Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo sta­vi­će tač­ku na is­tra­gu u afe­ri iz­grad­nje „Akva par­ka” u Bu­dvi, jer vje­šta­ci ni­je­su mo­gli da utvr­de šte­tu ko­ja je na­stu­pi­la u tom pro­jek­tu, pa ne­ma ma­te­ri­jal­nih do­ka­za na osno­vu ko­jih se mo­že po­di­ći kri­vič­na pri­ja­va, po­tvr­đe­no je „Da­nu” u tu­ži­la­štvu. Na spi­sku osum­nji­če­nih bi­li su Mi­loš Ma­ro­vić, Alek­san­dar Ti­čić, ne­ka­da­šnji va­ter­po­li­sta Pe­tar Tr­bo­je­vić i Dra­go­ljub Dvoj­ko­vić. Vje­šta­ci su u na­la­zu, ka­ko nam je po­tvr­đe­no, kon­sta­to­va­li da ne mo­gu da utvr­de šte­tu u tom pro­jek­tu usled ne­do­stat­ka do­ka­za zbog za­vr­še­nih gru­bih gra­đe­vin­skih ra­do­va u pr­voj fa­zi grad­nje. Tu­ži­la­štvo je ra­ni­je tvr­di­lo da ima ele­me­na­ta za po­kre­ta­nje po­stup­ka i da je u tom po­slu Op­šti­na Bu­dva ošte­će­na za vi­še­mi­li­on­ski iz­nos.
- Vje­šta­ci su sa­či­ni­li na­laz u ko­jem se na­vo­di ka­ko ne mo­gu da utvr­de šte­tu na­sta­lu u ovom po­slu, zbog gru­bih gra­đe­vin­skih ra­do­va i iz­grad­nje tzv. „mr­tve plo­če”. Na­laz je pro­sli­je­đen Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu, ko­jem sa­da pre­o­sta­je da sta­vi tač­ku na ovu is­tra­gu, jer je za po­di­za­nje kri­vič­ne pri­ja­ve bi­lo neo­p­hod­no da vje­šta­ci utvr­de šte­tu. Po­što to ni­je bi­lo mo­gu­će, is­tra­ga će bi­ti ob­u­sta­vlje­na usled ne­do­stat­ka do­ka­za – ka­zao je naš sa­go­vor­nik.
I pored naših nastojanja da dobijemo odgovor iz Specijalnog tužilaštva o ovom predmetu i činjenici da će biti stavljena tačka na ovaj slučaj, to se ipak nije desilo.
Mi­loš Ma­ro­vić je na sa­slu­ša­nju u tu­ži­la­štvu ka­zao da je imao ak­ci­je u fir­mi ko­ja je do­bi­la po­sao za grad­nju akva par­ka, ali on ni­je bio uklju­čen u po­sao jer je ta fir­ma ima­la još osni­va­ča. Na ten­der za za­kup ze­mlji­šta na To­pli­šu za grad­nju vo­de­nog gra­da pr­vo­ran­gi­ra­ni po­nu­đač bi­la je ki­par­ska fir­ma Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid, u ko­joj je Mi­loš Ma­ro­vić po­sje­do­vao 450 ak­ci­ja. Di­rek­tor ho­te­la „Ava­la” Dra­gan Be­ći­ro­vić, ko­ji je u me­đu­vre­me­nu ubi­jen, imao je 200 ak­ci­ja, ko­li­ko je imao i Dra­go­ljub Dvo­ja­ko­vić, dok je Pe­tar Tr­bo­je­vić po­sje­do­vao 100 ak­ci­ja.
Zva­nič­na do­ku­men­ta­ci­ja dr­žav­nih or­ga­na po­ka­zu­je da je u pro­je­kat iz­grad­nje vo­de­nog gra­da u Bu­dvi od 2006. do 2011. go­di­ne iz bu­dže­ta ulo­že­no sko­ro se­dam mi­li­o­na eura, iako su za sve to vri­je­me oba­vlje­ni sa­mo pri­prem­ni i gru­bi ra­do­vi, ko­ji su ko­šta­li oko mi­li­on eura. Na lo­ka­ci­ji na br­du To­pliš, gdje je Op­šti­na Bu­dva pla­ni­ra­la iz­grad­nju ve­le­lep­nog vo­de­nog gra­da, do 2011. go­di­ne ni­je bi­lo ni­ka­kvog objek­ta, ni­ti je pro­je­kat išao da­lje od po­čet­ne fa­ze. Ipak, re­vi­zi­ja za­vr­šnih ra­ču­na op­štin­skog bu­dže­ta po­ka­za­la je da je no­vac is­pla­ći­van upr­kos to­me što su ra­do­vi po­sto­ja­li sa­mo na pa­pi­ru.
Op­šti­na Bu­dva je pr­vo ga­ran­to­va­la za kre­dit ki­par­skoj fir­mi Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid. Taj kre­dit ni­je pla­ćan i ak­ti­vi­ra­na je ga­ran­ci­ja, usled če­ga je Op­šti­na uz ka­ma­te is­pla­ti­la NLB ban­ci dva i po mi­li­o­na eura. Osim to­ga, dva mi­li­o­na za vo­de­ni grad uze­la je 2007. go­di­ne i kom­pa­ni­ja Mo­nin­vest, či­ji je su­vla­snik jed­no vri­je­me bio i pred­sjed­nik Po­li­tič­kog sa­vje­ta DPS-a Sve­to­zar Ma­ro­vić. I taj kre­dit je, ka­ko je tvr­di­la opo­zi­ci­ja, ot­pla­ti­la Op­šti­na, i to u iz­no­su od dva i po mi­li­o­na eura, uzi­ma­ju­ći u ob­zir pri­pa­da­ju­će ka­ma­te.
U za­vr­šnom ra­ču­nu bu­dže­ta Op­šti­ne Bu­dva 2009. go­di­ne na­vo­di se da je na ime ra­do­va za iz­grad­nju vo­de­nog gra­da is­pla­će­no 1.497.611 eura. U za­vr­šnom ra­ču­nu op­štin­skog bu­dže­ta 2010. go­di­ne vi­di se da je za vo­de­ni grad is­pla­će­no 740.328 eura, a po za­vr­šnom ra­ču­nu bu­dže­ta za 2011. is­pla­će­no je 118.040 eura. Na ime kre­di­ta is­pla­će­na su če­ti­ri i po mi­li­o­na, a iz bu­dže­ta je is­pla­će­no oko 2.355.000 eura. Ukup­no, pro­je­kat vo­de­ni grad ko­štao je po­re­ske ob­ve­zni­ke 6.855.797 eura, a ukup­ni ra­do­vi od 2006. do 2012. go­di­ne mo­gli su da ko­šta­ju naj­vi­še mi­li­on, jer se za sve to vri­je­me ni­je išlo da­lje od pri­prem­nih ra­do­va.
O ka­kvom se ne­za­ko­ni­tom ak­tu ra­di po­ka­zu­je i či­nje­ni­ca da je 2014. go­di­ne Op­šti­na Bu­dva sklo­pi­la ugo­vor sa in­ve­sti­to­rom o iz­grad­nji vo­de­nog gra­da na To­pli­šu. Na ten­der se ta­da ja­vi­la ru­ska fir­ma Akva­te­ra so­lušns, ko­ja je prak­tič­no ci­je­li pro­je­kat po­kre­nu­la od nu­le.
Dra­go­ljub Dvo­ja­ko­vić, je­dan od osni­va­ča ki­par­ske fir­me Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid, u ku­mov­skim je ve­za­ma sa Alek­san­dr­om Ti­či­ćem, biv­šim sa­vjet­ni­kom pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Nu­me­ri­ko trej­ding li­mi­tid je 2006. go­di­ne, u vri­je­me ka­da je Ti­čić bio grad­ski me­na­džer, sa Op­šti­nom Bu­dva sklo­pio mi­li­on­ski ugo­vor o iz­grad­nji akva par­ka.
D.Ž.


Od­lu­ku če­ka u Be­o­gra­du

Mi­loš Ma­ro­vić tre­ba da od­le­ži još 11 mje­se­ci zat­vora, na osno­vu spo­ra­zu­ma ko­ji je sklo­pio sa tu­ži­o­cem. U me­đu­vre­me­nu, on se od­re­kao cr­no­gor­skog, a uzeo srp­sko dr­ža­vljan­stvo i tra­žio da ka­znu slu­ži u Sr­bi­ji. Taj za­htjev još ni­je ri­je­šen.