Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Nema zastare za Milovu ekipu * Podržite mene i srušićemo DPS * Katnić traži pritvor za Mandića * Jelić ne prijavljuje da ima firmu * Nema zastare za Milovu ekipu * Nije strašno * Djeca ćute o nasrtajima sajber nasilnika
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-03-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Slađana Radojević, samohrana majka :
– Ne treba mi ruža, nego metar drva.

Vic Dana :)

- Haloo! Je l‘ to vatrogasna služba?
- Jeste gospođo, izvolite.
- Ja sam skoro posadila cvijeće...
- Gospođo, tražili ste vatrogasnu službu!?
- Da jesam, to je vrlo skupo, egzotično cvijeće...
- Gospođo, tražili ste i dobili ste vatrogasnu službu a ne cvjećaru! Recite kako vam možemo pomoći ili spustite slušalicu i smjesta nam oslobodite vezu!!!
- Ma dobro de, šta me odmah napadate, komšiji gori kuća, pa kad budete gasili požar pazite mi na cvijeće...
Ako posle tri mjeseca teretane ne vidite rezultate, pređite na fotošop.
Čujem da ti se sestra udala za boksera. Kako izgleda?
Nemam pojma! Posle svakog meča je drugačiji.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Feljton - datum: 2018-03-06 MIHAILO MARKOVIĆ I ALEKSANDAR PRNJAT O CRKVI I PATERNALIZMU: POLEMIKA I NJENI ODJECI
Začetak rasprave targetiranjem Markovićevog izlaganja
Mihailo Marković Začetak rasprave targetiranjem Markovićevog izlaganja
- PI­ŠE: mr Alek­san­dar Ću­ko­vić

Po­le­mi­ka iz­me­đu aka­de­mi­ka prof. dr Mi­ha­i­la Mar­ko­vi­ća i prof. dr Alek­san­dra Pr­nja­ta za­po­če­ta je 2000. go­di­ne tek­stom Pr­nja­ta ,,Za­pis o cr­kvi”, ko­ji je ob­ja­vljen u ča­so­pi­su ,,Knji­žev­nost”, a na­sta­vlje­na in­ter­vju­om Mar­ko­vi­ća sa Pa­vlom Mi­len­ko­vi­ćem u ča­so­pi­su ,,Te­me”. Svoj vr­hu­nac ova zna­čaj­na po­le­mi­ka do­sti­že 2008. i 2009. go­di­ne po­vo­dom tvrd­nji Pr­nja­ta da je kri­ti­ka cr­kve aka­de­mi­ka Mar­ko­vi­ća, iz­ne­se­na u knji­zi ,,Slo­bo­da i prak­sa” (1997), iz­me­đu osta­log, i pa­ter­na­li­stič­ka, što je za po­sle­di­cu ima­lo ob­ja­vlji­va­nje ne­ko­li­ko kva­li­tet­nih po­le­mič­kih tek­sto­va u ča­so­pi­su ,,Fi­lo­zo­fi­ja i dru­štvo”, a ko­ji su ima­li raz­li­čit to­na­li­tet i od­je­ke u na­uč­noj i struč­noj jav­no­sti. Ova po­le­mi­ka se ba­vi poj­mom pa­ter­na­li­zma, ali i no­vim poj­mom je­zič­ko-eks­pre­siv­nog pa­ter­na­li­zma ko­ji Alek­san­dar Pr­njat uvo­di kao re­de­fi­ni­ci­ju sa­mo jed­nog aspek­ta pa­ter­na­li­zma, ko­ji se, pak po­ka­zao bit­nim i vri­jed­nim di­fe­ren­ci­ra­nja.
Pri­je ne­go što za­poč­ne­mo ana­li­zu poj­ma je­zič­ko-eks­pre­siv­ni pa­ter­na­li­zam, mo­ra­mo se po­za­ba­vi­ti nje­go­vom struk­tu­rom. Na sa­mom po­čet­ku, kao srž oko ko­je se i na­do­gra­đu­ju ri­je­či ko­je pred­sta­vlja­ju po­jam, a či­ji je tvo­rac Alek­san­dar Pr­njat, pri­mje­ću­je­mo da je kao osno­va uze­ta ri­ječ pa­ter­na­li­zam, ko­ja u svo­joj osno­vi sa­dr­ži ri­ječ la­tin­skog po­ri­je­kla ,,pa­ter” što zna­či otac. Pa­ter­na­li­zam pred­sta­vlja po­kro­vi­telj­ski, za­štit­nič­ki, očin­ski od­nos nad­re­đe­nog po­je­din­ca ili ne­ke in­sti­tu­ci­je pre­ma od­re­đe­nim po­je­din­ci­ma ili in­sti­tu­ci­ja­ma, ko­ji se tre­ti­ra­ju kao ne­zre­li ili neo­d­go­vor­ni, ili pro­sti­je – ko­ji ni­je­su do­ra­sli od­re­đe­nim za­da­ci­ma, kao ni od­re­đi­va­nju to­ga šta je do­bro za njih sa­me. De­fi­ni­ci­ja pa­ter­na­li­zma ko­ju pred­la­že ,,The Ox­fo­rd Com­pa­nion to Phi­lo­sophy” gla­si: ,,Moć ko­ju jed­na oso­ba ili usta­no­va vr­ši nad dru­gom, da bi joj pru­ži­la ne­ke pred­no­sti ili spri­je­či­la šte­tu, ne­za­vi­sno od nje­nog pri­stan­ka. Pa­ter­na­li­zam je da­kle, pri­jet­nja auto­no­mi­ji, slo­bo­di i pri­vat­no­sti. Ipak, pa­ter­na­li­zam je po­že­ljan u od­no­su na dje­cu, men­tal­no bo­le­sne i dru­ge slič­ne slu­ča­je­ve. Li­be­ra­li uvi­jek te­že da pa­ter­na­li­zam ogra­ni­če na mi­ni­mum. Nji­hov kri­te­ri­jum je da li bi jed­na ra­ci­o­nal­na oso­ba, oba­vi­je­šte­na o svim re­le­vant­nim či­nje­ni­ca­ma, pri­sta­la na ta­kvu in­ter­ven­ci­ju – ka­ko bi se mo­glo pret­po­sta­vi­ti za ne­svje­snu žr­tvu ne­ke ne­sre­će či­ji je ži­vot ugro­žen – na osno­vu to­ga što bi ta­kav pa­ter­na­li­zam mo­gao sa­ču­va­ti ili po­ve­ća­ti slo­bo­du u ka­sni­jem vre­me­nu itd.” Ra­di bo­ljeg ra­zu­mi­je­va­nja, tre­ba na ovom mje­stu na­po­me­nu­ti tri za­ni­ma­nja, od­no­sno pro­fe­si­je, ko­je na­vo­di De­nis Tomp­son, a u ko­ji­ma se oči­gled­no vi­di pi­ta­nje pa­ter­na­li­zma, a u pi­ta­nju su sle­de­će re­la­ci­je: lje­kar – pa­ci­jent; advo­kat – kli­jent i so­ci­jal­ni rad­nik – kli­jent.
Alek­san­dar Pr­njat, ka­ko to pri­mje­ću­je Bo­ja­na Ro­mić, za­po­či­nje svo­ju kri­ti­ku ,,tar­ge­ti­ra­njem dvi­je tač­ke u Mar­ko­vi­će­vom iz­la­ga­nju: a) pre­ja­ke i is­klju­či­ve sta­vo­ve (in­si­sti­ra­nje na nu­žno­sti ne­ga­tiv­nog uti­ca­ja cr­kve na po­je­din­ca i b) pa­ter­na­li­zam”.
Mi­ha­i­lo Mar­ko­vić, u raz­go­vo­ru sa Pa­vlom Mi­len­ko­vi­ćem, ko­ji je ob­ja­vljen u ča­so­pi­su ,,Knji­žev­nost”, a pre­štam­pan u ča­so­pi­su ,,Te­me”, od­ba­cio je tvrd­nju Pr­nja­ta, iz­ja­vlju­ju­ći, iz­me­đu osta­log, sle­de­će: ,,Cje­lo­kup­na mo­der­na psi­ho­lo­gi­ja i dru­štve­na na­u­ka po­či­va­ju na kri­ti­ci la­žne, ilu­zor­ne svi­je­sti ko­ju čo­vjek mo­že ima­ti o se­bi. (...) Po­ti­sku­ju­ći ono što ne že­li­mo da zna­mo o se­bi, mi stva­ra­mo ilu­zor­ne mo­ti­ve i po­kre­ta­če na­ših rad­nji. (...) Ni­je da­kle ri­ječ o pa­ter­na­li­zmu, već o kri­tič­no­sti pre­ma na­šoj zdra­vo­ra­zum­skoj svi­je­sti o se­bi”.
Kao od­go­vor na ova­kav ko­men­tar Mar­ko­vi­ća, Alek­san­dar Pr­njat u član­ku ,,Cr­kva i pa­ter­na­li­zam – od­go­vor Mi­a­hi­lu Mar­ko­vi­ću”, umje­re­nim to­nom pre­do­ča­va raz­li­ku iz­me­đu očin­skog i pa­ter­na­li­stič­kog (oči­ni­stič­kog) od­no­sa, kao i raz­li­ku u sa­mom pa­ter­na­li­stič­kom dis­kur­su ko­ja se te­me­lji na di­fe­ren­ci­ra­nju sta­nja ko­je pro­iz­vo­di ne­po­sred­no ogra­ni­če­nje slo­bo­de i ono ko­je to ne či­ni.
,,Pri­mjer za pr­vu je za­kon, a pri­mjer za dru­gu je ko­men­tar”, bi­lje­ži Pr­njat, i na­sta­vlja ,,Sta­vo­vi pr­o­fe­so­ra Mar­ko­vi­ća pri­pa­da­ju ovoj dru­goj vr­sti pa­ter­na­li­stič­kog dis­kur­sa. Mo­žda bi nju mo­gli da na­zo­ve­mo je­zič­ko-eks­pre­siv­nim pa­ter­na­li­zmom”. To je i uoč­lji­vo, jer Mar­ko­vić ne po­ten­ci­ra ne­po­sred­no ogra­ni­če­nje slo­bo­de s ob­zi­rom na to da dje­lu­je kao is­tak­nu­ti in­te­lek­tu­a­lac, tač­ni­je fi­lo­zof.
Ov­dje je nu­žno za­sta­ti na tre­nu­tak i is­ta­ći da Pr­njat baš u ovom član­ku pr­vi put uvo­di po­jam je­zič­ko-eks­pre­siv­nog pa­ter­na­li­zma, ko­ji će ka­sni­je bi­ti pri­hva­ćen od stra­ne dru­gih auto­ra. Da­kle, je­zič­ko-eks­pre­siv­ni pa­ter­na­li­zam je­ste ona vr­sta pa­ter­na­li­stič­kog od­no­sa ko­ja ne ide da­lje od ko­men­ta­ra, opa­ske ili sa­vje­ta. ,,Je­zič­ko-eks­pre­siv­ni pa­ter­na­li­zam osta­je na je­zič­kom iz­ra­ža­va­nju pa­ter­na­li­stič­kog od­no­sa pre­ma ne­koj gru­pi ili po­je­din­cu, i ne pro­iz­vo­di ne­po­sred­no ni­ka­kvo ogra­ni­če­nje slo­bo­de ili na­sil­no pri­mo­ra­va­nje”, bi­lje­ži on.
(NA­STA­VI­ĆE SE)

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"