Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Nema zastare za Milovu ekipu * Podržite mene i srušićemo DPS * Katnić traži pritvor za Mandića * Jelić ne prijavljuje da ima firmu * Nema zastare za Milovu ekipu * Nije strašno * Djeca ćute o nasrtajima sajber nasilnika
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-03-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Slađana Radojević, samohrana majka :
– Ne treba mi ruža, nego metar drva.

Vic Dana :)

- Haloo! Je l‘ to vatrogasna služba?
- Jeste gospođo, izvolite.
- Ja sam skoro posadila cvijeće...
- Gospođo, tražili ste vatrogasnu službu!?
- Da jesam, to je vrlo skupo, egzotično cvijeće...
- Gospođo, tražili ste i dobili ste vatrogasnu službu a ne cvjećaru! Recite kako vam možemo pomoći ili spustite slušalicu i smjesta nam oslobodite vezu!!!
- Ma dobro de, šta me odmah napadate, komšiji gori kuća, pa kad budete gasili požar pazite mi na cvijeće...
Ako posle tri mjeseca teretane ne vidite rezultate, pređite na fotošop.
Čujem da ti se sestra udala za boksera. Kako izgleda?
Nemam pojma! Posle svakog meča je drugačiji.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Feljton PETAR ROMANOV: KATARINA VELIKA (12) Carica u ulozi boginje-ratnika Poznati ruski istoričar Karamzin je pisao da vijek Petra Velikog „nije bio vijek svjetlosti, već početak svitanja u Rusiji“, a prava svjetlost se pojavila tek sa dolaskom Katarine II na vlast. Petar Romanov, pisac, publicista i politički analitičar u svojoj knjizi „Rusija i Zapad“, sa mnogo novih detalja iz perioda Katarinine vladavine osvjetljava njen život i politički odnos prema Zapadu
-Pre­veo sa ru­skog i pri­re­dio:VO­JIN PE­RU­NI­ČIĆ

Ma­lo pri­je po­čet­ka ru­sko-tur­skog ra­ta Vol­ter pi­še Ka­ta­ri­ni:
„Ako oni poč­nu rat sa Va­ma, ca­ri­ce, njih će sti­ći sud­bi­na, ko­ju im je Pe­tar Ve­li­ki una­pri­jed od­re­dio, ko­ji je imao u vi­du da od Kon­stan­ti­no­po­lja na­pra­vi pre­sto­ni­cu ru­ske im­pe­ri­je. Ti var­va­ri za­slu­žu­ju da ih he­ro­i­na ka­zni za taj ma­njak po­što­va­nja, ko­je su oni do sa­da po­ka­zi­va­li u od­no­si­ma pre­ma da­ma­ma. Ja­sno je da lju­di, ko­ji pre­zi­ru pre­fi­nje­nu umjet­nost i za­klju­ča­va­ju že­ne, za­slu­ži­ju da bu­du po­ra­že­ni. Pri­ča se da je Mu­sta­va li­šen zdra­vog raz­mi­šlja­nja, da ne vo­li po­e­zi­ju, da ni­kad ni­je bio u po­zo­ri­štu i ne go­vo­ri fran­cu­ski je­zik. Ku­nem Vam se, on će bi­ti po­ra­žen“.
„Mo­lim Va­še car­sko ve­li­čan­stvo, da mi do­zvo­li da do­đem, da po­lju­bim Va­šu ru­ku i pro­ve­dem ne­ko­li­ko da­na na Va­šem dvo­ru, kad on bu­de pri­su­tan u Kon­stan­ti­no­po­lju, jer sam du­bo­ko ubi­je­đen da je baš Ru­si­ma su­đe­no da is­tje­ra­ju Tur­ke iz Evro­pe“.
Ovo je do­sta ka­rak­te­ri­sti­čan frag­ment pre­pi­ske Vol­te­ra i Ka­ta­ri­ne, gdje se o naj­o­zbilj­ni­jim pro­ble­mi­ma raz­go­va­ra­lo na iro­ni­čan i ša­ljiv na­čin. Te­ško je po­sum­nja­ti u to da je fi­lo­zof mi­slio da je do­volj­no da se po­kre­nu rat­ne ope­ra­ci­je zbog to­ga što sul­tan ni­je že­lio da go­vo­ri fran­cu­skim je­zi­kom i da po­sje­ću­je po­zo­ri­šte.
Uosta­lom, sam na­čin pre­pi­ske bio je ša­ljiv, ali pre­ma sa­mom kul­tur­nom na­pret­ku, on se od­no­sio ve­o­ma ozbilj­no. On bu­kval­no pi­smi­ma bom­bar­du­je Ka­ta­ri­nu, u ko­ji­ma na­dah­nju­je i pot­sti­če svo­ju „he­ro­i­nu“ i „bo­gi­nju“ na pod­vi­ge, da­je kom­pli­men­te ru­skom oruž­ju, na­go­va­ra je da ne pri­hva­ta ni­ka­kve kom­pro­mi­se i da ra­tu­je do ko­nač­ne po­bje­de, tj. do ko­nač­nog po­ra­za Osman­ske im­pe­ri­je.
U Vol­te­ro­vim pi­smi­ma ru­sko-tur­ski ra­to­vi se upo­re­đu­ju sa grč­ko-per­sij­skim, u sva­kom pi­smu se na­gla­ša­va da je u pi­ta­nju bor­ba iz­me­đu var­var­stva i kul­tu­re. On pi­še: „Ako Vi, ipak, po­nu­di­te mir Mu­sta­fi, šta će bi­ti sa mo­jom ne­sreć­nom Grč­kom, šta će bi­ti sa ze­mljom De­mo­ste­na i So­fo­kla? Ja bih sa za­do­volj­stvom pre­dao Je­ru­sa­lim Mu­sli­ma­ni­ma, jer su ti var­va­ri stvo­re­ni za ta­kve pro­sto­re. Ali, ja ću bi­ti za­u­vi­jek te­ško uvri­je­đen, jer znam da je atin­sko po­zo­ri­šte do­bi­lo dru­gu na­mje­nu, pre­tvo­re­no je u ku­hi­nju, a li­cej u ko­nju­šni­cu“.
Po­ne­kad su iz Vol­te­ro­vog šta­ba sti­za­li i voj­ni sa­vje­ti. Jed­nom je, na pri­mjer, on kao da je voj­ni eks­pert dao sa­vjet Ru­skoj ar­mi­ji da kao na­o­ru­ža­nje ko­ri­ste bor­na ko­la, ko­ja su mo­gla, sa nje­go­ve tač­ke gle­di­šta, da bu­du po­seb­no efekt­na u step­skim bor­ba­ma Cr­no­mor­skog pri­mor­ja.
Tu Vol­te­ro­vu ide­ju su Ru­si is­ko­ri­sti­li mno­go ka­sni­je, po­čet­kom XX vi­je­ka za vri­je­me Gra­đan­skog ra­ta, sta­viv­ši mi­tra­ljez „Mak­sim“ na se­ljač­ke ta­lji­ge, a ta­ko­đe i na po­kri­ve­ne ko­či­je, u ko­je je bi­la upreg­nu­ta troj­ka ve­o­ma br­zih tr­kač­kih ko­nja. Ta­kvo po­kret­no bor­be­no sred­stvo, ko­je je do­bi­lo na­ziv mi­tra­lje­ska ko­la, stvar­no se po­ka­za­lo iz­u­zet­no uspje­šnim na step­skom te­re­nu.
Vol­te­ro­ve i Ka­ta­ri­ni­ne na­de ni­je­su mo­gle da se ostva­re iz ra­znih raz­lo­ga. Pre­kra­ja­ju­ći kar­tu svi­je­ta, Ru­si­ja i Austri­ja ni­je­su mo­gle da se do­go­vo­re o sud­bi­ni Mle­tač­ke re­pu­bli­ke. Austri­jan­ci su, že­le­ći da po­ti­snu Mle­ča­ne sa oba­la Ja­dran­skog mo­ra, sma­tra­li da nji­ma tre­ba da­ti Pe­lo­po­nez sa okol­nim ostr­vi­ma, ali to ni­ka­ko ni­je od­go­va­ra­lo Ka­ta­ri­ni, jer je ta­kva va­ri­jan­ta fak­tič­ki tor­pe­do­va­la nje­nu ide­ju po­nov­nog ob­na­vlja­nja Grč­ke im­pe­ri­je.
Grč­ki pro­je­kat je umro, ali nje­gov idej­ni uti­caj se mo­že la­ko ot­kri­ti u mno­gim knji­žev­nim i isto­rij­skim ra­do­vi­ma ra­di­kal­nih slo­ve­no­fi­la. Na pri­mjer, u knji­zi „Ru­si­ja i Evro­pa“ , ko­ju je ob­ja­vio 1871. go­di­ne ču­ve­ni pu­bli­ci­sta Ni­ko­laj Da­ni­lev­ski. Ovaj rad su mno­gi sa­vre­me­ni­ci na­zi­va­li „ka­te­hi­zi­som slo­ve­no­fil­stva“.
Uka­zav­ši na voj­no-stra­te­gij­sku ko­rist Ru­si­je, kad bi osvo­ji­la Kon­stan­ti­no­polj, ali pri tom, od­ba­civ­ši pret­hod­nu ide­ju o svr­sis­hod­no­sti po­nov­nog stva­ra­nja Grč­ke im­pe­ri­je, autor pi­še:
„... Oslo­bo­đe­ni Kon­stan­ti­no­polj, ko­ji je pre­tvo­ren u pra­vi Ca­ri­grad, sam po se­bi mo­ra bi­ti ne­čim vi­ši, ne­go li pre­sto­ni­ca Ru­skog car­stva... Ca­ri­grad mo­ra da bu­de pre­sto­ni­ca ci­je­log Sve­slo­ven­skog sa­ve­za, a ne Ru­si­je“.
Kad su po­čet­kom XX vi­je­ka, u pu­nom je­ku Pr­vog svjet­skog ra­ta, na re­vo­lu­ci­o­nar­nim mi­tin­zi­ma ora­to­ri uz­vi­ki­va­li pa­ro­le: „Do­lje rat!“, „Šta će na­ma Dar­da­ne­li?“, ma­lo se ko sje­ća to­ga ko­li­ko je star ovaj pro­blem. Ma­lo ko­me pa­da na pa­met pi­ta­nje „Dar­da­ne­la“ da se ono, za­pra­vo, od­no­si, ne sa­mo na sa­da­šnjost, već i na pro­šlost.
Iz­me­đu osta­log, ono se od­no­si i na Ka­ta­ri­nu, i na Vol­te­ra.
Ka­ta­ri­na Ve­li­ka je umr­la 6. no­vem­bra 1796. go­di­ne, i ka­ko se to obič­no de­ša­va sa po­li­ti­ča­ri­ma, smrt je bi­la neo­če­ki­va­na i za sa­mu ca­ri­cu, što se mo­že za­klju­či­ti na osno­vu pla­no­va, ko­je je pra­vi­la una­pri­jed za da­lju bu­duć­nost.
KRAJ

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala "Dan on-line" je kažnjivo i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama.

Podaci, tekstovi, fotografije i informacije objavljene na ovom portalu mogu se koristiti isključivo u lične i nekomercijalne svrhe.
Zabranjeno je svako modifikovanje, kopiranje, štampanje, javno prikazivanje i reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno objavljivanje informacija sa ovog portala u komercijalne svrhe, bez pisane saglasnosti "Jumedia mont" d.o.o..

Prenošenje sadržaja portala "Dan-online" dozvoljeno je uz prethodno pribavljeno odobrenje vlasnika prava, uz obavezno navođenje izvora ili linkovanje izvornog sadržaja portala "Dan on-line".

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"