Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Nema zastare za Milovu ekipu * Podržite mene i srušićemo DPS * Katnić traži pritvor za Mandića * Jelić ne prijavljuje da ima firmu * Nema zastare za Milovu ekipu * Nije strašno * Djeca ćute o nasrtajima sajber nasilnika
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-03-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Slađana Radojević, samohrana majka :
– Ne treba mi ruža, nego metar drva.

Vic Dana :)

- Haloo! Je l‘ to vatrogasna služba?
- Jeste gospođo, izvolite.
- Ja sam skoro posadila cvijeće...
- Gospođo, tražili ste vatrogasnu službu!?
- Da jesam, to je vrlo skupo, egzotično cvijeće...
- Gospođo, tražili ste i dobili ste vatrogasnu službu a ne cvjećaru! Recite kako vam možemo pomoći ili spustite slušalicu i smjesta nam oslobodite vezu!!!
- Ma dobro de, šta me odmah napadate, komšiji gori kuća, pa kad budete gasili požar pazite mi na cvijeće...
Ako posle tri mjeseca teretane ne vidite rezultate, pređite na fotošop.
Čujem da ti se sestra udala za boksera. Kako izgleda?
Nemam pojma! Posle svakog meča je drugačiji.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Feljton - datum: 2018-03-03 PETAR ROMANOV: KATARINA VELIKA (7) Porodične veze Gustava III i Katarine II Poznati ruski istoričar Karamzin je pisao da vijek Petra Velikog „nije bio vijek svjetlosti, već početak svitanja u Rusiji“, a prava svjetlost se pojavila tek sa dolaskom Katarine II na vlast. Petar Romanov, pisac, publicista i politički analitičar, u svojoj knjizi „Rusija i Zapad“ sa mnogo novih detalja iz perioda Katarinine vladavine osvjetljava njen život i politički odnos prema Zapadu
-Pre­veo sa ru­skog i pri­re­dio:VO­JIN PE­RU­NI­ČIĆ

Sje­ver­ni rat, ko­ji je iz­gu­bi­la Šved­ska, umno­gom je pro­mi­je­nio ze­mlju, po­klo­niv­ši joj, iz­me­đu osta­log, i ustav­nu mo­nar­hi­ju. Za vri­je­me Ka­ta­ri­ni­ne vla­da­vi­ne, u Šved­skoj po­li­ti­ci su do­mi­ni­ra­le dvi­je su­prot­sta­vlje­ne po­li­ti­ke: na jed­noj stra­ni ta­ko­zva­na par­ti­ja Šljap, ko­ja je bi­la ori­jen­ti­sa­na pre­ma Fran­cu­skoj, i na dru­goj par­ti­ja Kal­pak, či­ji su po­gle­di bi­li okre­nu­ti pre­ma Lon­do­nu i Pe­ter­bur­gu. Ta­da su u Ru­si­ji sma­tra­li da je ne­moć šved­ske kru­ne va­žan uslov za oču­va­nje mi­ra na ru­sko-šved­skoj gra­ni­ci. Mi­ran tok do­ga­đa­ja je na­ru­šio pre­vrat na osno­vu ko­jeg je na vlast u Stok­hol­mu do­šao Ka­ta­ri­nin ro­đak, njen brat od uja­ka, kralj Gu­stav III. Ro­đa­ci su se na­šli pred iz­bo­rom: ili da rje­ša­va­ju na­go­mi­la­ne pro­ble­me iz­me­đu Ru­si­je i Šved­ske u naj­u­žem po­ro­dič­nom kru­gu, ili kao Pe­tar i Kar­lo da opet sa pu­škom u ru­ci i na kop­nu i na mo­ru kre­nu u rat. Po­kre­nu­te su obje mo­guć­no­sti. Kralj je 1777.go­di­ne po­sje­tio Sankt Pe­ter­burg u na­di da će oča­ra­ti se­stru. Pri­jem šved­skog kra­lja je bio skro­man. Pod ovim uti­skom su­sre­ta sa Ka­ta­ri­nom, Gu­stav je pi­sao ta­da svo­me bra­tu voj­vo­di Kar­lu:
„Im­pe­ra­tor­ka pre­ma me­ni is­ka­zu­je svu svo­ju mo­gu­ću pa­žnju i ona je ne­u­o­bi­ča­je­no umi­lja­ta i uljud­na. Nju jed­no­stav­no sla­bo po­zna­ju u Šved­skoj. Ot­ka­da sam upo­znao nje­ne ma­ni­re i na­čin raz­mi­šlja­nja, sva mo­ja opre­znost pri­je od­la­ska, či­ni mi se, bi­la je su­vi­šna.“
Gu­stav je ot­pu­to­vao iz Ru­si­je, osta­viv­ši Ka­ta­ri­ni u znak sje­ća­nja svoj por­tret, i iskre­no po­vje­ro­vao u to da je uspio da oča­ra ro­đa­ku. Odu­še­vlje­nje ro­đa­ka, ipak, ni­je bi­lo u pot­pu­no­sti pri­mje­re­no si­tu­a­ci­ji, jer je on di­plo­mat­sku lju­ba­znost pri­mio kao iskre­no pri­ja­telj­stvo i sr­dač­nost. Ka­ta­ri­na i Gu­stav su pot­pu­no raz­li­či­to gle­da­li na spolj­nu po­li­ti­ku. Kralj je ra­ču­nao da su po­ro­dič­ne ve­ze i lič­ne sim­pa­ti­je do­sta ozbi­ljan ar­gu­ment za ovaj po­sao. Ka­ta­ri­na je po­la­zi­la od dru­gih kri­te­ri­ju­ma, a od ko­jih je glav­ni bio za­šti­ta na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa.
Po­sje­ta je sa­mo od­lo­ži­la rje­ša­va­nje pro­ble­ma ko­ji su sta­ja­li pred Ru­si­jom; pr­vo, da ne pru­ži Šved­skoj ni naj­ma­nju šan­su da po­no­vo pre­ten­du­je na sta­tus ve­li­ke dr­ža­ve i, kao dru­go, da na bi­lo ko­ji na­čin do­ve­de u pi­ta­nje i sta­vi pod sum­nju re­zul­ta­te Sje­ver­nog ra­ta. Su­vi­še sku­po su Ru­si pla­ti­li tu po­bje­du.
Kad se 1783.go­di­ne Gu­sta­vu uči­ni­lo da se Ru­si­ja ve­o­ma mno­go upe­tlja­la u po­slo­ve sa Tur­ci­ma, on je po­no­vo or­ga­ni­zo­vao su­sret sa Ka­ta­ri­nom. Ovog pu­ta ro­đak joj je iz­lo­žio na raz­ma­tra­nje do­bro raz­ra­đen plan svo­je­vr­snog po­ro­dič­nog spo­ra­zu­ma. Na po­čet­ku do­ku­men­ta je bio sen­ti­men­tal­ni uvod, gdje se sa to­pli­nom i pri­sno­šću go­vo­ri o ro­đač­kim ve­za­ma i nje­žnom pri­ja­telj­stvu iz­me­đu dva mo­nar­ha. Gu­stav je pred­lo­žio im­pe­ra­tor­ki čvrst i sta­lan mir, pri če­mu se oba­ve­ze pro­ši­ru­ju i na po­tom­ke. Spo­ra­zum je ta­ko­đe pred­vi­đao uza­jam­nu voj­nu po­moć u slu­ča­ju na­pa­da na Ru­si­ju ili Šved­sku. Ka­rak­te­ri­stič­no je da je Gu­stav in­si­sti­rao da ovaj do­ku­ment ima ka­rak­ter taj­no­sti.
Ka­ta­ri­na je vi­še ne­go hlad­no pri­mi­la ro­đa­ko­vu ini­ci­ja­ti­vu. O to­me je kralj oba­vi­je­šten krat­kim pi­sam­ce­tom da ru­ska ca­ri­ca ni­kad ne vo­di pri­vat­ne i ne­slu­žbe­ne raz­go­vo­re sa stra­nim dr­ža­va­ma, pa su za­to svi nje­go­vi pred­lo­zi pre­da­ti na raz­ma­tra­nje Ka­bi­ne­tu mi­ni­sta­ra.
U svo­joj pri­vat­noj pre­pi­sci Ka­ta­ri­na je Gu­sta­vo­ve pred­lo­ge oci­je­ni­la kao ap­surd­ne i be­smi­sle­ne, a bra­ta od uja­ka ismi­ja­la za pre­tje­ra­nu, po mi­šlje­nju ca­ri­ce, gor­dost i po­hle­pu za sla­vom. Bo­ljeg „pre­go­va­ra­ča“ za kra­lja, pri­mi­je­ti­la je im­pe­ra­tor­ka, od ogle­da­la ne­ma, jer je to­li­ko bio za­lju­bljen u sa­mo­ga se­be.
Raz­o­ča­ran ru­skom ne­po­pu­stlji­vo­šću, ro­đak je 1788.go­di­ne neo­če­ki­va­no na­pao svo­ju tvr­do­gla­vu se­stru. Ne oba­zi­ru­ći se na pro­te­ste svo­jih ge­ne­ra­la i ad­mi­ra­la, kralj je od­lu­čio da iz­ve­de sa­svim ri­zič­nu ope­ra­ci­ju i iz­vr­ši is­kr­ca­va­nje sna­ga ne­da­le­ko od Pe­ter­bur­ga i za­vr­ši rat jed­nim mu­nje­vi­tim na­pa­dom. Ope­ra­ci­ja ni­je uspje­la. U rat­noj ope­ra­ci­ji na mo­ru, 6. (17) ju­la 1788.go­di­ne, bli­zu ostr­va Ho­kland, gdje je ru­ska flo­ta već če­ka­la Šve­đa­ne, oni su pre­tr­pje­li ozbilj­ne gu­bit­ke.
Ru­ski isto­ri­ča­ri , po obi­ča­ju, tvr­de da je ru­ska flo­ta po­bi­je­di­la kod Ho­klan­da. Šved­ski isto­ri­ča­ri su skrom­ni­ji u ocje­na­ma i sma­tra­ju da ni­je bi­lo po­bjed­ni­ka. Gu­bi­ci u rat­nom okr­ša­ju su stvar­no pri­bli­žno jed­na­ki , ta­ko da ni na voj­nom pla­nu ni­je bi­lo po­bjed­ni­ka (Šve­đa­ni su ov­dje mno­go bli­ži isti­ni, ne­go Ru­si), ali je Gu­sta­vov po­li­tič­ki po­raz bio oči­gle­dan. Ne­u­spjeh je ozbilj­no de­sta­bi­li­zo­vao si­tu­a­ci­ju u Šved­skoj; gru­pa ofi­ci­ra ko­ja je na­pad na Ru­si­ju sma­tra­la an­ti­u­stav­nim ak­tom or­ga­ni­zo­va­la je čak i po­bu­nu pro­tiv kra­lja.
Ko­nač­no, po­sli­je ni­za su­ko­ba u 1790. go­di­ni, Šved­ska i Ru­si­ja su pot­pi­sa­le mir. Ru­si su ostva­ri­li že­lje­no, spo­ra­zu­mom su sa­ču­va­ne pri­je­rat­ne gra­ni­ce. I ovaj šved­ski po­ku­šaj re­vi­zi­je re­zul­ta­ta Sje­ver­nog ra­ta za­vr­šio se ne­u­spje­hom.
Sle­de­ćeg da­na, po­sli­je pot­pi­si­va­nja mi­ra, Gu­stav je po­slao Ka­ta­ri­ni pi­smo pu­no to­pli­ne i, umi­lja­va­ju­ći se ca­ri­ci, po­no­vo je na­zvao „da­mom, se­strom i ro­đa­kom“.
Ru­ska ca­ri­ca mu je opet od­go­vo­ri­la uljud­no, ali su­vo­par­no.
(Na­sta­vi­će se)

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"