su se ova dva vr­sna mu­zi­ča­ra po­mi­ri­la, Bar­lou je re­kao ga ga je ljut­nja pro­šla već na­kon pr­vog raz­go­vo­ra.
Što se Me­ski­sa ti­če, on je bio, kao i uvi­jek, škrt na ri­je­či­ma.
Ni na­ma ni­je ja­sno za­što su se uop­šte raz­i­šli, kad su bi­li iz­van­re­dan tan­dem. Te­ško je re­ći, ima­ju­ći na umu kva­li­tet nji­ho­vih da­na­šnjih svir­ki, da je to usli­je­di­lo ra­di nov­ca.
Da je to tač­no po­tvr­đu­ju nji­ho­va dva po­sled­nja al­bu­ma „Beyond” i „Farm”. Bi­lo ka­ko bi­lo, ali či­nje­ni­ca je da obo­ji­ca pra­ve iz­van­red­nu mu­zi­ku kad su u gru­pi „Do­no­sa­ur Jr”, kao tan­dem, ne­go kad svi­ra­ju odvo­je­no u dru­gim gru­pa­ma. To je naj­va­žni­je, ka­ko za njih, ta­ko i za po­bor­ni­ke nji­ho­ve mu­zi­ke.
Kurt Ko­bejn, gi­ta­ri­sta i vo­kal „Nir­va­ne”, jed­ne od naj­ve­ćih rok gru­pa, ko­ji je tra­gič­no za­vr­šio svoj ži­vot 1994. go­di­ne, na­vo­dio ih je kao gru­pu ko­ja je mno­go uti­ca­la na nje­gov da­lji mu­zič­ki opus.(Na­sta­vi­će se)