U na­stav­ku su­đe­nja op­tu­že­ni­ma za pri­pre­ma­nje te­ro­ri­zma na dan par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 16.ok­to­bra pro­šle go­di­ne, li­der De­mo­krat­skog fron­ta An­dri­ja Man­dić iz­ra­zio je pro­test zbog to­ga što je svje­dok sa­rad­nik Sa­ša Sin­đe­lić na pro­šlom su­đe­nju nje­go­vog si­na na­zvao ubi­com. On je su­di­ji Su­za­ni Mu­go­ši sa­op­štio da će on oda­bra­ti tre­nu­tak ka­da će od­go­vo­ri­ti na te op­tu­žbe i ne­po­čin­stva svje­do­ka sa­rad­ni­ka, a po­tom za­mo­lio sud­sko vi­je­će da no­vim kri­mi­na­lom ne po­kri­va sta­ri. Man­dić je glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća i nje­go­vog za­mje­ni­ka Sa­šu Ča­đe­no­vi­ća na­zvao ni­šta­ri­ja­ma, „baljegama” i bi­tan­ga­ma.
– Pri­vo­di­li su mi se­stru i su­pru­gu, osu­đi­va­li si­na... Iza sve­ga sto­ji cr­no­gor­ski re­žim. Sin­đe­lić je ju­če sa­op­štio laž da je moj sin ubi­ca. Vi će­te da pla­ti­te za ovo što ste ura­di­li. Vas dvo­ji­ca ste dvi­je ni­šta­ri­je i bi­tan­ge, ološ. Gle­dam vas ka­ko ću­ti­te – re­kao je Man­dić spe­ci­jal­nim tu­ži­o­ci­ma, na­kon če­ga je uda­ljen iz sud­ni­ce.
Op­tu­že­ni Mi­lan Kne­že­vić ju­če se ni­je iz­ja­snio da li ima pi­ta­nja za Sin­đe­li­ća, pa je vi­je­će kon­sta­to­va­lo da ih ne­ma, a ta od­lu­ka je iza­zva­la po­le­mi­ku iz­me­đu advo­ka­ta od­bra­ne i su­di­je Mu­go­še. Kne­že­vić je na sop­stve­no in­si­sti­ra­nje i po od­lu­ci su­da, na­kon što je tu­ži­o­ce na­zvao kri­mi­nal­nom gru­pi­com, uda­ljen iz sud­ni­ce do kra­ja sa­slu­ša­nja svje­do­ka sa­rad­ni­ka.
U na­stav­ku su­đe­nja Sin­đe­lić je iz­vr­šio pre­po­zna­va­nje Ru­sa Edu­ar­da Edi­ja Ši­šma­ko­va pre­ko fo­to­gra­fi­ja ko­je mu je sud pre­do­čio. Ka­ko je na­veo, tek je na su­đe­nju sa­znao Edi­je­vo pu­no ime i pre­zi­me.
– Nje­go­vo pra­vo ime sam sa­znao kroz po­stu­pak, ka­da sam vi­dio pa­so­še. Ka­da sam vi­dio da pi­še ne­što Edu­ard Ši­šma­kov, shva­tio sam da sam ta­ko ne­što već vi­dio, ali ni­sam shva­tao da je to on – na­veo je Sin­đe­lić.
On je ka­zao da Edi ni­je po­mi­njao oruž­je, ali je go­vo­rio da tre­ba da se smi­je­ni re­žim Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
– Ka­zao je da tre­ba da se sru­še ta go.na, ma­fi­ja, ali ta­da ni­je po­me­nuo ovo oruž­je. Ja to ni­sam ozbilj­no shva­tio. Me­ni je o to­me ko je do­la­zio kod Edi­ja re­če­no tek kad sam do­šao u Mo­skvu – re­kao je svje­dok sa­rad­nik, uz tvrd­nju da DF ni­je htio da iza­đe na uli­cu bez oruž­ja.
Su­di­ja Mu­go­ša ga je pi­ta­la da li mu je Edi go­vo­rio ko je od pred­stav­ni­ka opo­zi­ci­je do­la­zio u Mo­skvu i ko­me je dat no­vac, ali on ni na ju­če­ra­šnjem su­đe­nju ni­je mo­gao da na­ve­de ime­na funk­ci­o­ne­ra Fron­ta ko­ji su se, ka­ko tvr­di, sa­sta­ja­li sa Edi­jem i od nje­ga uzi­ma­li no­vac.
– On mi je pri­čao da im je do­sa­di­lo da ih fi­nan­si­ra­ju. Ni­je ka­zao ime­nom i pre­zi­me­nom ko­me je da­vao no­vac, ali je re­kao da su u pi­ta­nju mi­li­o­ni. On je re­kao da su li­de­ri DF-a do­la­zi­li po no­vac, ali ni­je po­mi­njao ime­na – na­veo je svje­dok sa­rad­nik.
On je is­pri­čao da je Mir­ku Ve­li­mi­ro­vi­ću dao spe­ci­jal­ni te­le­fon dan pri­je ne­go što ga je on na­zvao i ka­zao mu da ne mo­že da se sret­ne sa Bra­ti­sla­vom Di­ki­ćem.
– Te no­ći ja nje­mu pre­da­jem te­le­fon, a on me­ni po­ka­zu­je fo­to­gra­fi­je oruž­ja – ka­zao je Sin­đe­lić.
On je do­dao da ni­je re­kao Di­ki­ću da tre­ba da go­vo­ri na sku­pu u Pod­go­ri­ci i da ta­ko ne­što ni­je bi­lo ni pla­ni­ra­no. Di­kić mu je, ka­ko tvr­di, re­kao da bi bi­lo do­bro da i on do­đe u ne­ki ka­fić iza Skup­šti­ne.
– Ja mu ni­je­sam ugo­va­rao sa­stan­ke, ne­mam sa­zna­nje o to­me. Mi smo raz­go­va­ra­li o te­le­fo­ni­ma za gru­pe. Ja sam mu obe­ćao da će bi­ti ili te­le­fo­ni ili mo­to­ro­li­ce. Ni­je­sam mu re­kao da ću mu po­klo­ni­ti te­le­fon za nje­go­vu pri­ja­te­lji­cu, ja nju i ne po­zna­jem – na­veo je Sin­đe­lić.
Ka­da mu je po­ka­za­na uplat­ni­ca ko­ja je na su­đe­nju pre­do­če­na kao do­kaz, ka­zao je da se ra­di o pra­voj uplat­ni­ci i da je no­vac ta­da upla­ćen u di­na­ri­ma na broj nje­go­ve lič­ne kar­te. Sud je po­ka­zao Sin­đe­li­ću i ko­pi­ju pa­so­ša i pi­tao ga da li pre­po­zna­je Edi­ja (Edu­ar­da Ši­šma­ko­va).
– Ovo de­sno je Edi, a ovo li­je­vo ne znam ko je – od­go­vo­rio je Sin­đe­lić.
U sud­ni­ci je po­tom pre­slu­šan sni­mlje­ni raz­go­vor od 16. ok­to­bra 2016.go­di­ne, a Sin­đe­lić je pro­ko­men­ta­ri­sao da ga je Ne­ma­nja Ri­stić „na­mje­stio”, te da se ra­di o raz­go­vo­ru pri­je nji­ho­vog su­sre­ta.
– On ov­dje pu­šta pri­ču ko­ju ne bi smio jer sam ga ja upo­zo­ra­vao da to ne pri­ča. Po­mi­nje agen­te i sva­šta tu pri­ča. Ne­ke stva­ri za ko­je ne znam oda­kle mu. To što pri­ča stvar­no se de­ša­va, za ovo što tre­ba da se de­si na dan iz­bo­ra. On je me­ne pre­ki­nuo dok sam vo­dio raz­go­vor sa Ru­som, ko­ji mi je re­kao da vlast sa­ku­plja Al­ban­ce. Od­mah sam pre­nio Ri­sti­ću to što sam čuo – na­veo je Sin­đe­lić.
On je pre­ci­zi­rao da je sni­mljen nje­gov raz­go­vor sa Ve­li­mi­ro­vi­ćem, ko­jem je go­vo­rio ka­ko tre­ba da se uhap­si Mi­lo Đu­ka­no­vić
– Ni­je mi ja­sno ka­ko je sni­mljen. Da li je on u tom tre­nut­ku do­zvo­lio ne­kom da sni­mi ili je sa­ra­đi­vao sa ne­kim, ja to ne znam. Ovo što on go­vo­ri o he­li­kop­te­ru, to je dron. To su te­le­fo­ni ko­ji je tre­ba­lo pre­da­ti Di­ki­ću. A broj ko­ji sam do­bio od Ni­ko­le, to je vje­ro­vat­no taj broj ko­ji se po­mi­nje. Vje­ro­vat­no pri­ča­mo pre­ko spe­ci­jal­nih te­le­fo­na, to je si­tu­a­ci­ja ka­da ne mo­že da se sret­ne sa Di­ki­ćem taj dan. Bi­lo je tu još raz­go­vo­ra sa Pa­jom, isto sa spe­ci­jal­nog te­le­fo­na. A sa Di­ki­ćem sam pre­ko fej­sbu­ka pri­čao o Ni­ko­li. Ja ne znam ko je Ni­ko­la, ja sad ne mo­gu da te­re­tim ovu da­mu tu za ne­što, jer ne znam – ka­zao je Sin­đe­lić.
Pre­slu­šan je i raz­go­vor od 15. ok­to­bra 2016. Sin­đe­lić je ka­zao da su pre­slu­ša­li raz­go­vor iz­me­đu Ve­li­mi­ro­vi­ća i Edi­ja.
– On je zvao sve bro­je­ve ko­je je imao. On je po­zvao Edi­ja mi­sle­ći da je Ni­ko­la (Di­kić). Rus ga upu­ću­je na me­ne, na spe­ci­jal­ni te­le­fon (broj 9), a da ne zo­ve nje­ga – na­veo je Sin­đe­lić.
Ve­za­no za sle­de­ći raz­go­vor ko­ji je pre­slu­šan, svje­dok sa­rad­nik je ka­zao da mu ni­je ja­sno za­što mu je Di­kić pre­ko fej­sbu­ka slao fo­to­gra­fi­je.
– Htio sam da mu ka­žem pre­ko spe­ci­jal­nog te­le­fo­na da mi to ne ša­lje, da ne osta­je trag. Vje­ro­vat­no je htio da mi ka­že da je tu, jer sam mu re­kao da se upo­zna sa te­re­nom, sa Pod­go­ri­com, pri­je 16. ok­to­bra – ka­zao je Sin­đe­lić.
Na­kon što su mu pre­do­če­ne po­ru­ke na ru­skom, Sin­đe­lić je ka­zao da se ra­di­lo o tre­nu­ci­ma ve­za­nim za nje­gov po­la­zak u Mo­skvu, ali u raz­go­vo­ru ne­ma ni­šta ve­za­no za Cr­nu Go­ru jer „ja do do­la­ska u te pro­sto­ri­je u Mo­skvi ni­je­sam znao ni­šta”.
Sin­đe­lić je re­kao da su fo­to­gra­fi­je ko­je je do­sta­vio su­du ski­nu­te sa in­ter­ne­ta.
– Pri­ku­pljao sam ih sa saj­to­va, ja ne­mam na­čin da uđem na fej­sbuk. Spo­lja je sli­ka­no sa ne­kih ru­skih saj­to­va, da bih do­ka­zao ovo što pri­čam – do­dao je Sin­đe­lić.
Advo­kat Du­šan Ra­do­sa­vlje­vić na­knad­no je pred­lo­žio sud­skom vi­je­ću da Sin­đe­li­ćev pa­soš uvr­sti u do­ka­zni ma­te­ri­jal i da se pre­slu­ša­ju raz­go­vo­ri od 20. ok­to­bra 2016. iz­me­đu Sin­đe­li­ća i nje­go­ve su­pru­ge.
Na­red­no ro­či­šte je za­ka­za­no za 20. de­cem­bar.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Kne­že­vić: Su­di­ja na­mjer­no iza­zi­va in­ci­den­te

Ni­sam du­žan da ra­dim po va­šem dik­ta­tu i po dik­ta­tu Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, ka­zao je Mi­lan Kne­že­vić su­di­ji Mu­go­ši, ko­ju je op­tu­žio da na­mjer­no iza­zi­va in­ci­den­te.
Nje­gov advo­kat Du­šan Ra­do­sa­vlje­vić tra­žio je da se re­gi­stru­je da Kne­že­vić ni­je re­kao da ne že­li da po­sta­vlja pi­ta­nja, već da ni­je že­lio da se iz­ja­sni.
– Sve ovo što sam re­kao, re­kao sam do­bro­na­mjer­no, da ne bi do­šlo do po­vre­de ZKP-a. Uka­zu­jem na sve ne­do­stat­ke ko­ji­ma je utvr­đen sta­tus svje­do­ka sa­rad­ni­ka. Sma­tram da ovo rje­še­nje ima ta­kvih pro­ce­snih ne­do­sta­ta­ka, ne sa­mo po pi­ta­nju ime­na i pre­zi­me­na tog li­ca, ne­go i po pi­ta­nju da­tu­ma ka­da je odr­ža­na sjed­ni­ca, pa ako je ta­ko i u rje­še­nju Ape­la­ci­o­nog su­da, on­da iz tog rje­še­nja tre­ba iz­dvo­ji­ti taj dio, a on­da rje­še­nje ne bi ima­lo smi­sla. Tra­žim da vi­je­će is­pi­ta svoj stav u tom smi­slu i na­kon iz­ja­šnja­va­nja svje­do­ka. Ja ne znam da li je on ra­zu­mio ko­je su nje­go­ve oba­ve­ze i pra­va jer on go­vo­ri da je do­šao da po­mog­ne ovim lju­di­ma, a nje­go­va oba­ve­za je da ih te­re­ti ka­ko bi se­be abo­li­rao – ka­zao je advo­kat Ra­do­sa­vlje­vić.
Advo­kat Ni­ko­la Me­do­je­vić sma­tra da se one­mo­gu­ća­va­njem po­sta­vlja­nja pi­ta­nja, a na osno­vu rje­še­nja ko­jim je Sin­đe­li­ću od­re­đen sta­tus kr­ši pra­vo na od­bra­nu jer to rje­še­nje eg­zi­sti­ra u spi­si­ma pred­me­ta. Op­tu­že­na Bran­ka Mi­lić sma­tra da se ste­klo pra­vo da vi­je­će sta­vi van sna­ge rje­še­nje ko­je je omo­gu­ći­lo Sin­đe­li­ću sta­tus svje­do­ka sa­rad­ni­ka.
Sud će na­knad­no od­lu­či­ti o pred­lo­zi­ma od­bra­ne.