Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo je pro­šle go­di­ne ini­ci­ra­lo po­stup­ke pro­tiv sa­mo tri li­ca. Na­i­me, od uku­pog bro­ja pred­me­ta u ko­ji­ma su po­stu­pa­li spe­ci­jal­ni tu­ži­o­ci, sve­ga 0,26 od­sto bi­lo je na sop­stve­nu ini­ci­ja­ti­vu. Ovi po­da­ci, ka­ko tvr­de sa­go­vor­ni­ci „Da­na”, ja­sno pokazuju da su neo­p­hod­ne pro­mje­ne po vi­še osno­va u tu­ži­la­štvu ko­je se ba­vi ot­kri­va­njem i pro­ce­su­i­ra­njem po­či­ni­la­ca naj­te­žih kri­vič­nih dje­la. Ovi frapantni podaci objavljeni su u publikaciji Građanske alijanse „(NE) Rad tužilaštva”.
Ne­što ve­ći pro­sjek ima­ju dru­ga tu­ži­la­štva. Ipak, od ukup­nog bro­ja pred­me­ta svih tu­ži­la­šta­va sve­ga če­ti­ri od­sto je po­kre­nu­to na sop­stve­nu ini­ci­ja­ti­vu.
Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić kao glav­ni raz­log za po­ra­ža­vju­će re­zul­ta­te Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva vi­di ne­do­sta­tak vo­lje. Sve­ga tri po­kre­nu­ta po­stup­ka po sop­stve­noj ini­ci­ja­ti­vi, od­no­sno 0,26 od­sto, sma­tra Ra­du­lo­vić, znak je da nad­le­žni tre­ba da do­ve­du u pi­ta­nje struč­nost no­si­la­ca tu­ži­lač­ke funk­ci­je. Ipak, pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, glav­ni raz­log za ne­po­kre­ta­nje po­stu­pa­ka je ne­do­sta­tak vo­lje tu­ži­la­ca, po­seb­no ka­da su u pi­ta­nju dje­la ko­ja su po­či­ni­la li­ca bli­ska vla­sti.
– Na osno­vu ovih po­da­ta­ka mo­že se do­ve­sti u pi­ta­nje struč­nost tu­ži­la­ca ko­ji su iza­bra­ni na funk­ci­je u Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu. Ipak, pri­mar­ni pro­blem je ne­do­sta­tak vo­lje da se pro­ce­su­i­ra­ju po­či­ni­o­ci ovih dje­la. Ka­pa­ci­te­ti tu­ži­la­ca bi sva­ka­ko mo­gli bi­ti na vi­šem ni­vou, ali je vo­lja naj­bit­ni­ja – ka­zao je Ra­du­lo­vić za „Dan”.
Sva­ka­ko za­bri­nja­va­ju­će ma­le broj­ke ko­je pre­zen­tu­ju rad tu­ži­la­štva, sma­tra Ra­du­lo­vić, re­al­no su mno­go ma­nje od ovih ko­je su pred­sta­vlje­ne u iz­ve­šta­ju u ra­du.
– Kom­ple­tan iz­vje­štaj o ra­du tu­ži­la­štva za­sni­va se na po­gre­šnoj sta­ti­sti­ci. Na­i­me, u iz­vje­šta­ju pred­sta­vlja­ju broj pri­ja­vlje­nih li­ca, a ne pred­me­ta, i ta­ko pra­ve ve­li­ke broj­ke. Ta­ko, na pri­mjer, je­dan pred­met je for­mi­ram pro­tiv 10 li­ca i nje­ga u iz­vje­šta­ju tre­ti­tar­ju ne kao jed­nu pri­ja­vu, već kao de­set pri­ja­va i ta­ko „pum­pa­ju” sta­ti­sti­ku – ob­ja­šnja­va Ra­du­lo­vić.
On sma­tra da je tu­ži­la­štvo za­bo­ra­vi­lo, ili ne zna, svo­ju ulo­gu po od­red­ba­ma Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku.
– Tu­ži­la­štvo po ZKP-u vo­di is­tra­gu, ali i ru­ko­vo­di iz­vi­đa­jem i ima pre­sud­nu ulo­gu, ne sa­mo u smi­slu kri­vič­nog go­nje­nja, ne­go i u obez­bje­đi­va­nju do­ka­za pro­tiv iz­vr­ši­la­ca kri­vič­nih dje­la – is­ta­kao je Ra­du­lo­vić.
On uka­zu­je da je pro­ble­ma­tič­no što iz­vje­štaj o ra­du tu­ži­la­štva, kao ni ra­ni­jih go­di­na, ne sa­dr­ži po­dat­ke o struk­tu­ri kri­vič­nih dje­la ko­ja su pro­ce­su­i­ra­na po sop­stve­noj ini­ci­ja­ti­vi.
– Ta­ko se ne mo­že utvr­di­ti da li se ra­di o lak­šim ili te­žim kri­vič­nim dje­li­ma. Sva­ka­ko, na osno­vu do­sa­da­šnjeg po­stu­pa­nja SDT-a, mo­že se sum­nja­ti da je tu­ži­la­štvo sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no po­kre­nu­lo po­stup­ke za „be­za­zle­ni­ja” kri­vič­na dje­la iz svo­je nad­le­žno­sti. Po­ka­za­lo se da je prak­sa da ovi tu­ži­o­ci ni­je­su za­in­te­re­so­va­ni da pro­ce­su­i­ra­ju ko­rup­ci­ju na vi­so­kom ni­vou, or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal i ko­rup­tiv­na dje­la či­ji su ak­te­ri na bi­lo ko­ji na­čin po­ve­za­ni sa vla­šću – za­klju­čio je Ra­du­lo­vić.
Zo­ran Vu­ji­čić iz ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je Gra­đan­ska ali­jan­sa oci­je­nio je da je­dan od raz­lo­ga za ma­li broj pred­me­ta po ko­ji­ma tu­ži­la­štvo po­stu­pa po sop­stve­noj ini­ci­ja­ti­vi mo­že bi­ti u či­nje­ni­ci da, iako tu­ži­o­ci ru­ko­vo­de iz­vi­đa­jem, for­mal­no zah­ti­je­va­ju od po­li­ci­je da pod­ne­se kri­vič­nu pri­ja­vu.
– Broj­ni su pri­mje­ri da po­je­din­ci u me­di­ji­ma iz­ne­su od­re­đe­ne in­for­ma­ci­je ko­je na­vo­de na sum­nju u kr­še­nje za­ko­na. Iako je tu­ži­la­štvo oba­ve­zno da pra­ti me­dij­ske ob­ja­ve i in­for­ma­ci­je pla­si­ra­ne u me­di­ji­ma, če­sto se de­ša­va da ne od­re­a­gu­je na iste. Ta­ko­đe, ni­su ri­jet­ki ni pri­mje­ri ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je u svo­jim is­tra­ži­va­nji­ma uka­zu­ju na zlo­u­po­tre­be i kr­še­nje za­ko­na, na ko­je tu­ži­la­štvo na­pro­sto osta­ne ni­je­mo. Me­đu­tim, ka­da se od tu­ži­la­štva tra­ži od­go­vor o nji­ho­vom ra­du i kon­kret­nim pri­mje­ri­ma kr­še­nja za­ko­na, uglav­nom je od­go­vor da je iz­vi­đaj u to­ku. Na ovaj na­čin tu­ži­la­štvo i tu­ži­o­ci su za­kon­ski „po­kri­ve­ni”, a pri­ja­va ne mo­ra da re­zul­ti­ra op­tu­žni­com. U na­red­nom pe­ri­o­du bi tre­ba­lo ra­di­ti na do­dat­noj edu­ka­ci­ji tu­ži­la­ca i teh­nič­kom una­pre­đe­nju jer sa­mo ta­ko mo­gu ade­kvat­no od­go­vo­ri­ti svim iza­zo­vi­ma – ka­zao je Vu­ji­čić za „Dan”.
Gra­đan­ska ali­jan­sa ne­dav­no je pre­zen­to­va­la pu­bli­ka­ci­ju „(Ne)Rad tu­ži­la­štva – Po­gled sa stra­ne”. U toj pu­bli­ka­ci­ji na­ve­de­no je ne­ko­li­ko po­da­ta­ka o ra­du tu­ži­la­šta­va ko­ji do­vo­de u pi­ta­nje rad te in­sti­tu­ci­je. Ka­ko su uka­za­li iz te ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je, iz iz­vje­šta­ja o ra­du tu­ži­la­štva za 2016. go­di­nu vi­di se da je vi­še od po­lo­vi­ne kri­vič­nih pri­ja­va pod­ni­je­la Upra­va po­li­ci­je.
–Za­bri­nja­va to što je u ukup­nom udje­lu po­stu­pa­nje tu­ži­la­štva po sop­stve­noj ini­ci­ja­ti­vi sve­ga če­ti­ri od­sto, a u Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu sve­ga 0,26 od­sto. Pro­ak­ti­van pri­stup u ra­du tu­ži­la­štva je neo­p­hod­nost i za­bri­nja­va ne­po­sto­ja­nje tog im­pul­sa. Ak­tiv­na ulo­ga u ot­kri­va­nju i pod­no­še­nju pri­ja­va od stra­ne tu­ži­la­štva je ključ­ni fak­tor za na­pre­dak te in­sti­tu­ci­je – oci­je­nje­no je u pu­bli­ka­ci­ji Gra­đan­ske ali­jan­se.
M.V.P.