Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Nema zastare za Milovu ekipu * Podržite mene i srušićemo DPS * Katnić traži pritvor za Mandića * Jelić ne prijavljuje da ima firmu * Nema zastare za Milovu ekipu * Nije strašno * Djeca ćute o nasrtajima sajber nasilnika
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-03-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Slađana Radojević, samohrana majka :
– Ne treba mi ruža, nego metar drva.

Vic Dana :)

- Haloo! Je l‘ to vatrogasna služba?
- Jeste gospođo, izvolite.
- Ja sam skoro posadila cvijeće...
- Gospođo, tražili ste vatrogasnu službu!?
- Da jesam, to je vrlo skupo, egzotično cvijeće...
- Gospođo, tražili ste i dobili ste vatrogasnu službu a ne cvjećaru! Recite kako vam možemo pomoći ili spustite slušalicu i smjesta nam oslobodite vezu!!!
- Ma dobro de, šta me odmah napadate, komšiji gori kuća, pa kad budete gasili požar pazite mi na cvijeće...
Ako posle tri mjeseca teretane ne vidite rezultate, pređite na fotošop.
Čujem da ti se sestra udala za boksera. Kako izgleda?
Nemam pojma! Posle svakog meča je drugačiji.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Feljton MIHAILO MARKOVIĆ I ALEKSANDAR PRNJAT O CRKVI I PATERNALIZMU: POLEMIKA I NJENI ODJECI (3)
Različita težina pojma
ĆUKOVIĆ Različita težina pojma
-PIŠE: mr Aleksandar ĆUKOVIĆ

Da je po­le­mi­ka iz­me­đu Mar­ko­vi­ća i Pr­nja­ta jed­na od zna­čaj­ni­jih po­le­mi­ka u srp­skoj fi­lo­zo­fi­ji, sma­tra Bo­ja­na Ro­mić, ko­ja je istu uvr­sti­la u svoj rad ,,Po­le­mi­ke u srp­skoj fi­lo­zo­fi­ji 1990–2010”. (Ro­mić, 2012: 357–365) Ro­mi­će­va is­ti­če i da ova po­le­mi­ka na svo­je­vr­stan na­čin osli­ka­va simp­tom vre­me­na u kom je na­sta­la, te da­lje na­vo­di ,,mo­glo bi se re­ći da po­le­mi­ka Mar­ko­vić–Pr­njat ko­ja je za­po­če­ta 2000. go­di­ne, po­sred­no re­a­gu­je na po­me­nu­to ma­ni­fest­no i po­ja­ča­no ri­tu­a­li­zo­va­no pra­vo­sla­vlje, ras­tu­ći na­ci­o­na­li­zam u ze­mlji po­sli­je NA­TO bom­bar­do­va­nja i ot­cje­plje­nja biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka, ne­sta­bil­nu po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju u ze­mlji, i re­struk­tu­i­ra­nje jav­ne sli­ke srp­skog iden­ti­te­ta (pr­ven­stve­no u me­di­ji­ma). Čak i uz po­vr­šan uvid u ar­hiv­ske pri­mjer­ke dnev­ne štam­pe iz sre­di­ne de­ve­de­se­tih i s po­čet­ka dvi­je­hi­lja­di­tih, mo­že se pre­po­zna­ti obi­lje pri­mje­ra je­zič­ko-eks­pre­siv­nog pa­ter­na­li­zma, uz pa­ra­no­id­ne na­slo­ve bez re­fe­ren­ta u pet­pa­rač­koj štam­pi (,,Tru­ju nas lje­ko­vi­ma!”) psi­ho­lo­ška ge­to­i­za­ci­ja kao jed­na od po­sle­di­ca sank­ci­ja, i pro­jek­ci­ja omra­že­nog Dru­gog (ili si s na­ma, ili pro­tiv nas) itd. (Ro­mić, 2012: 364)
U ra­du ,,Alek­san­dar Pr­njat o je­zič­ko-eks­pre­siv­nom pa­ter­na­li­zmu” (Ću­ko­vić, 2013) uka­za­li smo na či­nje­ni­cu ko­ju Pr­njat iz­no­si, i ko­ja bi se mo­gla sma­tra­ti ute­me­lje­njem ili pre­te­čom de­fi­ni­ci­je iz ko­je će pro­iz­i­ći po­jam je­zič­ko-eks­pre­siv­ni pa­ter­na­li­zam, a ko­ja gla­si: ,,Te­za o ekl­ezijastiĉkom na­me­ta­nju bi­lo ka­kvih nor­mi je ne­a­de­kvat­na na­pro­sto za­to što cr­kva da­nas, bez ob­zi­ra na svo­je pre­ten­zi­je, u stvar­no­sti za­pra­vo iz­la­že sa­mo jed­nu po­nu­du na re­li­gij­skom tr­ži­štu.” (Pr­njat, 2000: 1119–1121) Ovaj mo­ment kri­ti­ke ko­ju Pr­njat iz­no­si na ra­čun Mi­ha­i­la Mar­ko­vi­ća pred­sta­vlja ka­men te­me­ljac no­vom poj­mu, oko ko­ga će na­sta­ti mno­ge ras­pra­ve i po­ku­ša­ji da se kri­tič­ki pro­mi­šlja, što je u kraj­njem i pri­želj­ki­va­no za na­uč­no mi­šlje­nje.
,,Ov­dje ri­ječ PO­NU­DA, osli­ka­va ono što Alek­san­dar Pr­njat za­pa­ža i u su­šti­ni po­i­ma pod poj­mom je­zič­ko-eks­pre­siv­nog pa­ter­na­li­zma. (…) Na ovom mje­stu bi se tre­ba­li za­u­sta­vi­ti i pri­mi­je­ti­ti da je po de­fi­ni­ci­ji ko­ju da­je Pr­njat, ova PO­NU­DA cr­kve na ta­ko­zva­nom ,,re­li­gij­skom tr­ži­štu”, u stva­ri je­di­no sa­gle­di­va na ni­vou je­zič­ko-eks­pre­siv­nog pa­ter­na­li­zma jer ne pro­iz­vo­di na­sil­no pri­mo­ra­va­nje ni­ti ogra­ni­če­nje slo­bo­de, ka­kvo na pri­mjer ima­mo u pa­ter­na­li­stič­kom po­na­ša­nju dr­ža­ve, a ko­je se ogle­da u za­ko­ni­ma ko­ji pro­iz­vo­de di­rekt­ne po­sle­di­ce i pri­mo­ra­va­nja po­je­din­ce ili in­sti­tu­ci­je na od­re­đe­no či­nje­nje ili ne­či­nje­nje, da­kle upo­tre­bom mo­no­po­la le­gi­tim­ne (pa i ne­le­gi­tim­ne) fi­zič­ke si­le. Na­da­lje, za­klju­ču­je­mo da po­me­nu­ti po­jam ima raz­li­či­tu te­ži­nu, sa ob­zi­rom na to da li se nji­me iz­ra­ža­va pa­ter­na­li­stič­ki od­nos pri­vat­nog li­ca ili ne­kog zva­nič­ni­ka, od­no­sno in­sti­tu­ci­je. U pi­ta­nju je op­seg dje­lo­va­nja ovog poj­ma, od­no­sno mo­guć­nost obra­ća­nja ma­njem ili ve­ćem bro­ju lju­di, za­sno­va­no na uti­ca­ju ko­ji po­sje­du­je onaj ko­ji se obra­ća, od­no­sno onaj ko­ji pro­iz­vo­di je­zič­ko eks­pre­siv­ni pa­ter­na­li­zam. Ovo mo­že bi­ti oka­rak­te­ri­sa­no kao pod­lo­žnost je­zič­ko-eks­pre­siv­nom pa­ter­na­li­zmu, ili ako ho­će­mo pre­ci­zni­je - što je funk­ci­ja ko­ju ne­ko oba­vlja, od­no­sno po­lo­žaj ko­ji za­u­zi­ma ve­ći, to je i pod­lo­žnost onih ko­ji su iz­lo­že­ni je­zič­ko-eks­pre­siv­nom pa­ter­na­li­zmu ve­ća, bi­lo da se to od­vi­ja ne­po­sred­no ili po­sred­no. S pu­nim pra­vom mo­že­mo us­tvr­di­ti da se Pr­nja­tov ,,Za­pis o cr­kvi”, a ko­ji je na­stao in­spi­ri­san Mi­ha­i­lo­vi­će­vim odjelj­kom ,,Ulo­ga cr­kve u su­ža­va­nju ljud­ske du­hov­ne slo­bo­de”, mo­že sma­tra­ti svo­je­vr­snom pred­i­sto­ri­jom poj­ma je­zič­ko-eks­pre­siv­ni pa­ter­na­li­zam”. (Ću­ko­vić, 2014: 154-155)
Po­red to­ga što se u ra­du ,,Alek­san­dar Pr­njat o je­zič­ko-eks­pre­siv­nom pa­ter­na­li­zmu” ba­vi­mo ter­mi­nom ko­ji je pro­i­za­šao iz po­le­mi­ke Mar­ko­vić-Pr­njat, ov­dje se va­žno osvr­nu­ti i na raz­go­vor sa pro­fe­so­rom Pr­nja­tom, ko­ji je ob­ja­vljen u knji­zi ,,Kon­tu­re ho­ri­zon­ta”, a ko­ji se ti­če od­re­đe­nog od­je­ka po­le­mi­ke ko­jom se ba­vi ovaj rad. Dio raz­go­vo­ra ko­ji se ti­če po­le­mi­ke sa pro­fe­so­rom Mar­ko­vi­ćem, pre­no­si­mo u ori­gi­na­lu:
A.Ć.: U jed­noj fu­sno­ti član­ka „O je­zič­ko-eks­pre­siv­nom pa­ter­na­li­zmu – re­pli­ka Mi­ha­i­lu Mar­ko­vi­ću” ka­že­te: „Jed­no je opi­sa­ti, dru­go je mi­sli­ti, a tre­će je ži­vje­ti ne­ku fi­lo­zo­fi­ju”...
A.P.: Sma­tram da je opi­si­va­nje raz­li­či­to od mi­šlje­nja ne­ke fi­lo­zo­fi­je, i na­rav­no od ži­vlje­nja ne­ke fi­lo­zo­fi­je. Ovo tre­će je po­zna­to: isto­ri­čar fi­lo­zo­fi­je Majls Bar­ni­jet je svoj po­zna­ti čla­nak na­slo­vio „Mo­že li skep­tik da ži­vi svoj skep­ti­ci­zam?”. Za ne­ke mo­na­he bi se ta­ko­đe mo­glo re­ći da ži­ve svo­ju re­li­gij­sku fi­lo­zo­fi­ju i da bi bez vje­ro­va­nja u Bo­ga, ili, mo­žda, bez di­ja­lek­ti­ke sum­nje i vje­re, nji­ho­va fi­lo­zo­fi­ja bi­la pro­ma­še­na. Pra­zna. Ba­rem kad go­vo­ri­mo o fi­lo­zo­fi­ji kao na­či­nu ži­vo­ta. Na­i­me, mo­gu­će je još uvi­jek da bi ne­ki ar­gu­men­ti ko­ji bi iz­nio re­li­gi­o­zni fi­lo­zof ima­li svoj fi­lo­zof­ski zna­čaj i za one ko­ji ni­su vjer­ni­ci. Za­pra­vo, ta­kvih pri­mje­ra je u isto­ri­ji fi­lo­zo­fi­je bi­lo. Uveo sam, me­đu­tim, di­stink­ci­ju iz­me­đu opi­si­va­nja ne­ke fi­lo­zo­fi­je, što je po­sao isto­ri­ča­ra fi­lo­zo­fi­je kao isto­ri­ča­ra fi­lo­zo­fi­je i mi­šlje­nja ne­ke fi­lo­zo­fi­je, ko­ju mo­že­mo vi­dje­ti u ra­spo­nu od ula­že­nja u ras­pra­vu od­no­sno ar­gu­men­ta­tiv­nu ana­li­zu ne­či­je fi­lo­zo­fi­je, nje­nu od­bra­nu ili for­mu­li­sa­nje u no­vom ob­li­ku, pa do na­do­ve­zi­va­nja na nju u sop­stve­nom fi­lo­zo­fi­ra­nju. Ima to­li­ko pri­ruč­ni­ka isto­ri­je fi­lo­zo­fi­je u ko­ji­ma se raz­li­či­te te­o­ri­je sa­mo re­fe­ri­šu na na­čin da se mo­že go­vo­ri­ti sa­mo o opi­su tih fi­lo­zo­fi­ja, ni­ka­ko i o nji­ho­vom mi­šlje­nju.
A.Ć.: U istom tek­stu sla­že­te se sa Mi­ha­i­lom Ma­ro­vi­ćem da fi­lo­zof­ska kri­ti­ka re­li­gi­je je­ste uglav­nom an­ti­pa­ter­na­li­stič­ki po­du­hvat, ali do­da­je­te da ona mo­že i da se pre­o­kre­ne u pa­ter­na­li­zam pro­tiv vjerujućih?
A.P.: Pri­je sve­ga, mo­rao bih da se ko­ri­gu­jem i da ka­žem da je fi­lo­zof­ska kri­ti­ka cr­kve uglav­nom an­ti­pa­ter­na­li­stič­ki po­du­hvat. Fi­lo­zof­ska kri­ti­ka re­li­gi­je ne mo­ra da bu­de pre­vas­hod­no etič­ki za­in­te­re­so­va­na, njen pri­stup mo­že bi­ti pre­vas­hod­no on­to­lo­ški ili epi­ste­mič­ki usmje­ren – kao što i je­ste slu­čaj u sa­vre­me­noj fi­lo­zo­fi­ji re­li­gi­je – dok fi­lo­zof­ska kri­ti­ka cr­kve obič­no ima jak an­ti­pa­ter­na­li­stič­ki na­boj. U okvi­ru za­pad­nog mark­si­zma – ko­jem pri­pa­da i fi­lo­zo­fi­ja Mi­ha­i­la Mar­ko­vi­ća – kri­ti­ka re­li­gi­je obič­no je dje­lo­va­la u sa­dej­stvu sa kri­ti­kom cr­kve. Ono na šta sam htio da uka­žem je­ste da sa­ma kri­ti­ka cr­kve, sa svo­jom an­ti­pa­ter­na­li­stič­kom mo­ti­va­ci­jom, mo­že da se pre­o­kre­ne u pa­ter­na­li­zam, sa­mo ovaj put okre­nut pro­tiv čla­no­va cr­kve. (Ću­ko­vić, 2015: 225-226)
Iz na­ve­de­nog raz­go­vo­ra se, mo­žda, kao naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji dio mo­že iz­dvo­ji­ti to da se Pr­njat ko­ri­gu­je i ka­že da je ,,fi­lo­zof­ska kri­ti­ka cr­kve uglav­nom an­ti­pa­ter­na­li­stič­ki po­du­hvat”. Da­kle, ne kri­ti­ka re­li­gi­je, već ka­ko Pr­njat is­ti­če i ujed­no se ogra­đu­je od svo­je ra­ni­je for­mu­la­ci­je – cr­kve. Me­đu­tim, ta­ko­đe nas upu­ću­je da je, po­što je ovaj dio raz­go­vo­ra u stva­ri re­flek­si­ja na po­le­mi­ku sa Mar­ko­vi­ćem, a ko­ji pri­pa­da fi­lo­zof­skoj sfe­ri za­pad­nog mark­si­zma, kri­ti­ka re­li­gi­je u sa­dej­stvu sa kri­ti­kom cr­kve. U na­stav­ku istog raz­go­vo­ra u knji­zi ,,Kon­tu­re ho­ri­zon­ta”, Alek­san­dar Pr­njat go­vo­ri o pro­blem an­ti­se­mi­ti­zma u Cr­kvi, kao i mo­guć­no­sti da se fi­lo­zo­fi­jom pri­đe re­li­gi­ji.(NA­STA­VI­ĆE SE)

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala "Dan on-line" je kažnjivo i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama.

Podaci, tekstovi, fotografije i informacije objavljene na ovom portalu mogu se koristiti isključivo u lične i nekomercijalne svrhe.
Zabranjeno je svako modifikovanje, kopiranje, štampanje, javno prikazivanje i reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno objavljivanje informacija sa ovog portala u komercijalne svrhe, bez pisane saglasnosti "Jumedia mont" d.o.o..

Prenošenje sadržaja portala "Dan-online" dozvoljeno je uz prethodno pribavljeno odobrenje vlasnika prava, uz obavezno navođenje izvora ili linkovanje izvornog sadržaja portala "Dan on-line".

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"