Iz­mje­ne Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku ko­ji­ma se pro­pi­su­je da spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce mo­gu pot­pi­sa­ti osu­đe­ni za sva kri­vič­na dje­la, osim za te­ro­ri­zam i rat­ne zlo­či­ne, ne­pri­hva­tlji­va je jer na taj na­čin „na­gra­de” i po­vla­sti­ce do­bi­ja­ju i po­či­ni­o­ci naj­te­žih kri­vič­nih dje­la me­đu ko­ji­ma su pe­do­fi­li­ja, si­lo­va­nje i ubi­stvo. Mi­šlje­nje prav­nih struč­nja­ka je da bi ovaj in­sti­tut tre­ba­lo ogra­ni­či­ti i one­mo­gu­ći­ti do­bro­bi­ti ko­je do­no­si za okri­vlje­ne, ma­kar u slu­ča­je­vi­ma kri­vič­nih dje­la pro­tiv ži­vo­ta i ti­je­la. Uvo­đe­njem in­sti­tu­ta spo­ra­zum­no pri­zna­nje kri­vi­ce ZKP je pro­pi­si­vao da se on mo­že sklo­pi­ti sa­mo za dje­la za ko­ja je za­pri­je­će­na ka­zna za­tvo­ra do de­set go­di­na. Ka­sni­je je za­kon iz­mi­je­njen, pa je do­zvo­lje­no da spo­ra­zu­me skla­pa­ju okri­vlje­ni za sva kri­vič­na dje­la, osim za te­ro­ri­zam i rat­ne zlo­či­ne, bez ob­zi­ra na ka­znu ko­ja bi im sli­je­di­la to­kom sud­skog po­stup­ka. Ta­ko­đe, prav­ni struč­nja­ci upo­zo­ra­va­ju i da se pri­li­kom skla­pa­nja spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce i iz­ri­ca­nja sank­ci­je, vi­si­ne ka­zne, mo­ra vo­di­ti ra­ču­na o po­sle­di­ca­ma dje­la ko­je je iz­vr­še­no.
Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić na­vo­di da je ne­do­pu­sti­vo okri­vlje­ni­ma za pe­do­fi­li­ju, si­lo­va­nje, ali i dje­la iz obla­sti vi­so­ke ko­rup­ci­je do­zvo­li­ti da skla­pa­ju spo­ra­zu­me o pri­zna­nju kri­vi­ce i da na taj na­čin do­bi­ja­ju bla­že ka­zne, u prak­si na­šeg pra­vo­su­đa čak i is­pod za­kon­skog mi­ni­mu­ma. Ra­du­lo­vić tvr­di i da je si­gu­ran da je ZKP u ovom po­gle­du iz­mi­je­njen ka­ko bi Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo mo­glo da se na­go­di sa okri­vlje­nim u tzv. „bu­dvan­skim pred­me­ti­ma”, pri­je sve­ga sa Sve­to­za­rom i Mi­lo­šem Ma­ro­vi­ćem.
– Po sta­rim pro­pi­si­ma, Ma­ro­vić ko­jem je pri­je­ti­la ka­zna za­tvo­ra do 12 go­di­na ne bi mo­gao pot­pi­sa­ti spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce i sma­tram da je upra­vo zbog bu­dvan­skih afe­ra usli­je­di­la ova iz­mje­na. Pro­ši­re­njem kru­ga kri­vič­nih dje­la za ko­ja je mo­gu­će sklo­pi­ti spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce osta­vlja se do­dat­ni pro­stor za zlo­u­po­tre­be tu­ži­la­štva – oci­je­nio je Ra­du­lo­vić u iz­ja­vi za „Dan”.
Na­gla­sio je da je ne­lo­gič­no i da ne­ma oprav­da­nja za mo­guć­nost na­god­be u slu­ča­je­vi­ma vi­so­ke ko­rup­ci­je, si­lo­va­nja i pe­do­fi­li­je. Na­i­me, advo­kat tvr­di da se po­či­ni­o­ci naj­te­žih kri­vič­nih dje­la na ne­ki na­čin na­gra­đu­ju i ohra­bru­ju da na­sta­ve da­lje sa ne­do­zvo­lje­nim rad­nja­ma.
– Za­kon pro­pi­su­je da se u ovim slu­ča­je­vi­ma iz­ri­če ka­zna iz­me­đu pred­vi­đe­nog za­kon­skog mi­ni­mu­ma i mak­si­mu­ma. Ipak, prak­sa cr­no­gor­skog pra­vo­su­đa je da iz­ri­če ka­zne bla­že od mi­ni­mal­nih. Da si­tu­a­ci­ja bu­de još vi­še za­bri­nja­va­ju­ća, tu­ži­la­štvo to či­ni bez va­lja­nih obra­zlo­že­nja. Na­i­me, u pre­su­da­ma u ko­je sam imao uvid ni­gdje ni­je na­ve­de­no ko­je su to iz­u­zet­no olak­ša­va­ju­će okol­no­sti zbog ko­jih je iz­re­če­na ka­zna is­pod za­kon­skog mi­ni­mu­ma, a što su bi­li du­žni da ura­de – tvr­di Ra­du­lo­vić.
Na­čin na ko­ji na­še tu­ži­la­štvo pri­mje­nju­je in­sti­tut spo­ra­zum­nog pri­zna­nja kri­vi­ce, pre­ma ri­je­či­ma ovog advo­ka­ta, osta­vlja ve­li­ki pro­stor za osno­va­nu sum­nju u zlo­u­po­tre­be tu­ži­la­ca.
– Mal­te­ne svi okri­vlje­ni ko­ji su pot­pi­sa­li spo­ra­zum sa tu­ži­la­štvom od­mah po­sli­je to­ga su pu­šte­ni na slo­bo­du. Do­sa­da­šnja prak­sa tu­ži­la­štva bi­la je da osum­nji­če­ne dr­že u pri­tvo­ru i na ne­ki na­čin vr­še pri­ti­sak na njih ka­ko bi pri­zna­li kri­vi­cu i pot­pi­sa­li spo­ra­zu­me. Osim što se stva­ra sum­nja da tu­ži­o­ci ne­ma­ju do­ka­ze pro­tiv okri­vlje­nih, u pi­ta­nje se do­vo­di i za­ko­ni­tost pri­mje­ne ovog in­sti­tu­ta. Na­i­me, pre­ma za­kon­skim pro­pi­si­ma, spo­ra­zum mo­ra bi­ti do­bro­volj­no i slo­bod­no sklo­pljen, a pi­ta­nje je da li ga okri­vlje­ni ta­ko pot­pi­su­ju ka­da su pod pri­ti­skom tu­ži­la­štva da će osta­ti u pri­tvo­ru uko­li­ko to ne uči­ne – ka­zao je Ra­du­lo­vić.
Nje­gov ko­le­ga Da­li­bor Ka­va­rić po­dr­ža­va iz­mje­ne ZKP-a i pro­ši­re­nje kru­ga kri­vič­nih dje­la za ko­ja je mo­gu­će sklo­pi­ti spo­ra­zu­me o pri­zna­nju kri­iv­ce. Ipak, upo­zo­ra­va, ka­ko ne bi do­šlo do zlo­u­po­tre­be za­kon­skih pro­pi­sa, neo­p­hod­no je da tu­ži­la­štvo znat­no po­o­štri ka­zne­nu po­li­ti­ku.
– Skla­pa­ju­ći spo­ra­zu­me okri­vlje­ni se ne oslo­ba­đa­ju ka­zne. Ipak, ve­o­ma je bit­no da ma­kar za naj­te­ža kri­vič­na dje­la, kao što su si­lo­va­nje i pe­do­fi­li­ja, tu­ži­la­štvo uki­ne prak­su bla­gog ka­žnja­va­nja. Tač­ni­je, okri­vlje­ni­ma za ova dje­la ne­do­zvo­lje­no je iz­ri­ca­ti ka­zne u gra­ni­ci i is­pod za­kon­skog mi­ni­mu­ma. Ovo iz raz­lo­ga što tu­ži­la­štvo mo­ra da vo­di ra­ču­na da iz­re­če­na ka­zna bu­de ade­kvat­na u od­no­su na te­ži­nu dje­la za ko­ja se okri­vlje­ni te­re­te. U su­prot­nom, dje­lo­va­će ohra­bru­ju­će na njih da po­no­ve dje­la, a za no­ve po­či­ni­o­ce da ih iz­vr­še - upozorio je on.
Advo­kat Vla­do Vu­ko­vić iz pod­go­rič­ke kan­ce­la­ri­je Jo­vo­vić–Mu­go­ša–Vu­ko­vić za RSE pod­sje­ća da su iz­mje­na­ma Kri­vič­nog za­ko­ni­ka (KZ), od pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, uve­de­ne broj­ne pro­mje­ne u ci­lju bo­lje za­šti­te dje­ce, pa su umje­sto do­ta­da­šnjeg jed­nog uve­de­na tri kri­vič­na dje­la čla­na 211 ko­ja ka­rak­te­ri­šu broj­nost na­či­na i rad­nji ko­ji­ma se mo­gu iz­vr­ši­ti ova kr­vič­na dje­la.
No­vi­na Kri­vič­nog za­ko­ni­ka je, na­vo­di Vu­ko­vić, i mno­go oštri­ja ka­zne­na po­li­ti­ka.
– Ko neo­vla­šće­no sni­ma, pro­iz­vo­di (ali iz opi­sa ko­ji je u štam­pi iza­šao, pro­iz­i­la­zi) pri­ba­vlja za se­be ili dru­gog, pri­ka­zu­je ili po­sje­du­je sli­ke, audi­o­vi­zu­el­ne ili dru­ge pred­me­te por­no­graf­ske sa­dr­ži­ne. Činjenica da je li­ce ski­da­lo sa in­ter­net stra­ni­ca ili da je, da ka­žem, u lap­to­pu to ar­hi­vi­ralo – bi­la je do­volj­na da uđe u zo­nu od­go­vor­no­sti po sta­vu 3, čla­na 211, i tu je za­pri­je­će­nost od jed­ne do osam go­di­na za­tvo­ra – pro­tu­ma­čio je Vu­ko­vić kri­vič­no dje­lo dječ­ja por­no­gra­fi­ja – član 211, stav tri.
Advo­kat Vu­ko­vić ob­ja­šnja­va da u svo­joj du­go­go­di­šnjoj prak­si ni­je na­i­la­zio na slu­ča­je­ve kri­vič­nih dje­la ko­ja su ve­za­na za dječ­ju por­no­gra­fi­ju. On na­po­mi­nje da je iz štam­pe sa­znao da je u Cr­noj Go­ri su ovoj obla­sti do­sad evi­den­ti­ra­na sa­mo če­ti­ri slu­ča­ja.
– Taj broj me­ni, s jed­ne stra­ne, uka­zu­je na za­ne­mar­ljiv broj ali, s dru­ge stra­ne, po­sto­ji mo­guć­nost da se to vr­lo te­ško ot­kri­va i da se o to­me do­sta ću­ti, od­no­sno, da se ne go­vo­ri – za­klju­ču­je Vla­do Vu­ko­vić.
M.V.P. – D.Ž.


Za dječ­ju por­no­gra­fi­ju pet osum­nji­če­nih

Cr­no­gor­ska po­li­ci­ja je u po­sled­nje vri­je­me pod­ni­je­la kri­vič­ne pri­ja­ve pro­tiv pet oso­ba ko­je se sum­nji­če za dječ­ju por­no­gra­fi­ju. Ta­ko su pri­je tri da­na slu­žbe­ni­ci Sek­to­ra kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je i Odje­lje­nja bez­bjed­no­sti Ul­cinj pod­ni­je­li kri­vič­nu pri­ja­vu u re­dov­nom po­stup­ku pro­tiv Og­nje­na Ga­zi­vo­de (30), zbog osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo dječ­ja por­no­gra­fi­ja. On se te­re­ti da je u pe­ri­o­du od ju­na 2015. do ja­nu­a­ra 2016. go­di­ne sa svog ra­ču­na­ra pre­u­zeo sa in­ter­ne­ta pre­ko 318.000 fo­to­gra­fi­ja sa sa­dr­ža­jem dječ­je por­no­gra­fi­je, na­sta­lih u ino­stran­stvu, na­kon če­ga ih je obri­sao.
Osnov­ni Sud u Ce­ti­nju je kra­jem pro­šle go­di­ne po­tvr­dio op­tu­žni­cu pro­tiv Mi­lo­ša Stru­ga­ra (43), zbog kri­vič­nog dje­la po­sje­do­va­nje dječ­je por­no­gra­fi­je. Taj Ce­ti­nja­nin se te­re­ti da je u pe­ri­o­du od 23. ma­ja 2015. go­di­ne do 20. ju­na 2016. go­di­ne pri­ba­vio se­dam vi­deo-sni­ma­ka na ko­ji­ma je pri­ka­za­na eks­trem­na dječ­ja por­no­gra­fi­ja, od­no­sno tri dje­ča­ka u sek­su­al­nom či­nu, kao i ve­li­ki broj fo­to­gra­fi­ja sa in­ter­ne­ta na ko­ji­ma su dje­ca. Ta­ko­đe, po­čet­kom pro­šle ne­dje­lje, zbog istog kri­vič­nog dje­la uhap­šen je Raj­ko Mi­lić (40).