-PIŠE: mr Aleksandar ĆUKOVIĆ

Da je po­le­mi­ka iz­me­đu Mar­ko­vi­ća i Pr­nja­ta jed­na od zna­čaj­ni­jih po­le­mi­ka u srp­skoj fi­lo­zo­fi­ji, sma­tra Bo­ja­na Ro­mić, ko­ja je istu uvr­sti­la u svoj rad ,,Po­le­mi­ke u srp­skoj fi­lo­zo­fi­ji 1990–2010”. (Ro­mić, 2012: 357–365) Ro­mi­će­va is­ti­če i da ova po­le­mi­ka na svo­je­vr­stan na­čin osli­ka­va simp­tom vre­me­na u kom je na­sta­la, te da­lje na­vo­di ,,mo­glo bi se re­ći da po­le­mi­ka Mar­ko­vić–Pr­njat ko­ja je za­po­če­ta 2000. go­di­ne, po­sred­no re­a­gu­je na po­me­nu­to ma­ni­fest­no i po­ja­ča­no ri­tu­a­li­zo­va­no pra­vo­sla­vlje, ras­tu­ći na­ci­o­na­li­zam u ze­mlji po­sli­je NA­TO bom­bar­do­va­nja i ot­cje­plje­nja biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka, ne­sta­bil­nu po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju u ze­mlji, i re­struk­tu­i­ra­nje jav­ne sli­ke srp­skog iden­ti­te­ta (pr­ven­stve­no u me­di­ji­ma). Čak i uz po­vr­šan uvid u ar­hiv­ske pri­mjer­ke dnev­ne štam­pe iz sre­di­ne de­ve­de­se­tih i s po­čet­ka dvi­je­hi­lja­di­tih, mo­že se pre­po­zna­ti obi­lje pri­mje­ra je­zič­ko-eks­pre­siv­nog pa­ter­na­li­zma, uz pa­ra­no­id­ne na­slo­ve bez re­fe­ren­ta u pet­pa­rač­koj štam­pi (,,Tru­ju nas lje­ko­vi­ma!”) psi­ho­lo­ška ge­to­i­za­ci­ja kao jed­na od po­sle­di­ca sank­ci­ja, i pro­jek­ci­ja omra­že­nog Dru­gog (ili si s na­ma, ili pro­tiv nas) itd. (Ro­mić, 2012: 364)
U ra­du ,,Alek­san­dar Pr­njat o je­zič­ko-eks­pre­siv­nom pa­ter­na­li­zmu” (Ću­ko­vić, 2013) uka­za­li smo na či­nje­ni­cu ko­ju Pr­njat iz­no­si, i ko­ja bi se mo­gla sma­tra­ti ute­me­lje­njem ili pre­te­čom de­fi­ni­ci­je iz ko­je će pro­iz­i­ći po­jam je­zič­ko-eks­pre­siv­ni pa­ter­na­li­zam, a ko­ja gla­si: ,,Te­za o ekl­ezijastiĉkom na­me­ta­nju bi­lo ka­kvih nor­mi je ne­a­de­kvat­na na­pro­sto za­to što cr­kva da­nas, bez ob­zi­ra na svo­je pre­ten­zi­je, u stvar­no­sti za­pra­vo iz­la­že sa­mo jed­nu po­nu­du na re­li­gij­skom tr­ži­štu.” (Pr­njat, 2000: 1119–1121) Ovaj mo­ment kri­ti­ke ko­ju Pr­njat iz­no­si na ra­čun Mi­ha­i­la Mar­ko­vi­ća pred­sta­vlja ka­men te­me­ljac no­vom poj­mu, oko ko­ga će na­sta­ti mno­ge ras­pra­ve i po­ku­ša­ji da se kri­tič­ki pro­mi­šlja, što je u kraj­njem i pri­želj­ki­va­no za na­uč­no mi­šlje­nje.
,,Ov­dje ri­ječ PO­NU­DA, osli­ka­va ono što Alek­san­dar Pr­njat za­pa­ža i u su­šti­ni po­i­ma pod poj­mom je­zič­ko-eks­pre­siv­nog pa­ter­na­li­zma. (…) Na ovom mje­stu bi se tre­ba­li za­u­sta­vi­ti i pri­mi­je­ti­ti da je po de­fi­ni­ci­ji ko­ju da­je Pr­njat, ova PO­NU­DA cr­kve na ta­ko­zva­nom ,,re­li­gij­skom tr­ži­štu”, u stva­ri je­di­no sa­gle­di­va na ni­vou je­zič­ko-eks­pre­siv­nog pa­ter­na­li­zma jer ne pro­iz­vo­di na­sil­no pri­mo­ra­va­nje ni­ti ogra­ni­če­nje slo­bo­de, ka­kvo na pri­mjer ima­mo u pa­ter­na­li­stič­kom po­na­ša­nju dr­ža­ve, a ko­je se ogle­da u za­ko­ni­ma ko­ji pro­iz­vo­de di­rekt­ne po­sle­di­ce i pri­mo­ra­va­nja po­je­din­ce ili in­sti­tu­ci­je na od­re­đe­no či­nje­nje ili ne­či­nje­nje, da­kle upo­tre­bom mo­no­po­la le­gi­tim­ne (pa i ne­le­gi­tim­ne) fi­zič­ke si­le. Na­da­lje, za­klju­ču­je­mo da po­me­nu­ti po­jam ima raz­li­či­tu te­ži­nu, sa ob­zi­rom na to da li se nji­me iz­ra­ža­va pa­ter­na­li­stič­ki od­nos pri­vat­nog li­ca ili ne­kog zva­nič­ni­ka, od­no­sno in­sti­tu­ci­je. U pi­ta­nju je op­seg dje­lo­va­nja ovog poj­ma, od­no­sno mo­guć­nost obra­ća­nja ma­njem ili ve­ćem bro­ju lju­di, za­sno­va­no na uti­ca­ju ko­ji po­sje­du­je onaj ko­ji se obra­ća, od­no­sno onaj ko­ji pro­iz­vo­di je­zič­ko eks­pre­siv­ni pa­ter­na­li­zam. Ovo mo­že bi­ti oka­rak­te­ri­sa­no kao pod­lo­žnost je­zič­ko-eks­pre­siv­nom pa­ter­na­li­zmu, ili ako ho­će­mo pre­ci­zni­je - što je funk­ci­ja ko­ju ne­ko oba­vlja, od­no­sno po­lo­žaj ko­ji za­u­zi­ma ve­ći, to je i pod­lo­žnost onih ko­ji su iz­lo­že­ni je­zič­ko-eks­pre­siv­nom pa­ter­na­li­zmu ve­ća, bi­lo da se to od­vi­ja ne­po­sred­no ili po­sred­no. S pu­nim pra­vom mo­že­mo us­tvr­di­ti da se Pr­nja­tov ,,Za­pis o cr­kvi”, a ko­ji je na­stao in­spi­ri­san Mi­ha­i­lo­vi­će­vim odjelj­kom ,,Ulo­ga cr­kve u su­ža­va­nju ljud­ske du­hov­ne slo­bo­de”, mo­že sma­tra­ti svo­je­vr­snom pred­i­sto­ri­jom poj­ma je­zič­ko-eks­pre­siv­ni pa­ter­na­li­zam”. (Ću­ko­vić, 2014: 154-155)
Po­red to­ga što se u ra­du ,,Alek­san­dar Pr­njat o je­zič­ko-eks­pre­siv­nom pa­ter­na­li­zmu” ba­vi­mo ter­mi­nom ko­ji je pro­i­za­šao iz po­le­mi­ke Mar­ko­vić-Pr­njat, ov­dje se va­žno osvr­nu­ti i na raz­go­vor sa pro­fe­so­rom Pr­nja­tom, ko­ji je ob­ja­vljen u knji­zi ,,Kon­tu­re ho­ri­zon­ta”, a ko­ji se ti­če od­re­đe­nog od­je­ka po­le­mi­ke ko­jom se ba­vi ovaj rad. Dio raz­go­vo­ra ko­ji se ti­če po­le­mi­ke sa pro­fe­so­rom Mar­ko­vi­ćem, pre­no­si­mo u ori­gi­na­lu:
A.Ć.: U jed­noj fu­sno­ti član­ka „O je­zič­ko-eks­pre­siv­nom pa­ter­na­li­zmu – re­pli­ka Mi­ha­i­lu Mar­ko­vi­ću” ka­že­te: „Jed­no je opi­sa­ti, dru­go je mi­sli­ti, a tre­će je ži­vje­ti ne­ku fi­lo­zo­fi­ju”...
A.P.: Sma­tram da je opi­si­va­nje raz­li­či­to od mi­šlje­nja ne­ke fi­lo­zo­fi­je, i na­rav­no od ži­vlje­nja ne­ke fi­lo­zo­fi­je. Ovo tre­će je po­zna­to: isto­ri­čar fi­lo­zo­fi­je Majls Bar­ni­jet je svoj po­zna­ti čla­nak na­slo­vio „Mo­že li skep­tik da ži­vi svoj skep­ti­ci­zam?”. Za ne­ke mo­na­he bi se ta­ko­đe mo­glo re­ći da ži­ve svo­ju re­li­gij­sku fi­lo­zo­fi­ju i da bi bez vje­ro­va­nja u Bo­ga, ili, mo­žda, bez di­ja­lek­ti­ke sum­nje i vje­re, nji­ho­va fi­lo­zo­fi­ja bi­la pro­ma­še­na. Pra­zna. Ba­rem kad go­vo­ri­mo o fi­lo­zo­fi­ji kao na­či­nu ži­vo­ta. Na­i­me, mo­gu­će je još uvi­jek da bi ne­ki ar­gu­men­ti ko­ji bi iz­nio re­li­gi­o­zni fi­lo­zof ima­li svoj fi­lo­zof­ski zna­čaj i za one ko­ji ni­su vjer­ni­ci. Za­pra­vo, ta­kvih pri­mje­ra je u isto­ri­ji fi­lo­zo­fi­je bi­lo. Uveo sam, me­đu­tim, di­stink­ci­ju iz­me­đu opi­si­va­nja ne­ke fi­lo­zo­fi­je, što je po­sao isto­ri­ča­ra fi­lo­zo­fi­je kao isto­ri­ča­ra fi­lo­zo­fi­je i mi­šlje­nja ne­ke fi­lo­zo­fi­je, ko­ju mo­že­mo vi­dje­ti u ra­spo­nu od ula­že­nja u ras­pra­vu od­no­sno ar­gu­men­ta­tiv­nu ana­li­zu ne­či­je fi­lo­zo­fi­je, nje­nu od­bra­nu ili for­mu­li­sa­nje u no­vom ob­li­ku, pa do na­do­ve­zi­va­nja na nju u sop­stve­nom fi­lo­zo­fi­ra­nju. Ima to­li­ko pri­ruč­ni­ka isto­ri­je fi­lo­zo­fi­je u ko­ji­ma se raz­li­či­te te­o­ri­je sa­mo re­fe­ri­šu na na­čin da se mo­že go­vo­ri­ti sa­mo o opi­su tih fi­lo­zo­fi­ja, ni­ka­ko i o nji­ho­vom mi­šlje­nju.
A.Ć.: U istom tek­stu sla­že­te se sa Mi­ha­i­lom Ma­ro­vi­ćem da fi­lo­zof­ska kri­ti­ka re­li­gi­je je­ste uglav­nom an­ti­pa­ter­na­li­stič­ki po­du­hvat, ali do­da­je­te da ona mo­že i da se pre­o­kre­ne u pa­ter­na­li­zam pro­tiv vjerujućih?
A.P.: Pri­je sve­ga, mo­rao bih da se ko­ri­gu­jem i da ka­žem da je fi­lo­zof­ska kri­ti­ka cr­kve uglav­nom an­ti­pa­ter­na­li­stič­ki po­du­hvat. Fi­lo­zof­ska kri­ti­ka re­li­gi­je ne mo­ra da bu­de pre­vas­hod­no etič­ki za­in­te­re­so­va­na, njen pri­stup mo­že bi­ti pre­vas­hod­no on­to­lo­ški ili epi­ste­mič­ki usmje­ren – kao što i je­ste slu­čaj u sa­vre­me­noj fi­lo­zo­fi­ji re­li­gi­je – dok fi­lo­zof­ska kri­ti­ka cr­kve obič­no ima jak an­ti­pa­ter­na­li­stič­ki na­boj. U okvi­ru za­pad­nog mark­si­zma – ko­jem pri­pa­da i fi­lo­zo­fi­ja Mi­ha­i­la Mar­ko­vi­ća – kri­ti­ka re­li­gi­je obič­no je dje­lo­va­la u sa­dej­stvu sa kri­ti­kom cr­kve. Ono na šta sam htio da uka­žem je­ste da sa­ma kri­ti­ka cr­kve, sa svo­jom an­ti­pa­ter­na­li­stič­kom mo­ti­va­ci­jom, mo­že da se pre­o­kre­ne u pa­ter­na­li­zam, sa­mo ovaj put okre­nut pro­tiv čla­no­va cr­kve. (Ću­ko­vić, 2015: 225-226)
Iz na­ve­de­nog raz­go­vo­ra se, mo­žda, kao naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji dio mo­že iz­dvo­ji­ti to da se Pr­njat ko­ri­gu­je i ka­že da je ,,fi­lo­zof­ska kri­ti­ka cr­kve uglav­nom an­ti­pa­ter­na­li­stič­ki po­du­hvat”. Da­kle, ne kri­ti­ka re­li­gi­je, već ka­ko Pr­njat is­ti­če i ujed­no se ogra­đu­je od svo­je ra­ni­je for­mu­la­ci­je – cr­kve. Me­đu­tim, ta­ko­đe nas upu­ću­je da je, po­što je ovaj dio raz­go­vo­ra u stva­ri re­flek­si­ja na po­le­mi­ku sa Mar­ko­vi­ćem, a ko­ji pri­pa­da fi­lo­zof­skoj sfe­ri za­pad­nog mark­si­zma, kri­ti­ka re­li­gi­je u sa­dej­stvu sa kri­ti­kom cr­kve. U na­stav­ku istog raz­go­vo­ra u knji­zi ,,Kon­tu­re ho­ri­zon­ta”, Alek­san­dar Pr­njat go­vo­ri o pro­blem an­ti­se­mi­ti­zma u Cr­kvi, kao i mo­guć­no­sti da se fi­lo­zo­fi­jom pri­đe re­li­gi­ji.(NA­STA­VI­ĆE SE)