Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Nema zastare za Milovu ekipu * Podržite mene i srušićemo DPS * Katnić traži pritvor za Mandića * Jelić ne prijavljuje da ima firmu * Nema zastare za Milovu ekipu * Nije strašno * Djeca ćute o nasrtajima sajber nasilnika
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-03-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Slađana Radojević, samohrana majka :
– Ne treba mi ruža, nego metar drva.

Vic Dana :)

- Haloo! Je l‘ to vatrogasna služba?
- Jeste gospođo, izvolite.
- Ja sam skoro posadila cvijeće...
- Gospođo, tražili ste vatrogasnu službu!?
- Da jesam, to je vrlo skupo, egzotično cvijeće...
- Gospođo, tražili ste i dobili ste vatrogasnu službu a ne cvjećaru! Recite kako vam možemo pomoći ili spustite slušalicu i smjesta nam oslobodite vezu!!!
- Ma dobro de, šta me odmah napadate, komšiji gori kuća, pa kad budete gasili požar pazite mi na cvijeće...
Ako posle tri mjeseca teretane ne vidite rezultate, pređite na fotošop.
Čujem da ti se sestra udala za boksera. Kako izgleda?
Nemam pojma! Posle svakog meča je drugačiji.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Feljton - datum: 2018-03-04 PROF. DR PREDRAG J. MARKOVIĆ: JOSIP BROZ – OD IZNENADNOG OTPADNIKA DO ZAPADNOG MILJENIKA (11) Zadivljujuća vještina pregovaranja  Feljton smo priredili po knjizi Predraga J. Markovića i Vladimira Kecmanovića „Tito–pogovor”, koju je izdao beogradski „Službeni glasnik” 2012. godine
-PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ

Tr­šćan­sko pi­ta­nje je po­ka­zi­va­lo ko­li­ko Bal­kan­ski sa­vez ima for­mal­ni ka­rak­ter. Na­i­me, ka­ko bi Grč­ka i Tur­ska re­a­go­va­le u slu­ča­ju su­ko­ba svo­je sa­ve­zni­ce iz Bal­kan­skog sa­ve­za, Ju­go­sla­vi­je i sa­ve­zni­ce iz NA­TO-a Ita­li­je? Ti­tu je do te mje­re bi­lo sta­lo do Tr­sta, da je oko nje­ga do­šao u pr­vi ver­bal­ni su­kob sa So­vje­ti­ma, još 1945. go­di­ne. Ta­da je, u ju­nu, po­stig­nut spo­ra­zum o po­dje­li Ju­lij­ske kra­ji­ne na zo­nu A, pod sa­ve­znič­kom upra­vom, i zo­nu B, pod ju­go­slo­ven­skom upra­vom. Na Mi­rov­noj kon­fe­re­ni­ci­ji u Pa­ri­zu pred­vi­đe­no je stva­ra­nje Slo­bod­ne te­ri­to­ri­je Trst. Pred sam su­kob Ju­go­sla­vi­je i So­vje­ta, mar­ta 1948. go­di­ne, oku­pa­ci­o­ne vla­sti su se iz­ja­sni­le za pri­pa­ja­nje STT Ita­li­ji, ali u bu­duć­no­sti.
Pri­li­kom po­sje­te Lon­do­nu, Čer­čil je Ti­tu pred­la­gao sta­tus kvo rje­še­nje, da se sa­ve­zni­ci po­vu­ku iz zo­ne A i pre­pu­ste je Ita­li­ji, a da Ju­go­sla­vi­ja pro­ble­me sa Ita­li­jom ri­je­ši u di­rekt­nim pre­go­vo­ri­ma. Ti­to je od­mah od­ba­cio to rje­še­nje kao traj­no za zo­nu A, a pro­vi­zor­no za zo­nu B, jer bi on­da sa­mo ju­go­slo­ven­ska zo­na B osta­la kao pred­met pre­go­va­ra­nja. Vr­hu­nac kri­ze oko Tr­sta na­stu­pio je kra­jem av­gu­sta 1953. go­di­ne, ka­da su po­če­li po­kre­ti ita­li­jan­skih tru­pa, ko­je su po­kre­nu­te jer su Ita­li­ja­ni iz ne­kih vi­je­sti za­klju­či­li da Ju­go­slo­ve­ni kre­ću u anek­si­ju zo­ne B. Ti­to od­mah po­ve­ća­va ulog i u go­vo­ru kod No­ve Go­ri­ce 6. sep­tem­bra ka­že: „Nas in­te­re­su­je ci­je­la Slo­bod­na te­ri­to­ri­ja Tr­sta: ne sa­mo zo­na B ne­go i zo­na A... I ta­mo je naš ži­valj”. Ovaj go­vor na­i­šao je na tre­nut­nu osu­du za­pad­ne jav­no­sti. „Nju­jork tajms” je ovaj go­vor na­zvao „hi­tle­rov­skom pred­sta­vom” od­i­gra­nom pred „200.000 fa­na­tič­nih par­ti­za­na”. Sti­ca­jem okol­no­sti, u sep­tem­bru su za­po­če­li i ma­ne­vri JNA, naj­ve­ći ika­da odr­ža­ni pri­je 1971. go­di­ne. Na nji­ma je uče­stvo­va­lo sko­ro 70.000 lju­di, odr­ža­va­ni su u sje­ve­ro­za­pad­noj Hr­vat­skoj a ne­pri­ja­telj „pla­vi” je do­la­zio sa is­to­ka. Ma­ne­vri su im­pre­si­o­ni­ra­li za­pad­ne po­sma­tra­če, me­đu nji­ma i le­gen­dar­nog voj­sko­vo­đu feld­mar­ša­la Mont­go­me­ri­ja. On je tvr­dio da Ju­go­sla­vi­ja ne tre­ba da uzi­ma ozbilj­no ita­li­jan­ske pri­jet­nje, jer je Ita­li­ja čla­ni­ca NA­TO-a, a on sto­ji nad tom or­ga­ni­za­ci­jom. Pre­ma ne­kim bri­tan­skim svje­do­če­nji­ma, Ti­to je stra­ho­vao da će Mont­go­me­ri da ga na­tje­ra da uđe u NA­TO. Feld­mar­šal Mont­go­me­ri je od­go­vo­rio da ni­ka­da ni­je ni sa­njao da Ju­go­sla­vi­ja uđe u NA­TO. Na Ti­to­vo pi­ta­nje za­što, re­kao je : „Za­to jer bi­ste vi bi­li ba­cil u sva­kom sa­ve­zu u ko­me ste. Tre­ba da osta­ne­te sa­svim sa­mo­stal­ni, ali ako ste u ne­vo­lji, oba­vi­je­sti­te me, i do­ći ću u po­moć”. Po­sli­je ovog raz­go­vo­ra Ti­to i Mont­go­me­ri su po­sta­li ve­li­ki pri­ja­te­lji.
Na pr­vi po­gled, u od­no­si­ma Ju­go­sla­vi­je i Za­pa­da opet je za­vla­da­la idi­la. Sve se pre­o­kre­nu­lo ne­ko­li­ko ne­dje­lja ka­sni­je, 8. ok­to­bra 1953. go­di­ne. Tog ju­tra, bri­tan­ski am­ba­sa­dor i ame­rič­ki ot­prav­nik po­slo­va po­sje­ti­li su Ti­ta da mu sa­op­šte od­lu­ku o po­vla­če­nju svo­jih tru­pa iz Zo­ne A. Ti­to je od­mah po­kre­nuo tru­pe. Ofi­ci­ri su do­bi­li ru­te ko­ji­ma će ući u Trst, ako iz­bi­je su­kob. Pre­ma is­tra­ži­va­nju Bo­ja­na Di­mi­tri­je­vi­ća, od­ziv re­zer­vi­sta u tru­pe ko­je su se kre­ta­le na gra­ni­cu bio je sko­ro pot­pun. Istog da­na, uve­če, kre­će vi­še­dnev­ni ta­las de­mon­stra­ci­ja ši­rom ze­mlje. U Tu­zli de­mon­stri­ra 70.000 lju­di, vi­še ne­go što Tu­zla ima sta­nov­ni­ka. Iako su de­mon­stra­ci­je bi­le „spon­ta­ne i or­ga­ni­zo­va­ne”, ka­ko to sa­mo ko­mu­ni­stič­ki ak­ti­vi­sti zna­ju da pri­re­de, bi­lo je i pre­tje­ri­va­nja, da se čak i Ti­to u svom go­vo­ru u Le­skov­cu ogra­dio od de­mo­li­ra­nja am­ba­sa­da i či­ta­o­ni­ca. Ina­če, i u tom go­vo­ru i u go­vo­ru u Sko­plju, Ti­to je po­ja­ča­vao ra­to­bor­nu re­to­ri­ku. U Sko­plju je re­kao: „Ja ka­žem da će­mo mi uvi­jek pa­zi­ti na to da li će ta­li­jan­ski voj­nik stu­pi­ti u Zo­nu A. Onog mo­men­ta kad on ta­mo uđe – mi će­mo ući u tu zo­nu”. Neo­bi­čan go­vor odr­žao je Pe­ko Dap­če­vić re­kav­ši ka­ko Ju­go­slo­ve­ni ne ble­fi­ra­ju, bor­be­no za­klju­ču­ju­ći: „Ne bi­ro­kra­ti od 1948. go­di­ne, ne go­spo­do od 8. ok­to­bra 1953. go­di­ne... mi ni­je­smo vi­še Bal­kan – mi smo Evro­pa”.
Bri­tan­ci i Ame­ri­kan­ci su ri­je­ši­li da od­lo­že spro­vo­đe­nje od­lu­ke od 8. ok­to­bra. Od­la­ga­nje je sa­da iza­zva­lo de­mon­stra­ci­je u Ita­li­ji na ko­ji­ma je po­gi­nu­lo vi­še lju­di (ta­mo vla­sti ni­je­su ima­le na ras­po­la­ga­nju broj­ne par­tij­ske ak­ti­vi­ste i ud­ba­še za kon­tro­lu de­mon­stra­na­ta). Ti­to je od­mah ubla­žio stav u in­ter­vjuu „Ob­zer­ve­ru” i u raz­go­vo­ru sa svo­jim rat­nim dru­gom Fic­ro­jem Ma­klej­nom pred­lo­žio kom­pro­mis pre­ma ko­me za­pad­ne si­le ne­će po­dr­ža­ti da­lje ita­li­jan­ske za­htje­ve pre­ma Ju­go­sla­vi­ji. Tr­šćan­sko pi­ta­nje je ri­je­še­no u pot­pu­noj ti­ši­ni ok­to­bra 1954. go­di­ne. Uz ne­ka sit­ni­ja raz­gra­ni­če­nja, Zo­na A je pri­pa­la Ita­li­ji, a Zo­na B Ju­go­sla­vi­ji. To je Ti­to pred­sta­vio kao svoj ve­li­ki ustu­pak. U in­ter­vjuu Sulc­ber­ge­ru, za „Nju­jork tajms”, Ti­to po­na­vlja ovaj pred­log, ali tra­ži za­uz­vrat iz­grad­nju lu­ke u Ko­pru, da bi lju­di u zo­ni B ima­li od če­ga da ži­ve.
Za­što je Ti­to po­di­gao to­li­ku bu­ku oko Tr­sta? Je­dan od raz­lo­ga je že­lja da se učvr­sti ju­go­slo­ven­sko vla­sni­štvo nad za­pad­nom Istrom, Zo­nom B. Da­nas mo­že­mo sa­mo sa za­vi­šću da po­sma­tra­mo ka­ko mu se mo­glo da po­di­že ulog i da uz­vi­tla cio svi­jet, ra­di jed­nog di­plo­mat­skog do­bit­ka. Dru­gi raz­log je de­mon­stra­ci­ja ne­za­vi­sno­sti ze­mlje u pred­ve­čer­je po­mi­re­nja sa So­vje­ti­ma. U svje­tlu tog po­mi­re­nja tre­ba po­sma­tra­ti i Ti­to­vo od­u­sta­ja­nje od da­lje li­be­ra­li­za­ci­je i de­mo­kra­ti­za­ci­je.
(NA­STA­VI­ĆE SE)

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"