Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Nema zastare za Milovu ekipu * Podržite mene i srušićemo DPS * Katnić traži pritvor za Mandića * Jelić ne prijavljuje da ima firmu * Nema zastare za Milovu ekipu * Nije strašno * Djeca ćute o nasrtajima sajber nasilnika
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-03-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Slađana Radojević, samohrana majka :
– Ne treba mi ruža, nego metar drva.

Vic Dana :)

- Haloo! Je l‘ to vatrogasna služba?
- Jeste gospođo, izvolite.
- Ja sam skoro posadila cvijeće...
- Gospođo, tražili ste vatrogasnu službu!?
- Da jesam, to je vrlo skupo, egzotično cvijeće...
- Gospođo, tražili ste i dobili ste vatrogasnu službu a ne cvjećaru! Recite kako vam možemo pomoći ili spustite slušalicu i smjesta nam oslobodite vezu!!!
- Ma dobro de, šta me odmah napadate, komšiji gori kuća, pa kad budete gasili požar pazite mi na cvijeće...
Ako posle tri mjeseca teretane ne vidite rezultate, pređite na fotošop.
Čujem da ti se sestra udala za boksera. Kako izgleda?
Nemam pojma! Posle svakog meča je drugačiji.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Feljton - datum: 2018-03-03 PROF. DR PREDRAG J. MARKOVIĆ: JOSIP BROZ – OD IZNENADNOG OTPADNIKA DO ZAPADNOG MILJENIKA (10) Staljin mu spremao atentat Feljton smo priredili po knjizi Predraga J. Markovića i Vladimira Kecmanovića „Tito–pogovor”, koju je izdao beogradski „Službeni glasnik” 2012. godine
-PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ

Jed­na od stva­ri ko­ja fa­sci­ni­ra za­pad­ne no­vi­na­re je­ste Ti­tov do­bar iz­gled. Kao, na pri­mjer, no­vi­na­ra po­ma­lo „žu­tog” bri­tan­skog li­sta „Em­pa­jer njuz” (Em­pi­re News). On 1950. go­di­ne opi­su­je Ti­ta kao „li­je­pog, bri­žlji­vo nje­go­va­nog, s du­bo­ko usa­đe­nim si­vim oči­ma” u „do­bro skro­je­noj pla­voj uni­for­mi”.
To je bio je­dan tekst. A se­ri­ja tek­sto­va u nju­zma­ga­zi­nu „Lajf”, ob­ja­vlje­na u apri­lu i ma­ju 1952. go­di­ne, pra­vi je pro­pa­gand­ni tri­jumf. „Lajf” je ovaj felj­ton pod na­slo­vom „Ti­to go­vo­ri. Lič­na pri­ča čo­vje­ka ko­ji je pr­ko­sio Sta­lji­nu”, na­ja­vio Ti­to­vom sli­kom na na­slov­noj stra­ni. Na toj sli­ci Ti­to je ob­u­čen u bes­pre­kor­no si­vo odi­je­lo, sa cr­ve­nom kra­va­tom, i vi­zi­o­nar­ski gle­da ne­bo. To ni­je pr­va na­slov­na stra­na ve­li­kih za­pad­nih ne­djelj­ni­ka sa Ti­tom. „Tajm” je čak dva pu­ta pri­je to­ga sta­vljao mar­ša­la na na­slov­nu stra­nu, i to ilu­stra­ci­ju, a ne fo­to­gra­fi­ju. Pr­vi put po­zi­tiv­no, sa par­ti­za­ni­ma u po­za­di­ni, ok­to­bra 1944. go­di­ne. Dru­gi put ne­ga­tiv­no, sep­tem­bra 1946, sa so­vjet­skom me­da­ljom po­red Ti­to­vog por­tre­ta i pod­na­slo­vom „Fa­na­ti­zam ne po­zna­je gra­ni­ce”. „Laj­fo­va” na­slov­ni­ca je pr­va fo­to­gra­fi­ja Ti­ta kao mir­no­dop­skog dr­žav­ni­ka.
Još ve­ći tri­jumf u za­pad­noj jav­no­sti bi­la je Ti­to­va po­sje­ta Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji mar­ta 1953. go­di­ne. Ka­da je En­to­ni Idn 1952. go­di­ne kur­to­a­zno po­zvao Ti­ta da uz­vra­ti po­sje­tu, ni­je se na­dao uspje­hu. Po nje­go­vom is­ku­stvu, pa­ra­no­id­ni i kse­no­fo­bič­ni ko­mu­ni­stič­ki dr­žav­ni­ci ne­ra­do su na­pu­šta­li te­ri­to­ri­je ko­je su kon­tro­li­sa­li. Idn se iz­ne­na­dio ka­ko je Ti­to ra­do­sno pri­hva­tio taj pred­log. Pri­je to­ga ni­je na­pu­štao ze­mlju vi­še od pet go­di­na, a kao šef dr­ža­ve bio je sa­mo u pet ko­mu­ni­stič­kih dr­ža­va. Ta­ko će ovaj lu­ta­li­ca u mla­do­sti opet po­če­ti svo­ja pu­to­va­nja, ovaj put po ci­je­lom svi­je­tu. Do kra­ja ži­vo­ta po­sje­tio je se­dam­de­se­tak dr­ža­va, ne­ke vi­še od de­set pu­ta. Ti­to je svo­ju ka­ri­je­ru pu­tu­ju­ćeg svjet­skog dr­žav­ni­ka po­čeo kao pr­vi ko­mu­ni­stič­ki vo­đa ko­ji je po­sje­tio za­pad­nu pre­sto­ni­cu. To je bio ta­kav pre­se­dan da je Ti­to pred­u­zeo mje­re bez­bjed­no­sti ko­je su Bri­tan­ci sma­tra­li ne­u­mje­snim (na pri­mjer, stal­ne pro­mje­ne ter­mi­na, čak i sa­me po­sje­te). Po is­tra­ži­va­nju Vla­di­mi­ra Pe­tro­vi­ća, Ti­to je ipak bo­lje od njih po­zna­vao svo­je so­vjet­ske ko­le­ge. So­vje­ti su mu spre­ma­li aten­tat, ali ih je ome­la Sta­lji­no­va smrt.
Ti­to je još jed­nom iz­ne­na­dio Bri­tan­ce, na­ja­viv­ši pred sam put na­mje­ru da sa Bri­ta­ni­jom sklo­pi for­mal­ni po­li­tič­ki sa­vez ili ugo­vor o pri­ja­telj­stvu. Po­sje­ta je iza­zva­la svjet­sku me­dij­sku pa­žnju. Bu­gar­ski li­sto­vi su do­no­si­li ka­ri­ka­tu­re i sti­po­ve o toj po­sje­ti. Na­rav­no, be­o­grad­ska čar­ši­ja je zbi­ja­la vi­ce­ve. Kao onaj o ve­če­ri u Ba­kin­gem­skoj pa­la­ti, ka­da Ti­to svog sa­rad­ni­ka upo­zo­ra­va da ko­ri­sti escajg: „Šu­mo­nja, nož, nož...”, a ovaj od­go­va­ra: „Ko­ga, ko­ga?” For­mal­no, po­sje­ta ni­je mno­go zna­či­la, ali je bi­la me­dij­ski tri­jumf. Je­dan kon­zer­va­tiv­ni po­sla­nik je u „Taj­msu” ob­ja­vio pje­smi­cu o Ti­tu u ko­joj su i sti­ho­vi: „Sum­nja­juć’ u tvo­ju dok­tri­nu, tvoj lik vo­li­mo znaj! Mi ne vo­li­mo Mark­sa, ali ti si nam ju­nak znan”. Ti­to se tru­dio da se obra­ća na en­gle­skom, ko­ji je učio od po­čet­ka 1951. go­di­ne. To­kom ove po­sje­te na­sta­la je ne­po­tvr­đe­na aneg­do­ta da je kra­lji­ca Eli­za­be­ta (u tom tre­nut­ku još ne­kru­ni­sa­na) iz­ja­vi­la: „Ako je on bra­var, ja ni­je­sam kra­lji­ca”.
Pred sam Ti­tov po­la­zak u Lon­don umi­re Sta­ljin, što pot­pu­no mi­je­nja si­tu­a­ci­ju u svi­je­tu. Ti­to od­mah shva­ta da ne mo­ra da se da­lje pri­bli­ža­va Za­pa­du, već da mo­že pro­fi­ti­ra­ti i nor­ma­li­za­ci­jom sa So­vje­ti­ma. Ali, do te nor­ma­li­za­ci­je će pro­te­ći ne­ko vri­je­me.
U me­đu­vre­me­nu, do­ći će do do vr­hun­ca sa­rad­nje sa Za­pa­dom – po­ku­ša­ja stva­ra­nja Bal­kan­skog sa­ve­za. Ka­ko pri­mje­ću­je Dra­gan Bo­ge­tić, in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ja po­li­tič­ke i voj­ne sa­rad­nje dvi­je čla­ni­ce NA­TO-a, Grč­ke i Tur­ske, i jed­ne ko­mu­ni­stič­ke ze­mlje, Ju­go­sla­vi­je, pred­sta­vlja­la je je­din­stven, po­ma­lo ap­sur­dan slu­čaj u bi­po­lar­nom svi­je­tu Hlad­nog ra­ta. Ju­go­slo­ven­sko ru­ko­vod­stvo oci­je­ni­lo je da bi skla­pa­njem Bal­kan­skog sa­ve­za iz­bje­glo di­rekt­no uklju­či­va­nje u za­pad­ni od­bram­be­ni si­stem, a po­sti­glo znat­no ve­ću voj­no­po­li­tič­ku si­gur­nost na svo­jim is­toč­nim gra­ni­ca­ma, gdje je još uvi­jek si­tu­a­ci­ja bi­la ne­iz­vje­sna. U vi­li „Bled” av­gu­sta 1954. go­di­ne, na sve­ča­noj ce­re­mo­ni­ji, pot­pi­san je 20-go­di­šnji spo­ra­zum o sa­ve­zu, po­li­tič­koj sa­rad­nji i uza­jam­noj po­mo­ći Grč­ke, Tur­ske i Ju­go­sla­vi­je. Po­tvr­đe­na je ri­je­še­nost čla­ni­ca da za­jed­nič­kim sna­ga­ma od ukup­no mi­li­on i pet­sto hi­lja­da voj­ni­ka (70 di­vi­zi­ja) bra­ne svo­ju na­ci­o­nal­nu ne­za­vi­snost i te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet. Zna­čaj to­ga sa­ve­za je i u mo­men­tu nje­go­vog skla­pa­nja, a i ka­sni­je, ostao spo­ran i raz­li­či­to ocje­nji­van od ana­li­ti­ča­ra i po­li­tič­kih kru­go­va u raz­li­či­tim ze­mlja­ma. Me­đu­tim, for­mal­no pot­pi­si­va­nje spo­ra­zu­ma je za­ka­snje­lo. Ti­to pred­o­sje­ća da je već pro­šla po­tre­ba da se bez­re­zer­vno sa­ra­đu­je sa Za­pa­dom. Pre­zi­di­jum CK KPS je već u ju­lu 1953. go­di­ne na­lo­žio „nu­žnost” nor­ma­li­za­ci­je od­no­sa sa Ju­go­sla­vi­jom. Sre­di­nom 1954. go­di­ne, s tim pla­nom upo­zna­te su i ze­mlje „na­rod­ne de­mo­kra­ti­je”. Po­ka­za­telj uda­lja­va­nja od Za­pa­da je Tr­šćan­ska kri­za.
(NA­STA­VI­ĆE SE)

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"