Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Nema zastare za Milovu ekipu * Podržite mene i srušićemo DPS * Katnić traži pritvor za Mandića * Jelić ne prijavljuje da ima firmu * Nema zastare za Milovu ekipu * Nije strašno * Djeca ćute o nasrtajima sajber nasilnika
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-03-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Slađana Radojević, samohrana majka :
– Ne treba mi ruža, nego metar drva.

Vic Dana :)

- Haloo! Je l‘ to vatrogasna služba?
- Jeste gospođo, izvolite.
- Ja sam skoro posadila cvijeće...
- Gospođo, tražili ste vatrogasnu službu!?
- Da jesam, to je vrlo skupo, egzotično cvijeće...
- Gospođo, tražili ste i dobili ste vatrogasnu službu a ne cvjećaru! Recite kako vam možemo pomoći ili spustite slušalicu i smjesta nam oslobodite vezu!!!
- Ma dobro de, šta me odmah napadate, komšiji gori kuća, pa kad budete gasili požar pazite mi na cvijeće...
Ako posle tri mjeseca teretane ne vidite rezultate, pređite na fotošop.
Čujem da ti se sestra udala za boksera. Kako izgleda?
Nemam pojma! Posle svakog meča je drugačiji.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Feljton - datum: 2018-03-07 MIHAILO MARKOVIĆ I ALEKSANDAR PRNJAT O CRKVI I PATERNALIZMU: POLEMIKA I NJENI ODJECI (2)
Definisanje „benignog” paternalizma
Aleksandar ĆUKOVIĆ Definisanje „benignog” paternalizma
-PIŠE: mr Aleksandar ĆUKOVIĆ

Pri­vo­de­ći čla­nak kra­ju, Pr­njat u ne­što oštri­jem to­nu is­ti­če: ,,M.M. od­ba­cu­je mo­ju pri­mjed­bu o pa­ter­na­li­zmu ne­kih svo­jih sta­vo­va da­ju­ći ob­ja­šnje­nje da je tu ri­ječ o ‘kri­tič­no­sti pre­ma na­šoj zdra­vo­ra­zum­skoj svi­je­sti o se­bi’. Pa ipak, mo­že­mo se pi­ta­ti da li je tu ri­ječ o kri­tič­no­sti pre­ma na­šoj zdra­vo­ra­zum­skoj svi­je­sti o se­bi, ili o kri­tič­no­sti pre­ma nji­ho­voj zdra­vo­ra­zum­skoj svi­je­sti o se­bi. Spor­no je, na­i­me, da li pro­fe­sor Mar­ko­vić u ovom kon­tek­stu za­i­sta kri­ti­ku­je (zdra­vo­ra­zum­sku) svi­jest o se­bi kao ta­kvu, ili vjer­nič­ku (zdra­vo­ra­zum­sku) svi­jest o se­bi – i to sa po­zi­ci­je onih ko­ji zna­ju bo­lje.”
Mi­ha­i­lo Mar­ko­vić od­go­va­ra Pr­nja­tu tek­stom ,,Pa­ter­na­li­zam i kri­ti­ka. Od­go­vor Alek­san­dru Pr­nja­tu”, u kom na­vo­di da se ,,kri­ti­čar (A.P.) po­na­ša kao da on zna bo­lje ka­kva je svi­jest re­li­gi­o­znog čo­vje­ka ne­go taj čo­vjek, on zna da je ta svi­jest ilu­zor­na, sa vi­si­ne to­ga zna­nja on mi im­pli­cit­no sa­vje­tu­je da se tih ilu­zi­ja oslo­bo­dim” i do­da­je da je ,,Pr­njat uto­li­ko ko­rek­tan što ,,pa­ter­na­li­stič­kom kri­ti­ča­ru ne pri­pi­su­je na­mje­ru da ne­ko­ga li­ši slo­bo­de, već se ogra­ni­ča­va na ko­men­tar ili sa­vjet, pri če­mu mo­že bi­ti iskre­no uvje­ren da je to što sa­vje­tu­je u in­te­re­su ove oso­be. Pr­njat ovu vr­stu (‘be­nig­nog’) pa­ter­na­li­zma na­zi­va ‘je­zič­ko-eks­pre­siv­nim’”.
Či­ni se da Mar­ko­vić baš na ovom mje­stu i pri­zna­je re­le­vant­nost Pr­nja­to­vog poj­ma, iako to či­ni sa iz­vje­snom je­zič­kom re­zer­vom gdje ka­že ,,či­ni mi se da bi ova­kva upo­tre­ba poj­ma ‘pa­ter­na­li­zam’ ve­o­ma pro­ši­ri­la nje­gov obim i ogra­ni­či­la kri­tič­ko mi­šlje­nje (da ne bi iz­gle­da­lo pa­ter­na­li­stič­ko)”. Me­đu­tim, Mar­ko­vić već na­red­nom re­če­ni­com u ko­joj na­vo­di tu­ma­če­nje poj­ma pa­ter­na­li­zam iz Oks­ford­skog fi­lo­zof­skog rječ­ni­ka po­ku­ša­va opo­vrg­nu­ti po­jam u od­no­su na kri­ti­ku. Ne­što čvr­šće pri­zna­nje Mi­ha­i­lo Mar­ko­vić da­je u kon­sta­ta­ci­ji ,,Ipak, ono na če­mu in­si­sti­ra Alek­san­dar Pr­njat za­i­sta ima je­dan pro­blem ko­ji ni­je la­ko ter­mi­no­lo­ški od­re­di­ti”, me­đu­tim, tekst za­klju­ču­je ti­me da se, upr­kos sve­mu, ,,fi­lo­zof­ska kri­ti­ka re­li­gi­je pri­je mo­že oka­rak­te­ri­sa­ti kao an­ti­pa­ter­na­li­stič­ka, ne­go kao ne­ki ob­lik pa­ter­na­li­zma”.
Na ovaj tekst Pr­njat pi­še od­go­vor ,,O je­zič­ko-eks­pre­siv­nom pa­ter­na­li­zmu: re­pli­ka Mi­ha­i­lu Mar­ko­vi­ću”, u či­jem po­čet­ku po­tvr­đu­je re­kon­struk­ci­ju pro­fe­so­ra Mar­ko­vi­ća o po­me­nu­tom poj­mu. Pr­njat, ta­ko­đe, ne sma­tra da je Mar­ko­vi­će­vo vi­đe­nje je­zič­ko-eks­pre­siv­nog pa­ter­na­li­zma po ko­me se kri­tič­ko mi­šlje­nje ogra­ni­ča­va is­prav­no.
,,Po­sto­ji vi­še na­či­na za hva­ta­nje u ko­štac sa ovim pro­ble­mom: pr­vo što čo­vje­ku pa­da na um je­ste da kri­tič­ko mi­šlje­nje, ako ne že­li da iz­gle­da ili zvu­či kao pa­ter­na­li­stič­ko ne bu­de pa­ter­na­li­stič­ko. Za­tim, iz­le­da mi da bi već i sa­ma svi­jest o ovom pro­ble­mu mo­gla do­pri­ni­je­ti nje­go­vom ubla­ža­va­nju. Jed­no­sta­van, do­bro po­znat i odav­no ko­ri­šćen na­čin je sti­li­stič­ka opre­znost. Tu će on­da po pra­vi­lu po­sto­ja­ti te­ne­den­ci­ja ko­ri­šće­nja raz­li­či­tih „omek­ši­va­ča” u for­mu­la­ci­ja­ma, od­no­sno, iz­ra­za kao što su „či­ni mi se”, „iz­gle­da da”, „po mom mi­šlje­nju”, „pri­je bi se mo­glo re­ći da” i sve­ga onog što sto­ji na­su­prot ka­te­go­rič­kim for­mu­la­ci­ja­ma”.
Ono što je po­seb­no va­žno is­ta­ći je­ste da Pr­nja­tov za­klju­čak u tek­stu ,,O je­zič­ko-eks­pre­siv­nom pa­ter­na­li­zmu: re­pli­ka Mi­ha­i­lu Mar­ko­vi­ću”, ko­jim je po­le­mi­ka i za­vr­še­na, za­pra­vo zna­či i zva­nič­no pri­hva­ta­nje, ne sa­mo na ni­vou raz­la­ga­nja i ana­li­zi­ra­nja poj­ma ko­je vr­ši Mar­ko­vić, već i di­rekt­ne pri­mje­ne istog u dis­kur­su. Pr­njat tu ka­že: ,,Svi­jest o to­me da smo na te­re­nu na ko­jem sta­vo­vi ne bi tre­ba­lo da bu­du iz­ri­ca­ni na ka­te­go­rič­ki na­čin, mo­gla bi da re­zul­ti­ra da isti ne bu­du vi­še for­mu­li­sa­ni ta­ko da zvu­če pa­ter­na­li­stič­ki. Na to upu­ću­je već i sam stil ko­jim je pro­fe­sor Mar­ko­vić na­pi­sao tekst u ko­jem raz­ma­tra po­jam je­zič­ko-eks­pre­siv­nog pa­ter­na­li­zma: sta­vo­vi su sa­svim gip­ki, u nji­ma ne­ma ni po­me­na od ne­kog ka­te­go­rič­kog tvr­đe­nja”. Kao ilu­stra­ci­ju svog sta­va da se, osim sup­til­no i iz­me­đu re­do­va, pa­ter­na­li­stič­ki sta­vo­vi o es­ha­to­lo­škim pi­ta­nji­ma mo­gu iz­re­ći i bru­tal­no, Pr­njat po­mi­nje stav još jed­nog auto­ra, pro­fe­so­ra Zo­ra­na Kin­đi­ća. Ovo je iza­zva­lo no­vu po­le­mi­ku iz­me­đu Pr­nja­ta i Kin­đi­ća ko­ja je i sa­ma po­sta­la pred­met po­seb­nih raz­ma­tra­nja.
Ka­da su u pi­ta­nju od­je­ci po­le­mi­ke Mar­ko­vić – Pr­njat mo­gli bi­smo kon­sta­to­va­ti da ova po­le­mi­ka ni­je pre­ću­ta­na, pre­ci­zni­je, ni­je pro­šla ne­za­pa­že­no i njo­me su se ba­vi­li Bo­ri­ša Apr­co­vić (u ra­du ,,Po­le­mi­ke Alek­san­dra Pr­nja­ta”), Bo­ja­na Ro­mić (u ra­du ,,Po­le­mi­ke u srp­skoj fi­lo­zo­fi­ji 1990–2010”) i Alek­san­dar Ću­ko­vić (u ra­du ,,Alek­san­dar Pr­njat o je­zič­ko-eks­pre­siv­nom pa­ter­na­li­zmu” i knji­zi in­ter­vjua ,,Kon­tu­re ho­ri­zon­ta”).
Bo­ri­ša Apr­co­vić po­drob­ni­je ana­li­zi­ra tok po­le­mi­ke Mar­ko­vić – Pr­njat, uz pri­mjed­bu da Mar­ko­vić po­ku­ša­va da iz­jed­na­či vje­ru sa uobi­ča­je­nim, so­ci­jal­nim for­ma­ma po­vje­re­nja, ,,što da­lje pro­iz­vo­di za­bu­nu u raz­li­ko­va­nju re­li­gij­skog i na­uč­nog me­to­da sa­zna­nja”. On do­da­je da se dis­kurs pro­fe­so­ra Mar­ko­vi­ća mo­že opi­sa­ti kroz sle­de­ća če­ti­ri ko­ra­ka: ne­do­sta­tak di­stink­ci­je iz­me­đu re­li­gij­skog i ra­ci­o­nal­nog po­vje­re­nja, ozna­ča­va­nje re­li­gi­je kao ,,sta­rog” i na­u­ke kao ,,no­vog” na­pred­ni­jeg po­gle­da na svi­jet, po­sta­vlja­nje re­li­gi­je i na­u­ke u obr­nu­to pro­por­ci­o­na­lan od­nos i pred­ra­su­de o ,,mo­ra­lu na­u­ke” i ,,ne­mo­ra­lu re­li­gi­je”.
(NA­STA­VI­ĆE SE)

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"