Su­đe­nje op­tu­že­ni­ma za po­ku­šaj te­ro­ri­zma na dan par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u ok­to­bru 2016. go­di­ne na­sta­vlje­no je ju­če u pod­go­rič­kom Vi­šem su­du. Ju­če­ra­šnje su­đe­nje obi­lje­ži­o je verbalni sukob između odbrane i tužioca, kada je op­tu­že­ni po­sla­ni­k De­mo­krat­skog fron­ta Mi­la­n Kne­že­vi­ć spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu Mi­li­vo­ju Kat­ni­ću rekao da će ga lič­no on uhap­si­ti.
Svje­dok sa­rad­nik Sa­ša Sin­đe­lić, ko­ji je i ju­če od­go­va­rao na pi­ta­nja advo­ka­ta od­bra­ne, ka­zao je da ne zna za šta je pr­vi put bio osu­đen. On je op­tu­žio advo­ka­te od­bra­ne da po­ku­ša­va­ju da iz­mi­sle raz­li­či­te pro­ce­se ko­ji se ve­žu za nje­ga, iako se za­pra­vo ra­di sa­mo o jed­noj pre­su­di. Krun­ski svje­dok tu­ži­la­štva u ovom po­stup­ku tvr­di da mu je po­li­ci­ja ra­ni­je smje­šta­la kri­vič­na dje­la.
Ipak, odbrana je negodovala što je tužilac Katnić dopunjavao odgovore koje je svjedok saradnik davao na njihova pitanja, a da za to nije opomenut od suda. Tako, na pitanje advokata Mi­ro­ja Jo­va­no­vića Sinđelić je rekao da je “motorole” koje su trebale da koriste demonstranti kupovao u prodavncii “Snajper”, a Katnić je dodao: “I u drugim radnjama”.
Jovanović je pi­tao Sin­đe­li­ća i da li je osu­đi­van zbog ne­do­zvo­lje­nog po­sje­do­va­nja oruž­ja i eks­plo­zi­va, a on je od­go­vo­rio da je zbog is­pa­lji­va­nja dva met­ka u va­zduh pr­vo osu­đen na 11 go­di­na, pa na 10 go­di­na, a on­da na se­dam go­di­na za­tvo­ra. Tvr­di da ni­ka­da ni­je pu­cao na po­li­ci­ju iako je osu­đen za ta­kvo kri­vič­no dje­lo. Sud ni­je do­zvo­lio da Sin­đe­lić od­go­vo­ri na pi­ta­nje da li mu je De­mo­krat­ski front na­mje­stio osu­du o ko­joj go­vo­ri.
Sin­đe­lić je ka­zao da je lič­no pla­tio svoj put u Mo­skvu u mar­tu 2015. go­di­ne. Su­di­ja Su­za­na Mu­go­ša ni­je mu do­zvo­li­la da od­go­vo­ri na pi­ta­nje ko­li­ko je ma­ji­ca sa ha­u­be po­treb­no pro­da­ti da bi se ku­pi­la kar­ta za Mo­skvu.
Sin­đe­lić je ka­zao da se ne sje­ća ko se ko­me ni­je ja­vio i da ni­je bi­lo na­ro­či­te po­tre­be da se u mar­tu 2015. vi­di sa Edu­ar­dom Ši­šma­ko­vom. Advo­kat Jo­va­no­vić je uka­zao na raz­li­ku u nje­go­vom is­ka­zu, jer je na sa­slu­ša­nju kod tu­ži­o­ca ka­zao da mu se Edi ni­je ja­vljao, dok je na pre­tre­su ka­zao da se on ni­je ja­vio Edi­ju zbog svo­jih po­slo­va.Sin­đe­lić je ka­zao da se sko­ro sva­ko­dnev­no čuo sa Edi­jem pre­ko in­ter­ne­ta i da ni­je re­le­vant­no da li su se vi­dje­li baš tog da­na.
Na pi­ta­nje da li je ika­da or­ga­ni­zo­vao ne­ki skup, Sin­đe­lić je na­veo da je or­ga­ni­zo­vao na­vi­ja­če za od­la­zak na utak­mi­ce.
On tvr­di da Edi ni­je od nje­ga tra­žio da se „lu­pa sa po­li­ci­jom”.
Advo­kat Jo­va­no­vić je upi­tao Sin­đe­li­ća da li je tač­no da ga u na­ci­o­na­li­stič­kim kru­go­vi­ma zo­vu Ali­ja, ali je sud us­kra­tio od­go­vor na to pi­ta­nje.
Sin­đe­lić je ka­zao da ne zna ko­li­ko pu­ta je bio u zgra­di Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, a advo­kat Jo­va­no­vić ga je pod­sje­tio da se ra­ni­je mo­gao sje­ti­ti mno­go sit­ni­jih de­ta­lja. Sin­đe­lić je na­veo da ni­je bro­jao zgra­de u SDT-u i da ni sad ne zna ko­ja je to zgra­da.
Advo­kat Jo­va­no­vić je pro­ko­men­ta­ri­sao da je Sin­đe­lić de­talj­no opi­sao zgra­du u Mo­skvi u ko­joj je bio dva pu­ta, a ne mo­že da opi­še zgra­du SDT-a u ko­joj je bio naj­ma­nje pet pu­ta.
Advo­kat Jo­va­no­vić ga je pi­tao da li je Edi ho­mo­sek­su­a­lac, ali je su­di­ja Mu­go­ša za­bra­ni­la od­go­vor na to pi­ta­nje. Po­tom je pi­tao Sin­đe­li­ća da li je za­lju­bljen u Edi­ja, ali je i taj od­go­vor za­bra­njen, a Jo­va­no­vić je upo­zo­ren.
Sin­đe­li­ću je za­bra­nje­no i da od­go­vo­ri na pi­ta­nje da li je ra­dio lje­kar­ski pre­gled pri­li­kom po­la­ga­nja vo­zač­kog is­pi­ta. Su­di­ja Mu­go­ša je ka­za­la da je svje­dok re­kao da se mo­že na­ba­vi­ti nje­go­va me­di­cin­ska do­ku­men­ta­ci­ja, ali je advo­kat Jo­va­no­vić re­kao da ne zna ka­ko da na­ba­vi ta do­ku­men­ta.
Svje­dok sa­rad­nik je ka­zao da je ra­ni­je uni­šta­vao hard-di­sko­ve i dio ma­te­ri­ja­la, a da je sve što je imao kod se­be ka­da se pre­dao dao Bez­bjed­no­sno-in­for­ma­tiv­noj agen­ci­ji.
Ka­zao je da ga je Edi uglav­nom na­zi­vao „Vuk”, a ne­ka­da i Alek­san­dar. Re­kao je da ni­je vi­dio re­zul­ta­te po­li­graf­skog is­pi­ti­va­nja, ali da mu je Edi re­kao da je 100 od­sto pro­šao. On je na­veo da se ni­ka­da ni­je fo­to­gra­fi­sao sa Edi­jem.
Sud je us­kra­tio i od­go­vor na pi­ta­nje da li ga je dje­da Ha­mid Alić zvao Alek­san­dar i ko mu je kr­šte­ni kum. Od­bra­na je pi­ta­la ka­ko da pro­vje­re Sin­đe­li­ćev is­kaz da mu je Alek­san­dar kr­šte­no ime i pod ko­jim ime­nom je za­ve­den kao svje­dok sa­rad­nik jer se ne do­zvo­lja­va pi­ta­nje gdje je kr­šten i ko ga je kr­stio.
Sin­đe­lić je ka­zao da zna broj ta­bli­ca dži­pa u kom ga je Edi vo­zio po Mo­skvi. Na pi­ta­nje da li je Edi imao vo­za­ča, Sin­đe­lić je ka­zao da je bi­lo lju­di oko nje­ga ko­ji su ga pra­ti­li u dru­gim ko­li­ma i da je on njih do­ži­vlja­vao kao nje­go­vo obez­bje­đe­nje, ali da je Edi vo­zio ka­da je on bio u Mo­skvi.
On tvr­di da ga je u Be­o­gra­du vo­zi­lo li­ce ko­je se po­mi­nje u op­tu­žni­ci po ime­nu Vla­di­mir Po­pov i da mi­sli da ga je Edi po­me­nuo, ali ni­je si­gu­ran. Ni­je mo­gao da se sje­ti ko­li­ko pu­ta se to de­si­lo, a ka­zao je da je to bi­lo sva­kog pu­ta ka­da su se sa­sta­ja­li mi­mo Ka­le­meg­da­na.
Sin­đe­lić je is­ta­kao da ni­je bi­lo po­tre­be da pi­ta Edi­ja o ko­me se ra­di jer ga je on ra­ni­je pred­sta­vio kao svog čo­vje­ka.
– Tip vo­zi­la mi ni­je bio po­znat, no­vi­ja su vo­zi­la i mi­je­nja­li su ih stal­no. Osta­vlja­li su vo­zi­lo po­da­lje i to li­ce je osta­ja­lo ta­mo, a Edi je pri­la­zio. Jed­nom pri­li­kom sam vi­dio da ima srp­ske ta­bli­ce – do­dao je Sin­đe­lić.
Sin­đe­lić je ka­zao da ni­ko ni­je bio za­du­žen da pro­vje­ri is­prav­nost oruž­ja ko­je je na­ba­vio Mir­ko Ve­li­mi­ro­vić i da ni­ka­da ni­je čuo da je ne­ki „ka­la­šnji­kov” za­ko­čio.
Sin­đe­lić je su­du pre­dao lič­nu kar­tu i vo­zač­ku do­zvo­lu. Od­bra­na je za­tra­ži­la da do­bi­ju fo­to­ko­pi­ju do­ku­me­na­ta, tvr­de­ći da lič­na kar­ta ko­ja je do­sta­vlje­na ni­je va­že­ća. Svje­dok je po­ja­snio da je lič­na va­ži­la do 31. de­cem­bra 2016. i da tre­nut­no ne mo­že da iz­va­di no­vu jer se na­la­zi u Cr­noj Go­ri, ali da ima pa­soš ko­ji va­ži.
Od­bra­na je tra­ži­la da im se do­sta­vi ko­pi­ja Si­đe­li­će­vog pa­so­ša i ko­pi­ja svih stra­ni­ca u pa­so­šu.
Sin­đe­lić je is­pri­čao da je Edi­ja stal­no pi­tao za pla­ni­ra­na de­ša­va­nja u Pod­go­ri­ci i da je on da­vao ga­ran­ci­ju za te lju­de da će bi­ti u re­du i da će i ako bu­du uhap­še­ni bi­ti pu­šte­ni na­kon smje­ne vla­sti. Advo­kat Jo­va­no­vić je pi­tao Sin­đe­li­ća da li je upi­tao Edi­ja šta će im 500 lju­di za pro­test u Pod­go­ri­ci, a svje­dok sa­rad­nik je od­go­vo­rio da ni­je na taj na­čin.
Tvr­dio je i to da je vi­še „rav­no­go­ra­ca” po­mi­nja­lo da je Ve­li­mi­ro­vić od­bio da ra­di za al­ban­sku po­li­ci­ju.
Su­di­ja Mu­go­ša ni­je do­zvo­li­la Sin­đe­li­ću da od­go­vo­ri na pi­ta­nje ko­ja je him­na pan­sla­vi­stič­kog po­kre­ta. Ni­je mu do­zvo­li­la ni da od­go­vo­ri da li zna da je him­na tog po­kre­ta „Hej, Slo­ve­ni”. Ni­je mu do­zvo­ljen ni od­go­vor na pi­ta­nje da li zna da je him­na „Hej, Slo­ve­ni” bi­la him­na ko­mu­ni­stič­ke Ju­go­sla­vi­je.
Sin­đe­lić je na­veo da je vo­zio kom­bi ka­da se sreo sa Ve­li­mi­ro­vi­ćem, kao i to­kom pr­va dva su­sre­ta sa Bra­ti­sla­vom Di­ki­ćem i ka­da je imao su­sret sa Ve­li­mi­ro­vi­ćem i Pre­dra­gom Bo­gi­će­vi­ćem, kao i sa Ne­ma­njom Ri­sti­ćem. Kad se pre­dao, ka­ko je­ na­veo, po­li­ci­ji je re­kao da je ko­ri­stio to vo­zi­lo, oti­šao ta­mo gdje ga je par­ki­rao i dao im klju­če­ve.
– Vje­ro­vat­no se i sa­da na­la­zi na par­kin­gu po­li­ci­je. Ne znam gdje osta­vlja­ju vo­zi­la ko­ja su uze­ta – ka­zao je Sin­đe­lić.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Tra­žio ga­ran­ci­je da ga ne ubi­ju

Sin­đe­lić je ka­zao da je ka­da se de­sio na­pad na nje­ga na Ava­li shva­tio da je iz­dat i da že­le da ga ubi­ju da ne bi pri­čao o ono­me o če­mu sa­da pri­ča. On je na­veo da je tra­žio ga­ran­ci­je da mo­že bez­bjed­no da do­đe u Cr­nu Go­ru i da do­bi­je sta­tus svje­do­ka sa­rad­ni­ka.


Sa štan­do­va „po­le­tio” za Mo­skvu

Svje­dok sa­rad­nik je ka­zao da je u tre­nut­ku ka­da ga je Edi zvao da hit­no do­đe u Mo­skvu ra­dio na pra­vlje­nju štan­do­va na Vi­di­kov­cu za čo­vje­ka sa ko­jim je imao du­go­go­di­šnju sa­rad­nju. Sin­đe­lić je po­tvr­dio da je to ra­dio za fir­mu Beo knji­ga i da se čo­vjek za kog je ra­dio zo­ve Ra­de.
Svje­dok je ka­zao da se ne sje­ća da li je osu­đi­van za kri­vič­no dje­lo te­ške kra­đe u vi­še raz­li­či­tih po­stu­pa­ka. On je ka­zao da ne mo­že da se sje­ti ni ka­da je pr­vi put osu­đen ni­ti zbog če­ga. Advo­kat Jo­va­no­vić je pi­tao da li Sin­đe­lić do­zvo­lja­va mo­guć­nost da je u Lo­zni­ci osu­đen zbog te­ške kra­đe, a svje­dok sa­rad­nik je ka­zao da je nje­mu sva­šta pod­me­ta­no od stra­ne po­li­ci­je.