-Pi­še: Ve­se­lin La­za­re­vić

Na­kon dvi­je go­di­ne ak­tu­el­nog ba­vlje­nja ko­šar­kom za uni­ver­zi­tet­ski tim U.C.L.A., bio je svje­stan da se na­la­zi na ži­vot­noj ras­kr­sni­ci, da će mo­ra­ti da oda­be­re jed­nu od svo­jih stra­sti, ko­ja će mu, ujed­no, bi­ti i ži­vot­no opre­dje­lje­nje, od­no­sno po­ziv. Na sre­ću, oda­brao je mu­zi­ku i kla­vir.
Pri­je ne­go što je osno­vao pr­vu gru­pu, Ni­kols se iz­dr­ža­vao ra­de­ći raz­ne po­slo­ve: šal­ter­ski slu­žbe­nik u ban­ci, pro­da­vac pi­ća, knji­žar, mor­na­rič­ki ma­ri­nac.
Po po­vrat­ku iz voj­ne slu­žbe, 1965. go­di­ne osni­va gru­pu „Ro­ger Nic­hols and a Smal­lCir­cle of Fri­ends”. Iste go­di­ne pot­pi­su­je ugo­vor s dis­ko­graf­skom ku­ćom „Li­ber­ti” na­kon če­ga mu se uka­zu­je pri­li­ka da upo­zna To­mi­ja Li Pu­ma, pro­du­cen­ta ko­ji je to­kom iz­u­zet­ne ka­ri­je­re pro­du­ci­rao plo­če i Maj­lsa Dej­vi­sa, Džor­dža Ben­so­na, Ani­te Bej­ker...
Čim je čuo Ro­dže­ro­vu gru­pu, Li Pu­ma je osje­tio da je ri­ječ o da­ro­vi­tim mu­zi­ča­ri­ma ko­ji se ne sre­ću baš sva­ko­dnev­no. Nje­go­ve po­hva­le će od­i­gra­ti ve­li­ku ulo­gu u ži­vo­tu i mu­zi­ci dva­de­se­to­go­di­šnjeg Ni­kol­sa.
Po­što su lju­di iz „Li­ber­ti” iz­da­vač­ke ku­će okli­je­va­li sa iz­da­va­njem pr­ve plo­če, Ro­džer ma­te­ri­jal nu­di „AiM” pro­duk­ci­ji. Bi­lo je to vri­je­me ka­da su „Bič Boj­si” pro­da­va­li na sto­ti­ne hi­lja­da plo­ča.
Gla­va­ri­ma iz „AiM” se uči­ni­lo da bi Ro­dže­rov bend mo­gao da bu­de sle­de­ća gru­pa sa ve­li­kim ti­ra­ži­ma, pa su mu obe­ća­li iz­da­va­nje LP-plo­če, pod uslo­vom da ras­ki­ne ugo­vor sa iz­da­vač­kom ku­ćom „Li­ber­ti”.
Ni­kols, na­kon ra­zno­ra­znih pe­ri­pe­ti­ja, uspi­je­va da ras­ki­ne ugo­vor i za „AiM” sni­ma al­bum 1968. go­di­ne, ko­ji no­si isti na­slov kao i nje­go­va gru­pa.
Iako je al­bum po zvu­ku pri­pa­dao „sun­ča­nom” po­pu, ono što ga je raz­li­ko­va­lo od ve­ći­ne tih i ta­kvih ben­do­va, bi­li su aran­žma­ni. U ve­ći­ni pje­sa­ma mo­gli su se ču­ti or­ke­stri­ra­ni gu­da­či i du­va­či po­mi­je­ša­ni s elek­trič­nim i aku­stič­nim gi­ta­ra­ma.
Bi­lo je ja­sno da čo­vjek ko­ji ima ve­ze s aran­žma­ni­ma zna mno­go vi­še o mu­zi­ci od kli­na­ca ko­ji su svi­ra­li po ga­ra­ža­ma. Na al­bu­mu su svi­ra­li Van Dajk Parks i Ren­di Nju­men, a pro­du­cent je bio, na­rav­no, To­mi Li Pu­ma. Iz­van­red­na po­sta­va.
Ali, mje­ša­vi­na iz­u­zet­no slo­že­nih me­lo­di­ja, ko­je ni­je­su bi­le la­ko pri­hva­tlji­ve ma­si na­vi­kloj na „ša-la-la” i „je,je,je”, uči­ni­li su da se al­bum ne pro­da u ve­li­kom ti­ra­žu.
Osni­vač dis­ko­graf­ske ku­će „AiM”, He­rb Al­pert bio je oča­ran Ni­kol­so­vim al­bu­mom, iako je pro­da­ja bi­la sko­ro ka­ta­stro­fal­na. Te 1968. go­di­ne pred­lo­žio je Ni­kol­su da ra­di kao kom­po­zi­tor za nje­go­vu ku­ću, a po­tom ga upo­znao s tek­sto­pi­scem Po­lom Vi­li­jam­som. Tan­dem je bio iz­van­re­dan. U vre­me­nu od 1968. do 1972. go­di­ne njih dvo­ji­ca će iz­ba­ci­ti si­ja­set ne­za­bo­rav­nih pop i rok hi­to­va.
Pr­va pje­sma „It`s Hard to Say Go­odbye”, ra­đe­na je za fran­cu­sku pje­va­či­cu Klo­din Lon­že, i pred­sta­vlja­la je pra­vu nje­žnu žen­sku ba­la­du. Pje­sma je, ta­ko­đe, sla­bo pri­mlje­na kod pu­bli­ke, ali to ni­je obes­hra­bri­va­lo Ro­dže­ra. Sple­tom okol­no­sti, di­rek­tor ban­ke „Kro­ker” je za­vo­lio pr­vi Re­dže­rov al­bum „Ro­ger Nic­hols and a Small Cir­cle of Fri­ends”, i za­mo­lio lju­de iz „AiM” da Ni­kols kom­po­nu­je mu­zi­ku, a Vi­li­jams na­pi­še tekst za džingl ko­ji će re­kla­mi­ra­ti nje­go­vi ban­ku.
Re­kla­mu je čuo Ri­čard Ka­r­pen­ter, vo­đa gru­pe „The Ca­r­pen­ters“, i pred­lo­žio Ni­kol­su sa­rad­nju.
Ni­kols i Vi­li­jams su me­lo­di­ju iz džin­gla su ma­lo pre­u­re­di­li i na­mi­je­ni­li je gru­pi „Kar­pen­ters”. Pje­sma se zva­la „We’ve Onlz Just Be­gun“. Ujed­no bio je to pr­vi hit tan­de­ma Ni­kols –Vi­li­jams i gru­pe „Kar­pen­ters”.
Sa­rad­nja sa „Kar­pen­ter­si­ma” se na­sta­vi­la. Po­čet­kom se­dam­de­se­tih go­di­na za njih su na­pi­sa­li pje­sme „Rainy Da­us and Mon­days”, „Let Me Be the One“, „I Won`t Last a Day Wit­ho­ut You”…
Po­što su se te kom­po­zi­ci­je od­li­ko­va­le ras­ko­šnim aran­žma­ni­ma i, po pra­vi­lu, bo­ga­te ra­zno­ra­znim in­stru­men­ti­ma, ni­je ču­do što su „Kar­pen­ter­si“ br­zo osvo­ji­li pu­bli­ku, i iz­ra­stao u je­dan od naj­bo­ljih ben­do­va to­ga do­ba.
Na­kon 1972. go­di­ne Pol Vi­li­jams se po­sve­ću­je svo­joj ka­ri­je­ri, ta­ko da Ro­džer na­sta­vlja sam da pi­še i mu­zi­ku i tek­sto­ve za dru­ge ben­do­ve. Sva­ka­ko naj­po­zna­ti­ja pje­sma, ko­ju je na­pi­sao u dru­gom di­je­lu ka­ri­je­re, je „Ti­mes of Your Li­fe”, ko­ja je pi­sa­na za Po­la En­ku, 1975. go­di­ne.
Po­čet­kom osam­de­se­tih go­di­na, pro­šlog, 20. vi­je­ka, Ro­džer Ni­kols se po­vla­či iz mu­zič­kih vo­da, iako je bio svje­stan ko­li­ko do­bru mu­zi­ku pi­še. Po­stao je umo­ran od pri­ti­sa­ka ra­znih dis­ko­graf­skih ku­ća, ko­je su že­lje­le da sva­ka nje­go­va sle­de­ća kom­po­zi­ci­ja nad­ma­ši pro­šlu.
(Na­sta­vi­će se)