Dragi naš brate Edi ako si živ i ako te nismo ubili mi iz DF i ako slušaš naš apel molimo te da učiniš sve da Sinđi pošalješ sve fotografije i snimke sa novcem koje mi lideri DF preuzimamo u Moskvi kako bi izvršili krvoproliće u Crnoj Gori”, kazao je jedan od lidera DF-a Milan Knežević juče ispred zgrade Višeg suda.
“Dugo smo se držali na sudskom procesu, ali juče potpuno slomljeni nakon izjave našeg bivšeg druga Sinđe, kojeg smo izdali. Molimo te jer vidimo da on odlazi iz šifre f21 u f23, potpunu i kompletnu šizofreniju, da barem dio onog čovjeka spasimo, ako neće Milivoje Š. Katnić da mu vrati onih 125.000 eura koje mu je ukrao u vladinom avionu dok su dolazili do Podgorice. Brate Edi sad ili nikad”, kazao je Knežević..
U na­stav­ku su­đe­nja op­tu­že­ni­ma za po­ku­šaj te­ro­ri­zma na dan par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 16.ok­to­bra pro­šle go­di­ne, krun­skog svje­do­ka tu­ži­la­štva Sa­šu Sin­đe­li­ća su is­pi­ti­va­li advo­kat Du­šan Ra­do­sa­vlje­vić i op­tu­že­ni Bra­ti­slav Di­kić.
Na sa­mom po­čet­ku ju­če­ra­šnjeg su­đe­nja vi­je­će su­di­je Su­za­ne Mu­go­še ka­zni­lo je svje­do­ka sa­rad­ni­ka sa 500 eura zbog uvre­de ko­ju je upu­tio advo­ka­tu Mi­ro­ju Jo­va­no­vi­ću, na­zvav­ši ga „ lo­pov­či­nom ko­ja je oja­di­la po­la No­vog Sa­da”.
Sin­đe­lić je iz­ja­vio da je Di­ki­ća an­ga­žo­vao zbog ugle­da ko­ji je uži­vao. Ka­zao je da se ra­di o po­šte­nom po­li­ca­ja­cu, ko­ji ni­je iz­daj­nič­ki pla­će­nik. On je ka­zao da su i Di­ki­ću na­mje­sti­li i osta­vi­li ih sve za­jed­no da „mu­ku mu­če”, alu­di­ra­ju­ći na li­de­re De­mo­krat­skog fron­ta (DF).
Di­kić je, na­vod­no, tre­ba­lo da se u Pod­go­ri­ci na­đe sa Mir­kom Pa­jom Ve­li­mi­ro­vi­ćem i da uzme ključ od ku­će u ko­joj je bi­lo oruž­je, za ko­je, ka­ko tvr­di, ni­je ni znao da po­sto­ji.
Svje­dok se iz­ja­šnja­vao i o ogrom­nom spi­sku lju­di ko­je je po­zi­vao da do­đu u Cr­nu Go­ru, ali ju­če ni­je mo­gao da se sje­ti ni­jed­nog ime­na iz te sve­ske ko­ju je, ka­ko tvr­di, spa­lio ka­ko bi uklo­nio do­ka­ze.
–Gle­dao sam na sva­ki mo­gu­ći na­čin da po­mog­nem DF-u da do­bi­ju iz­bo­re u Cr­noj Go­ri. Ra­ču­nao sam da će to da ostva­ri naš op­šti cilj – na­veo je svje­dok sa­rad­nik.
On je od­rič­no od­go­vrio na pi­ta­nje da li se pla­šio Ne­ma­nje Ri­sti­ća.
– Ri­stić mi je pri­čao za ne­ka de­ša­va­nja ko­ja su se po­du­da­ra­la sa ovim što se pla­ni­ra. Ali ka­da mi je re­kao da su „Za­vjet­ni­ci” kod DF-a u Cr­noj Go­ri, po­mi­slio sam da su mu oni re­kli i da se on hva­lio – ka­zao je Sin­đe­lić.
On ni­je mo­gao da se sje­ti da­tu­ma ka­da je sa­slu­šan kod tu­ži­o­ca.
– Po­ka­za­ne su mi fo­to­gra­fi­je i ne­ki snim­ci. Sad da mi se po­ka­žu fo­to­gra­fi­je, ja bih pre­po­znao Ru­se. Na­rav­no da sam na tim fo­to­gra­fi­ja­ma pre­po­znao Edi­ja. Je­di­no što mi je bi­lo čud­no je što je on na ne­kim fo­to­gra­fi­ja­ma bio u uni­for­mi, a ni­ka­da ga ra­ni­je ni­je­sam u to­me vi­dio. Bi­lo mi je čud­no, ali sam po­mi­slio da je ne­ka­da bio u voj­sci. Vi­dje­lo se da su ru­ske, ali ne znam ko­je struk­tu­re – ka­zao je svje­dok sa­rad­nik.
On je re­kao da je znao da su iz DF-a „išli da do­sa­đu­ju ko­mu­ni­sti­ma Pu­ti­no­vim”.
– Ta­mo ka­da ne­ko ode kao pred­stav­nik ne­ke or­ga­ni­za­ci­je ili udru­že­nja, oni mo­ra­ju da ih pri­me. Gle­da­ju da, ra­di re­da, is­po­štu­ju sva­kog – na­veo je Sin­đe­lić.
Di­kić je pi­tao krun­skog svje­do­ka tu­ži­la­štva za okol­no­sti u ko­ji­ma su se upo­zna­li.
– Ka­da sam re­kao da sam Di­ki­ća vi­dio u za­tvo­ru, on je ta­da vr­šio svo­ju du­žnost. A ka­sni­je sam na­veo ka­da smo se 2016. sre­li i raz­go­va­ra­li. U za­tvo­ru sam sa Di­ki­ćem raz­go­va­rao o po­bu­ni ko­ja je bi­la u za­tvo­ru. Raz­go­va­ra­li smo da se pre­ki­ne po­bu­na. Di­kić je išao uz me­ne, on je re­kao da ni­ko ne­će da di­ra za­tvo­re­ni­ke. On je ta­da re­kao da vi­di da sam ča­stan čo­vjek i da mo­gu da mu se obra­tim ako mi ne­što bu­de tre­ba­lo. Po­sli­je to­ga se ni­je­smo ni­kad vi­dje­li –ka­zao je Sin­đe­lić.
On je do­dao da je i sa­da za­hva­lan Di­ki­ću što u Cr­noj Go­ri ni­je po­me­nuo nje­go­vo ime.
– To su ura­di­li dru­gi lju­di. Ja da sam že­lio da Di­kić bu­de osu­đen ov­dje, ne bi­ste me ov­dje vi­dje­li. Mo­gao sam da sjed­nem na avi­on, i baš me bri­ga, nek se su­di ko­me se su­di. Ta­ko sam mo­gao, ali ni­je­sam že­lio da ta­ko stra­da­ju lju­di, a da pro­fi­te­ri tro­še pa­re od re­vo­lu­ci­je – na­veo je Sin­đe­lić.
On je od­rič­no od­go­vo­rio i na pi­ta­nje da li Di­kić po­zna­je osta­la li­ca ko­ja su na op­tu­že­nič­koj klu­pi.
– Ne bi tre­ba­lo da se po­zna­ju, osim da­me ko­ja je tu. Je­di­no je upo­znao Pa­ju, ka­ko sam ob­ja­šnja­vao, zbog te­le­fo­na – od­go­vo­rio je Sin­đe­lić.
Is­ta­kao je da Di­ki­ću si­gur­no ni­je po­mi­njao oruž­je, „ali je oko de­ša­va­nja bio upu­ćen”.
– Sa­mo za oruž­je ni­je­sam smio da mu ka­žem zbog po­sla ko­jim se ba­vio. Edi je re­kao da Pa­ja ra­di sa oruž­jem, da Di­ki­ću dam nov­ca ko­li­ko ho­ću, sa­mo ni­je re­če­no za Ri­sti­ća - da mu dam ko­li­ko ho­ću. Di­kić ni­je tra­žio vi­še nov­ca –ka­zao je Sin­đe­lić.
On tvr­di da je pri­čao Di­ki­ću o srp­skoj bra­ći i o DF-u.
– Re­kao sam mu da je to po­ku­šaj, da će­mo da us­pi­je­mo ili ne­će­mo. Di­ki­ću ni­je­sam po­mi­njao kri­mi­nal­nu or­ga­ni­za­ci­ju či­ji sam član, ali što se ti­če sa­mog pla­na za trg, Di­kić tre­ba da zna da je to ka­žnji­vo. Bio je upu­ćen da će bi­ti skup i ula­zak u Skup­šti­nu. Dao sam mu do zna­nja da će dru­gi da ru­ko­vo­di ti­me. Ja sam nje­mu ga­ran­to­vao bez­bjed­nost. Ta­da ni­je­sam ra­ču­nao da će­mo bi­ti iz­da­ni, mi­slio sam da će­mo mi po­mo­ći taj­no ko­li­ko mo­že­mo da oni to iz­vr­še, ali oni su di­gli ru­ke od nas i mi smo po­sta­li kri­mi­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja, a mi ni­je­smo. Ja Di­ki­ću sa­mo isti­nom mo­gu po­mo­ći. On je pri­hva­tio da uče­stvu­je u or­ga­ni­za­ci­ji. Me­ni je žao ovog čo­vje­ka – re­kao je Sin­đe­lić.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Mandić: Ko god ima bilo šta protiv DF-a neka dostavi sudu

Andrija Mandić je saopštio da ovakav slijed događaja za njega nije neočekivan nakon što je  DF raskirnkao nestanak 125.000 eura. 
-Za koje je Saša Sinđelić saopštio da se nalaze ovdje u sudu, a Milivoje Katnić da se nalaze u glavnom specijalnom tužilaštvu u Srbiji. A na kraju niko ne zna gdje je novac, a mi smo opravdano optužili glavnog specijalnog tužioca da zna gdje  je taj novac završio. Očekivali smo da će njegov poslušnik, jedan nemoćni čovjek u teškom zdravstvenom stanju biti zloupotrebljen od strane Katnića, i pretpostavili smo da će se kretati u ovom pravcu. Da nas nešto optuže”, kazao je Mandić ispred Višeg suda.
On je pozvao sve koji imaju bilo kakav dokaz protiv DF-a da ga dostave tužilaštvu i sudu.


Stra­dao jer se iz­ja­snio kao Sr­bin

Ka­ko je na­veo Sin­đe­lić, Di­kić je mo­gao da od­bi­je uče­šće u ak­ci­ji i no­vac, ali ni­je, već je pri­stao .
–Nje­go­va od­go­vor­nost ni­je bi­la ve­li­ka. Ja znam da ne mo­že čo­vjek da od­go­va­ra za re­vo­lu­ci­ju i oruž­je ako ni­je od­go­va­ran za to. Mo­že da od­go­va­ra za su­ko­be na uli­ci. To je mo­je mi­šlje­nje. Di­kić se jav­no de­kla­ri­sao kao Sr­bin. Zbog to­ga je i stra­dao, od­no­sno mi­slim da je zbog to­ga i pen­zi­o­ni­san. Kod me­ne je imao ugled da je to je­dan po­šten po­li­ca­jac, po­seb­no za­to što ni­je dio iz­daj­nič­ke vla­sti – od­go­vo­rio je Sin­đe­lić na pi­ta­nje za­štio je an­ga­žo­vao baš Di­ki­ća.


Pre­da­ja

Advo­kat Du­šan Ra­do­sa­vlje­vić tra­žio je od svje­do­ka sa­rad­ni­ka da de­talj­no opi­še pro­ce­du­ru svo­je pre­da­je.
On je ka­zao da je to ura­dio pred sa­mo ju­tro.
– Ni­ko ni­je htio da raz­go­va­ra sa mnom ka­da sam sti­gao u Cen­tar bez­bjed­no­sti. Re­kli su mi da sklo­nim vo­zi­lo. Po­mje­rio sam vo­zi­lo, ne­kih 10-15 me­ta­ra u stra­nu, da ne bu­de baš na ula­zu. Oni ni­je­su htje­li da me pu­ste unu­tra, a kad su shva­ti­li da ne­što ni­je u re­du, re­kli su mi da uđem. Lju­di­ma u ci­vi­lu sam ob­ja­snio sve kao i oni­ma na ka­pi­ji. I on­da sam obra­zlo­žio za­što ne smi­jem u po­li­ci­ju i tra­žio sam is­klju­či­vo za­šti­tu BIA, i tek ta­da su mi re­kli da uve­dem auto i da se to is­to­va­ri. Raz­go­vor je na­sta­vljen u ne­koj od kan­ce­la­ri­ja. Tu je bi­lo tro­je lju­di, ni­je vo­đen za­pi­snik. Ka­da sam do­bio rje­še­nje da mi je ugro­že­na bez­bjed­nost, ta­da sam ne­što pot­pi­sao – is­pri­čao je Sin­đe­lić.