Vr­hov­ni sud Cr­ne Go­re od­bio je kao neo­sno­van za­htjev tu­ži­la­štva za za­šti­tu za­ko­ni­to­sti u slu­ča­ju „De­por­ta­ci­je”, pro­tiv pre­su­de Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci od 22.11.2012. go­di­ne i pre­su­de Ape­la­ci­o­nog su­da od 17. ma­ja 2013. go­di­ne. Vr­hov­ni sud je u svo­joj pre­su­di po­dr­žao prav­no shva­ta­nje Vi­šeg su­da i Ape­la­ci­o­nog su­da i u cje­lo­sti pri­hva­tio raz­lo­ge ko­ji su na­ve­de­ni u pr­vo­ste­pe­noj i dru­go­ste­pe­noj pre­su­di.
De­ve­to­ri­ca slu­žbe­ni­ka MUP-a Cr­ne Go­re oslo­bo­đe­ni su op­tu­žbi da su u ma­ju 1992, kr­še­ći Že­nev­sku kon­ven­ci­ju, pro­tiv­za­ko­ni­to uhap­si­li i pre­da­li Mu­sli­ma­ne i Sr­be vla­sti­ma Srp­ske Re­pu­bli­ke kao jed­noj od stra­na u rat­nom su­ko­bu. Oslo­bo­đe­ni su Bo­ško Bo­jo­vić, biv­ši šef SDB-a, Ra­do­je R. Ra­du­no­vić, na­čel­nik sek­to­ra SDB-a u Her­ceg No­vom, Mi­lo­rad M. Iva­no­vić, ta­da­šnji na­čel­nik CB-a u Her­ceg No­vom, Du­ško Ba­krač, slu­žbe­nik re­so­ra SDB-a u Her­ceg No­vom, Mi­li­sav Mi­ća Mar­ko­vić, po­moć­nik mi­ni­stra po­li­ci­je, Mi­lo­rad D. Šlji­van­ča­nin, ko­man­dir sta­ni­ce mi­li­ci­je u CB-u Her­ceg No­vi, Bo­ži­dar J. Sto­jo­vić, na­čel­nik SDB-a u Ul­ci­nju, Sre­ten Lj. Glen­dža, na­čel­nik OB u Ul­ci­nju, i Bran­ko Bu­jić, na­čel­nik CB Bar.
–Od­red­be me­đu­na­rod­nog hu­ma­ni­tar­nog pra­va kao blan­ket­na bi­ća kri­vič­nog dje­la rat­ni zlo­čin pro­tiv ci­vil­nog sta­niv­ni­štva ni­je­su po­vri­je­đe­ne jer ni­je do­ka­za­no da su okri­vlje­ni po­stu­pa­li u od­no­su na ošte­će­ne sa po­vre­da­ma ljud­skog do­sto­jan­stva. Tu­ži­lac u op­tu­žni­ci, ko­ja je mi­je­nja­na ne­ko­li­ko pu­ta, ni­je kon­kre­ti­zo­vao o ka­kvim je na­vod­nim po­vre­da­ma i na­vod­no po­ni­ža­va­ju­ćim po­stup­ci­ma ri­ječ. Tu­ži­la­štvo ni­je do­ka­za­lo da su okri­vlje­ni kr­ši­li pra­vi­la me­đu­na­rod­nog pra­va po od­red­ba­ma Do­pun­skog pro­to­ko­la 2, ko­ji se od­no­si na za­bra­nu pri­nud­nog pre­mje­šta­nja ci­vi­la – na­vo­di se u od­lu­ci Vr­hov­nog su­da.
Po­seb­no je uka­za­no da rad­nja vra­ća­nja ci­vil­nog sta­nov­ni­štva u svo­ju dr­ža­vu ni­je pred­vi­đe­na kao rad­nja pre­se­lje­nja ci­vil­nog sta­nov­ni­štva i ne mo­že pred­sta­vlja­ti rad­nju iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la rat­ni zlo­čin pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­štva.
Vr­hov­ni sud na­la­zi i da okri­vlje­ni ni­je­su po­vri­je­di­li Kon­ven­ci­ju o sta­tu­su iz­bje­gli­ca jer je bi­lo po­treb­no na­ve­sti o ko­joj se ka­te­go­ri­ji li­ca ra­di i o ko­jim za­bra­na­ma pro­tje­ri­va­nja, a tu­ži­lac je to pro­pu­stio da na­ve­de u op­tu­žni­ci.
Mi­lo­rad Iva­no­vić, je­dan od okri­vlje­nih u tom po­stup­ku, ka­že da je do­ka­za­no da on i osta­li okri­vlje­ni ni­je­su pri­pa­da­li ni­jed­noj oru­ža­noj for­ma­ci­ji su­ko­blje­nih stra­na na te­ri­to­ri­ji BiH, ni­ti je do­ka­za­no da su se sta­vlja­li u slu­žbu jed­ne stra­ne u tom rat­nom su­ko­bu, u kon­kret­nom slu­ča­ju oru­ža­nih sna­ga Re­pu­bli­ke Srp­ske i BiH.
–Kao pri­pad­ni­ci MUP-a Cr­ne Go­re, ko­ja je bi­la u sasta­vu SR Ju­go­sla­vi­je, po­stu­pa­ju­ći po na­red­bi sa­da po­koj­nog mi­ni­stra Pa­vla Bu­la­to­vi­ća, ko­ja je bi­la u for­mi te­le­gra­ma, okri­vlje­ni su ta li­ca iden­ti­fi­ko­va­li, pri­ve­li i za­dr­ža­li, a po­tom pre­da­li i vra­ti­li na te­ri­to­ri­ju BiH, sma­tra­ju­ći da po­stu­pa­ju u skla­du sa pro­pi­si­ma ko­ji­ma je ure­đen opis nji­ho­vih po­slo­va, du­žno­sti i ovla­šće­nja i ti­me sma­tra­li da su ima­li oba­ve­zu da po­stu­pe po iz­da­toj na­red­bi. Zbog to­ga, vra­ća­nje ci­vil­nog sta­nov­ni­štva srp­ske i mu­sli­man­ske na­ci­o­nal­no­sti u nji­ho­vu dr­ža­vu ne zna­či da su se okri­vlje­ni ta­kvim po­stu­pa­njem sta­vi­li u slu­žbu jed­ne stra­ne u su­ko­bu. Na­su­prot to­me, po­stu­pa­nje okri­vlje­nih po na­ve­de­noj na­red­bi je zna­či­lo re­dov­no iz­vr­ša­va­nje svo­jih po­slo­va i za­da­ta­ka kao pri­pad­ni­ka po­li­ci­je i oba­ve­za da iz­vr­še na­red­bu svog na­red­bo­dav­ca – ci­ti­ra Iva­no­vić na­vo­de iz rje­še­nja Vr­hov­nog su­da.
Ova­kvi raz­lo­zi tog su­da, is­ti­če on, za­sno­va­ni na za­ko­nu, ima­ju za nje­ga sna­gu pu­ne sa­tis­fak­ci­je.
–Za sva­ko po­što­va­nje su i pre­su­de Vi­šeg su­da i Ape­la­ci­o­nog su­da, ima­ju­ći u vi­du do sa­da ne­vi­đe­no prav­no na­si­lje tu­ži­la­štva i pri­ti­ske na pra­vo­su­đe, ko­je ni­je pod­le­glo me­dij­skim i dru­gim ha­ran­ga­ma u či­sto is­po­li­ti­zo­va­nom pred­me­tu.
Kao du­go­go­di­šnji su­di­ja i no­si­lac dru­gih vi­so­kih dr­žav­nih funk­ci­ja, po­sta­vljam pi­ta­nje da li će za ovaj prav­ni pro­ma­šaj od­go­va­ra­ti iko iz re­do­va tu­ži­la­ca ko­ji su za­stu­pa­li op­tu­žbu u ovom pred­me­tu, ili nji­ho­vih še­fo­va, po­ka­zu­ju­ći pri­tom ne­zna­nje i ne­pro­fe­si­o­na­li­zam, ili je u pi­ta­nju ne­či­ji po­li­tič­ki dik­tat ko­jem su pod­le­gli. Red bi bio da se auto­ri na­ka­zne ne­za­ko­ni­te op­tu­žni­ce ja­ve po­sli­je prav­nog fi­jak­sa ko­ji su do­ži­vje­li u ovom pred­me­tu. Nije­dan dio op­tu­žni­ce ko­ji se od­no­si na bit­na obi­ljež­ja ovog kri­vič­nog dje­la ni­je pro­šao kod nad­le­žnih su­do­va. Is­tra­ja­va­ti de­set go­di­na na do­ka­zi­va­nju kri­vi­ce ko­je ne­ma i pred­la­ga­ti pri­tvor ne sa­mo što je ne­za­ko­ni­to, već je i ne­po­šte­no i ne­mo­ral­no – re­kao je Iva­no­vić.D.Ž.


Ne­na­dok­na­di­va šte­ta

Iva­no­vić ka­že da je ci­je­nu is­po­li­ti­zo­va­nog slu­ča­ja stra­vič­no i neo­prav­da­no sku­po pla­tio.
–Do­ži­vio sam ne­pro­cje­nji­vu mo­ral­nu i ma­te­ri­jal­nu šte­tu, ko­ja se ni­ka­da ne­će mo­ći na­dok­na­di­ti – is­ta­kao je Iva­no­vić.