Nik­šić­ki bi­zni­smen Ran­ko Ra­du­lo­vić, ko­ji se te­re­ti za kri­vič­no dje­lo ze­le­na­štvo, nje­go­vi su­gra­đa­ni Rat­ko Mar­ti­no­vić i Mi­lu­tin Pi­lje­vić, ko­ji­ma se, po­red tog kri­vič­nog dje­la, na te­ret sta­vlja i ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih na­pra­va, i Sla­vi­ša Ta­no­vić, ko­ji je op­tu­žen za iz­nu­du u po­ku­ša­ju, ne­ga­ri­li su kri­vi­cu pred su­di­jom nik­šić­kog Osnov­nog su­da Iva­nom Pe­ro­vi­ćem.
Ra­du­lo­vić je ka­zao da su mu slu­čaj na­mje­sti­li kri­mi­nal­ci iz po­li­ci­je zbog sa­zna­nja ko­ja ima.
Če­tvo­ri­ca Nik­ši­ća­na uhap­še­ni su 10. sep­tem­bra ove go­di­ne zbog osno­va­ne sum­nje da su po­sre­do­va­li to­kom da­va­nja nov­ca na ka­ma­tu i po­tra­ži­va­nja du­ga od sa­či­nje­nih ku­po­pro­daj­nih ugo­vo­ra to­kom ku­po­vi­ne auta od su­gra­đa­ni­na Bran­ka Ku­stu­di­ća.
Ran­ko Ra­dulo­vić je ka­zao da Ku­stu­di­ća po­zna­je od otva­ra­nja ka­fi­ća „Ta­ni” pri­je 17 go­di­na, da se sa Mar­ti­no­vi­ćem dru­ži tri go­di­ne, a sa Ta­no­vi­ćem go­di­nu da­na, te da su svi oni bi­li go­sti u nje­go­voj ka­fa­ni.
On tvr­di da se od re­fe­ren­du­ma pro­tiv nje­ga vo­di ha­ran­ga, da ga po­li­ci­ja pra­ti i kon­tro­li­še i da je osu­je­ćen u mno­gim po­slo­vi­ma, kao kad je vr­še­na re­kon­struk­ci­je pu­ta ka Ostro­gu.
– Čitav slučaj protiv mene pokrenula je švercersko-kriminalna grupa iz policije. Oni mi crtaju metu. U mom lo­ka­lu bi­le su če­ste ra­ci­je iako je to naj­mir­ni­ja ka­fa­na u gra­du. Jed­nom pri­li­kom sam čak upi­tao jed­nog po­li­caj­ca da li to ra­de ka­ko bi mo­jim ne­pri­ja­te­lji­ma ja­vi­li da sam tu, da sam ne­na­o­ru­žan i da mo­gu da me ubi­ju. Sve to se ra­di pro­tiv me­ne jer znam mno­ge stva­ri oko to­ga ko je po­krao Že­lje­za­ru. Ka­da se de­sio štrajk rad­ni­ka Rud­ni­ka bok­si­ta, pi­tao sam Jan­ka Vu­či­ni­ća da li su Da­ka Da­vi­do­vić i on po­kra­li tu fa­bri­ku – ka­zao je Ra­du­lo­vić.
On je is­pri­čao da je na­kon što je mi­nu­log lje­ta ne­da­le­ko od nje­go­vog lo­ka­la „Ta­ni” ba­če­na eks­plo­ziv­na na­pra­va, pri če­mu je ošte­ćen je­dan broj auto­mo­bi­la i pro­zo­ra na okol­nim zgra­da­ma, od po­je­di­nih in­spek­to­ra po­li­ci­je čuo gla­si­ne da je Mar­ti­no­vić ozna­čen kao di­rek­ni iz­vr­ši­lac, a na­kon to­ga i Pi­lje­vić.
–Po­tom je bi­la pri­ča da je bom­bu ba­cio Pi­lje­vić, na­kon če­ga sam išao kod nje­go­ve po­ro­di­ce. Čak su mi i po­je­di­ni in­spek­to­ri u po­li­ci­je jed­nom pri­li­kom sa­vje­to­va­li da se klonim Pi­lje­vi­ća i Mar­ti­no­vi­ća, a mo­joj advo­ka­ti­ci su čak ka­za­li da po­li­ci­ja stra­hu­je za mo­ju bez­bjed­nost i da noć pro­vo­de oko mog lo­ka­la, ali to su bi­le nji­ho­ve igre. Po­je­di­ni in­spek­to­ri su mi go­vo­ri­li da je ba­ca­nje bom­be na moj lo­kal na­ru­če­no iz Be­o­gra­da za­to što su lju­di ko­ji su po­kra­li Že­lje­za­ru po­bje­gli u taj grad. Ta­da sam po­zvao Mar­ti­no­vi­ća da mi vra­ti no­vac ko­ji sam mu dao – ka­zao je Ra­du­lo­vić.
On tvr­di da je Ku­stu­di­ću pri­ja­telj­ski dao no­vac.
Ta­no­vić je to­kom sa­slu­ša­nja ka­zao da su­gra­đa­ni­nu i ne­ka­da­šnjem pri­ja­te­lju Bran­ku Ku­stu­di­ću ni­je da­vao no­vac pod ka­ma­tu.
–Je­di­na mo­ja kri­vi­ca je to što sam upo­znao Bran­ka Ku­stu­di­ća sa Ra­du­lo­vi­ćem i Mar­ti­no­vi­ćem. On je od me­ne tra­žio da na­đem lju­de ko­ji će mu da­ti po­zaj­mi­cu. Pri­ja­telj­ski sam mu po­mo­gao jer mi je ka­zao da je u fi­nan­sij­skim pro­ble­mi­ma – re­kao je Ta­no­vić.
On je na­veo da je Ku­stu­di­ću pro­dao džip vri­je­dan 18.000 eura, ko­ji je on po­tom za­lo­žio kod jed­nog čo­vje­ka u Pod­go­ri­ci za 4.000 eura.
–Bran­ku je za­tre­bao no­vac, pa je tra­žio od me­ne da mu po­mog­nem ta­ko što ću ga upo­zna­ti sa ne­kim ko mo­že da mu da po­zaj­mi­cu. Na­kon to­ga sam ga upo­znao sa Ra­du­lo­vi­ćem i Mar­ti­no­vi­ćem – is­pri­čao je Ta­no­vić.
On tvr­di da je u vi­še na­vra­ta po­ku­šao da po­vra­ti no­vac ko­ji je po­zaj­mio Ku­stu­dić, ali ni­je uspio u to­me.
Dru­go­op­tu­že­ni Rat­ko Mar­ti­no­vić je to­kom sa­slu­ša­nja iz­ja­vio da je po­zaj­mio no­vac Ku­stu­di­ću na dru­gar­skoj osno­vi jer su se sva­ko­dnev­no dru­ži­li u „Ta­ni­ju”.
Bran­ko Ku­stu­dić ni­je spo­rio da je po­zajm­lji­vao no­vac od Ra­du­lo­vi­ća i Mar­ti­no­vi­ća, te da je sa Pi­lje­vi­ćem tr­go­vao i pot­pi­si­vao ugo­vo­re oko pro­da­je auta, te da je po­sre­do­vao u tom po­slu Pe­ru Ze­če­vi­ću. Ipak, tvr­dio je da mu je Mar­ti­no­vić 8.000 eura dao pod ka­ma­tu uz pro­ce­nat od osam od­sto, te da je zbog ka­šnje­nja u is­pla­ti mje­seč­nih ra­ta mo­rao da pla­ća vi­ši ka­ma­tu, pa je pla­tio dvi­je ra­te na iz­nos od 1.600 eura, na­kon če­ga vi­še ni­je bio u mo­guć­no­sti da is­pla­ću­je ra­te po osno­vu du­ga. L.N.


Pi­lje­vić: Oruž­je ni­je mo­je

Mi­lu­tin Pi­lje­vić je is­ta­kao da po­li­ci­ja to­kom pre­tre­sa kod nje­ga ni­je pro­na­šla oruž­je.
–Je­di­ni kon­takt sa eks­plo­zi­vom imao sam dok sam ra­dio u Rud­ni­ci­ma bok­si­ta. Od ka­ko je ta fir­ma pre­sta­la da ra­di, ne­mam vi­še ni­ka­kvog do­di­ra sa eks­plo­zi­vom –us­tvr­dio je Pi­lje­vić.