P
red­stav­ni­ci ne­vla­di­nog sek­to­ra oci­je­ni­li su da su iz­ja­ve mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va Me­vlu­di­na Nu­ho­dži­ća i pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća o po­volj­noj bez­bjed­no­snoj si­tu­a­ci­ji u Cr­noj Go­ri, i to u da­nu ka­da se de­si­la bru­tal­na li­kvi­da­ci­ja, vri­je­đa­nje zdra­vog ra­zu­ma. Oni sma­tra­ju da je po­sled­nji čas da od­go­vor­ni iz bez­bjed­no­snih slu­žbi, po svim li­ni­ja­ma ra­da, po­čev od di­rek­to­ra po­li­ci­je do na­čel­ni­ka cen­ta­ra bez­bjed­no­sti, bu­du smi­je­nje­ni i da no­vi ka­dro­vi za­poč­nu ob­ra­čun sa kri­mi­na­lom.
Alek­san­dar Sa­ša Ze­ko­vić, član Sa­vje­ta za gra­đan­sku kon­tro­lu ra­da po­li­ci­je, sma­tra da ni­je neo­p­hod­no uvi­jek od­go­vor­nost tra­ži­ti na lo­kal­nom ni­vou, već je na­po­kon vri­je­me to či­ni­ti i na ni­vou me­nadž­men­ta i vr­ha po­li­ci­je.
Dar­ko Iva­no­vić, ko­or­di­na­tor pro­gra­ma ljud­skih pra­va u Gra­đan­skoj ali­jan­si, ka­že da je ovo pra­vi te­a­tar ap­sur­da.
– Te­a­tar ap­sur­da, jer sa jed­ne stra­ne ima­mo slu­đe­no gra­đan­stvo ko­je se bo­ji da po­đe do pro­dav­ni­ce za hljeb, s ob­zi­rom na to da za po­sled­njih pet­na­est da­na ima­mo dva ubi­stva, a u po­sled­njih dva mje­se­ca če­ti­ri na­pa­da bom­bom i de­se­ti­ne puc­nja­va, a u zad­njih 20 go­di­na vi­še od 400 ubi­sta­va. Sa dru­ge stra­ne ima­te mi­ni­stra Nu­ho­dži­ća ko­jem je bez­bjed­no­sna si­tu­a­ci­ja po­volj­na, pre­mi­je­ra Mar­ko­vi­ća ko­jem je od­lič­na i di­rek­to­ra po­li­ci­je Slav­ka Sto­ja­no­vi­ća ko­ji ću­ti. Ne znam ka­kvi su nji­ho­vi iz­vje­šta­ji sa te­re­na, ali mi­slim da su ozbilj­no odvo­je­ni od stvar­no­sti i da im je per­cep­ci­ja pot­pu­no is­kri­vlje­na – sma­tra Iva­no­vić.
Dok god kla­no­vi bu­du, ka­ko ka­že, ja­či od dr­ža­ve, ne zna da li da se smi­je nji­ho­vim iz­ja­va­ma ili da u so­bi, do­bro za­klju­čan, pla­če.
– Pro­blem cr­no­gor­skog dru­štva, i ovog i sva­kog pu­ta ka­da je ova­kav pro­blem u pi­ta­nju, je­ste neo­d­go­vor­nost ne ni po­lu ne­go če­tvrt­pro­fe­si­o­na­li­zam i evi­dent­no osta­ja­nje na funk­ci­ji ra­di funk­ci­ja. Ni­ko od ovih lju­di ko­je sam po­me­nuo oči­gled­no ne­ma pe­tlju da pre­u­zme isto­rij­sku ulo­gu i dr­ža­vu ko­ja je ogu­ba­na kri­mi­na­lom iz­li­je­či – is­ti­če Iva­no­vić.
On do­da­je da je to naj­ma­nje što oče­ku­je od onih ko­je gra­đa­ni pla­ća­ju iz svog dže­pa.
– Do ta­da na­kon ova­kvih iz­ja­va i ću­ta­nja mo­gu sa­mo da im po­ru­čim da mi­je­nja­ju po­sao, a gra­đa­ni­ma pu­no sre­će u lu­tri­ji na uli­ca­ma. Ko je sle­de­ći pi­tam se. I na kra­ju ne ču­de iz­ja­ve dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra. Bez­bjed­no­sna si­tu­a­ci­ja Mar­ko­vi­ću je od­lič­na, jer je u blin­di­ra­nom autu i sa de­set lju­di u obez­bje­đe­nju – po­ru­čio je Iva­no­vić.
Mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Me­vlu­din Nu­ho­džić ka­zao je Te­le­vi­zi­ji Cr­ne Go­re da ra­zu­mi­je uz­ne­mi­re­nost gra­đa­na po­vo­dom po­je­di­nač­nih slu­ča­je­va ubi­sta­va. Do­da­je da gra­đa­ne že­li da uvje­ri da je bez­bjed­no­sna si­tu­a­ci­ja u ze­mlji po­volj­na, te da ni­jed­nom kri­mi­nal­cu ne­će do­zvo­li­ti da bu­de iz­nad za­ko­na.
– Pred­u­ze­li smo ak­tiv­no­sti ko­je su već da­le re­zul­ta­te u ob­ra­ču­ni­ma sa te­škim kri­mi­na­lom, ali de­talj­ni­je in­for­ma­ci­je, ra­zu­mje­će­te, ne mo­gu sa­op­šta­va­ti jav­no – sa­op­štio je Nu­ho­džić.
Alek­san­dar Ze­ko­vić oci­je­nio je da do­ga­đa­ji po­put ovog po­ve­ća­va­ju već pri­sut­ne ne­ga­tiv­ne aso­ci­ja­ci­je pre­ma po­li­ci­ji i pod­ri­va­ju po­vje­re­nje jav­no­sti u ključ­ni na­ci­o­nal­ni ser­vis.
– Po pra­vi­lu iz­o­sta­je struč­na i pro­fe­si­o­nal­na di­sku­si­ja, do­mi­na­ra po­li­ti­kan­stvo, a iz­o­sta­je, u tim mo­men­ti­ma, su­štin­ski po­treb­na tran­spa­rent­nost po­li­ci­je i nje­na pu­na otvo­re­nost i do­stup­nost pre­ma jav­no­sti. Sa­vjet za gra­đan­sku kon­tro­lu po­li­ci­je či­ni sve što mo­že da do­pri­ne­se sma­nji­va­nju dru­štve­ne izo­la­ci­je po­li­ci­je. Broj­ne pre­po­ru­ke i smjer­ni­ce su iz­da­te u tom prav­cu i uklju­ču­ju naj­bo­lja is­ku­stva po­li­ci­ja u svi­je­tu ko­je ba­šti­ne du­gu de­mo­krat­sku i pro­fe­si­o­nal­nu tra­di­ci­ju. Po­seb­no te­ži­mo to­me da po­mog­ne­mo da jav­nost, za­jed­ni­ca, bu­de vi­še po­dr­ža­va­ju­ća jer se ta­ko po­dr­ža­va i po­ma­že efi­ka­snost i re­zul­ta­ti po­li­ci­je. Ta­ko­đe, ta­kav naš pri­stup do­pri­no­si i sma­nji­va­nju ne­ra­zum­nih oče­ki­va­nja i za­htje­va jav­no­sti. Me­đu­tim, ne­ka­da se či­ni da smo usa­mlje­ni u na­po­ri­ma so­ci­ja­li­za­ci­je po­li­ci­je i iz­grad­nji nje­nog no­vog iden­ti­te­ta. Uzi­ma­ju­ći u ob­zir niz slu­ča­je­va jed­no­stav­no je za­klju­či­ti ko­li­ko je po­vje­re­nje u po­li­ci­ju po­seb­no va­žno za ukup­nu bez­bjed­nost. Broj­ne kri­mi­nal­ne ak­tiv­no­sti i kri­vič­na dje­la osta­ju ne­ra­svi­je­tlje­na zbog od­su­stva po­vje­re­nja i sa­rad­nje za­jed­ni­ce sa po­li­ci­jom. Gra­đan­ska kon­tro­la, či­ni se, je­di­na otvo­re­no i če­sto o to­me go­vo­ri. Broj­ni in­ci­den­ti u ugo­sti­telj­skim objek­ti­ma i na dru­gim jav­nim mje­sti­ma osta­ju ne­ra­svi­je­tlje­ni upra­vo zbog ne­sprem­no­sti pri­sut­ne jav­no­sti da po­dr­ži po­li­ci­ju i po­mog­ne joj u spro­vo­đe­nju za­ko­na. Ka­da za­jed­ni­ca i po­li­ci­ja bu­du istin­ski sa­ra­đi­va­le, on­da će se još br­že, kva­li­tet­ni­je i efi­ka­sni­je rje­ša­va­ti broj­na pi­ta­nja bez­bjed­no­sti. Ka­da go­vo­ri­mo o od­go­vor­no­sti unu­tar po­li­ci­je ona pra­ti uku­pan dru­štve­ni i po­li­tič­ki kon­tekst. Zna­či sta­nje od­su­stva od­go­vor­no­sti. Te­ško da mo­že­mo go­vo­ri­ti o stvar­noj pro­fe­si­o­nal­noj od­go­vor­no­sti. De­ša­va­ju se do­sta če­ste ka­drov­ske pro­mje­ne na ni­vou cen­ta­ra, od­no­sno odje­lje­nja bez­bjed­no­sti, i uop­šte ni­sam uvje­ren da to uvi­jek do­pri­no­si bo­ljim re­zul­ta­ti­ma. Na­pro­tiv. Vi­še li­či na re­zul­tat po­li­tič­kog i dru­gog pri­ti­ska u ci­lju sma­nji­va­nja ten­zi­ja ili ne­za­do­volj­stva u jav­no­sti. Ta­kav pri­stup du­go­roč­no mo­že da šte­ti po­li­cij­skoj or­ga­ni­za­ci­ji i pro­sto je ne­vje­ro­vat­no da o to­me ni­šta ne go­vo­re po­li­cij­ska udru­že­nja i sin­di­kat. Po­li­cij­ske star­je­ši­ne sa du­go­go­di­šnjim is­ku­stvom na lo­kal­nom ni­vou na taj na­čin se is­cr­plju­ju i vi­še je ne­go si­gur­no da će na­pu­sti­ti po­li­ci­ju. Da bi jav­nost pre­ci­zno ra­zu­mje­la o če­mu go­vo­rim do­volj­no je uze­ti u ob­zir pri­mjer OB Ko­tor, u ko­jem je na­čel­nik za­mi­je­njen no­vim. Pri­li­kom po­sje­te gra­đan­ske kon­tro­le ak­tu­el­ni na­čel­nik Ra­du­si­no­vić je vr­lo ko­rekt­no i pro­fe­si­o­nal­no go­vo­rio o ra­du svog pret­hod­ni­ka i po­tvr­dio da je OB Ko­tor i ra­ni­je pot­pu­no pro­ak­tiv­no dje­lo­vao i da i on sam tim ak­tiv­no­sti­ma, kao du­go­go­di­šnji pro­fe­si­o­na­lac, te­ško mo­že šta do­da­ti. Ovo sve is­ti­čem iz raz­lo­ga da ni­je neo­p­hod­no uvi­jek od­go­vor­nost tra­ži­ti na alo­kal­nom ni­vou, već je na­po­kon vri­je­me to či­ni­ti i na ni­vou me­nadž­men­ta i vr­ha po­li­ci­je. Ni­sam si­gu­ran ko­li­ko po­li­ti­ka to do­zvo­lja­va jer se u ob­zir uzi­ma­ju ra­ni­je za­slu­ge i pri­mar­no po­la­zi od to­ga ko­li­ko je vrh po­li­ci­je za­du­žio vla­da­ju­ću par­ti­ju, od­no­sno dr­ža­vu – oci­je­nio je Ze­ko­vić.M.V.Rakčević


Pu­šte­ni na slo­bo­du

Če­ti­ri oso­be ko­je je ko­tor­ska po­li­ci­ja prek­si­noć li­ši­la slo­bo­de u okvi­ru is­tra­ge o ubi­stvu Go­ra­na Len­ca pu­šte­ni su na slo­bo­du. Slu­žbe­ni­ci ko­tor­ske po­li­ci­je, u sa­dej­stvu sa pri­pad­ni­ci­ma Spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce (SAJ), pre­kju­če su spro­vo­di­li in­ten­ziv­ne mje­re i rad­nje u ci­lju iden­ti­fi­ka­ci­je oso­be ko­ja je u tom gra­du ubi­la ne­ka­da­šnjeg cr­no­gor­skog fud­bal­skog re­pre­zen­ta­tiv­ca Go­ra­na Len­ca (33) iz Ko­to­ra. Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, po­li­ci­ja je, iz­me­đu osta­lih, pri­ve­la dva dr­ža­vlja­ni­na BiH i dva Ko­to­ra­ni­na. Oni su na­kon što im je uze­ta pa­ra­fin­ska ru­ka­vi­ca i DNK pu­šte­ni na slo­bo­du.


Od­su­stvo od­go­vor­no­sti

Ze­ko­vić na­vo­di da ko­li­ko je od­su­stvo pro­fe­si­o­nal­ne i objek­tiv­ne od­go­vor­no­sti iz­ra­že­no u Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va i vr­hu Upra­ve po­li­ci­je naj­bo­lje ilu­stru­je či­nje­ni­ca, ne­re­gi­stro­va­na u evrop­skim po­li­ci­ja­ma, da se od 2012. od­bi­ja po­stu­pi­ti po pre­po­ru­ci Sa­vje­ta za gra­đan­sku kon­tro­lu po­li­ci­je.
– MUP-u i Upra­vi po­li­ci­je je iz­da­ta pre­po­ru­ka da se na od­go­vo­ra­ju­ći na­čin gra­đa­ni­ma i jav­no­sti upu­ti iz­vi­nje­nje zbog uče­šća po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka u kr­še­nju ljud­skih pra­va u pro­šlo­sti kao i zbog ne­za­ko­ni­tog hap­še­nja i de­por­ta­ci­je iz­bje­gli­ca iz Cr­ne Go­re. Čin iz­vi­nje­nja bi osna­žio ugled po­li­ci­je, njen kre­di­bi­li­tet i po­vje­re­nje u jav­no­sti. Po­li­cij­ske or­ga­ni­za­ci­je u Evro­pi pot­pu­no se dru­ga­či­je od­no­se pre­ma ovim pi­ta­nji­ma. Za­to uži­va­ju pu­nu po­dr­šku svo­je jav­no­sti. De­ša­va­ju se i te­ro­ri­stič­ki na­pa­di, ali po­vje­re­nje i sa­rad­nja gra­đa­na s po­li­ci­jom su ne­u­pit­ni. Iz mno­štva pri­mje­ra iz­dvo­jio bih po­stu­pak di­rek­to­ra nor­ve­ške po­li­ci­je, ko­ji se, na­kon 70 go­di­na, iz­vi­nio zbog uče­šća po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka u de­por­ta­ci­ji i stra­da­nju Je­vre­ja – sa­op­štio je Ze­ko­vić.